NAČIN ŽIVOTA OKIDAČ ZA NAJMASOVNIJA OBOLJENJA: Od dijabetesa u Srbiji boluje skoro 10 odsto stanovništa

DIJABETES, gojaznost i oboljenja štitaste žlezde su najčešće endokrinološke bolesti od kojih ljudi masovno obolevaju.

Foto Shutterstock

Procene pokazuju da je u Srbiji faza tranzicije, koja je predstavljala, a to još traje, početak ekonomskog napretka, dovela do toga da ogroman broj ljudi ima neredovne obroke, mnogo stresa, iscrpljujuća zanimanja, što je sve teren za razvoj ovih oboljenja.

Od dijabetesa u Srbiji boluje skoro 10 odsto stanovništa, od kojih je 450.000 dijagnostikovano, dok ostalima još nije otkrivena ova dijagnoza. Učestalost gojaznosti je nešto veća nego dijabetesa tipa 2 i smatra se čak da se polovina stanovništva u Srbiji prema određenim karakteristikama može smatrati gojaznim. Oboljenja štitne žlezde su nešto manje masovna.

Okruženje

Istraživanja su pokazala da pojedine supstance iz hrane ili one koje nas okružuju, mogu da budu endokrini remetilački faktor, ali još nije precizno utvrđeno do koje mere je ovaj mehanizam raširen. Primećeno je da pojedine supstance mogu da remete funkciju hormona, pogotovo u zamljama ili krajevima u kojima se nalaze određene fabrike ili postoji povećana upotreba nekog proizvoda. Te supstance mogu da dovedu do poremećaja polnih hormona, funkcije štitne žlezde, dijabetesa.

Gojaznost

Studije sprovedene u Americi pokazale su da ono što je gojaznost jedne godine, to će biti dijabetes u sledećem vremenskom intervalu. Dokaz da je gojaznost okidač za pojavu dijabetesa je i u činjenici da je rizik mali kod osoba koje imaju normalan indeks telesne mase. Nakon što osoba postane gojazna, dolazi do pritiska na metaboličke procese. Pankreas koji luči insulin će vremenom popustiti i kod osoba koje imaju predispozicije za dijabetes, doći će do nastanka ove bolesti.

Stres

Stres je važan faktor za razvoj bolesti jer mobiliše hormonski odgovor koji deluje negativno na organe u kojima nastaju oboljenja. Stresna situacija dovodi do promena u centralnom nervnom sistemu i nervnim ćelijama, koje mogu da podstaknu procese povećanog uzimanja hrane, inhibiraju prekidanje uzimanja hrane i dovode do stvaranja velikih masnih ćelija i gojaznosti. Stres je važan faktor u razvoju tipa dva dijabetesa, jer podstiče formiranje insulinske rezistencije, otežava delovanje insulina na perifernim tkivima i dovodi do razvoja bolesti.

Kod štitaste žlezde, stres može da deluje preko centralnog nervnog sistema, dovodeći najčešće do njene povećane funkcije. Uticaj stresa je zapravo veći nego što je slučaj kod dijabetesa i gojaznosti. U lečenju povećane funkcije štitaste žlezde, jedan od elemenata lečenja je upravo presecanje delovanja stresa uz pomoć lekova, koji deluju na nivou centralnog nervnog sistema

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije