MUČI VAS GORUŠICA, SRCE VAM LUPA I LAKO SE ZAMARATE? Proverite da nemate želudačnu kilu - Evo i kako se leči

UKOLIKO često patite od gorušice, odnosno osećaja pečenja i žarenja koji kreće iz stomaka, a istovremeno vam se dešava da se srce olako uzlupa, imate zamaranje i kratak dah - moguće je da patite od želudačne kile (hijatus hernija).

Foto Shutterstock

Do tog stanja dolazi kada deo želuca prodre u grudni koš, kroz prirodni otvor na dijafragmi. Želudačna kila može da bude i bez ikakvih simptoma, ali najčešće se javlja gorušica. Osim gorušice, česti simptomi mogu da budu i vraćanje nesvarene hrane iz želuca, kašalj, otežano gutanje... Posledice do kojih dovodi želudačna kila moguće je kontrolisti lekovima, ali je hirurško lečenje često neizbežna opcija.

U intervjuu za "Novosti" dr Dragan Gunjić, hirurg, kaže da postoje tri osnovna tipa želudačne kile i da shodno tipu zavisi i koje tegobe nastaju, kao i koje metode lečenja se primenjuju:

- Postoji aksijalna ili klizajuća hernija, zatim paraezofagealna hernija i mešoviti tip hernije. Četvrti tip je mešovita hernija sa migracijom još nekog abdominalnog organa, pored želuca, u grudni koš, i ovo su najkompleksnija stanja.

Po čemu se razlikuju ove kile?

- Obično klizajuće hernije prouzrokuju gorušicu, vraćanje hrane ili kiseline u jednjak, kašalj... Te kile su manje, ali simptomi mogu značajno da utiču na dnevne aktivnosti i kvalitet života. Jer, dugotrajno izlaganje sluznice jednjaka kiselim želudačnim sadržajem dovodi do upale sluznice jednjaka (ezofagitisa), izmenjenog izgleda i strukture sluznice jednjaka (Baretov jednjak), suženja jednjaka koje dovodi do otežanog gutanja, skraćenja jednjaka, pa i pojave karcinoma jednjaka kod dugotrajne nelečene bolesti. 

Privatna arhiva

Paraezofagelani i mešoviti tip hernije pored gorušce koja je ređi simptom, više dovode do bolova u grudima, osećaja zamaranja i otežanog disanja pogotovo nakon obroka. Ovo su mehaničke tegobe, jer želudac svojim prisustvom u grudnom košu vrši pritisak na srce i pluća.

Kada se ustanovi o kom tipu kile je reč, koje su terapijske opcije, i da li je svako ko ima želudačnu kilu kandidat za operaciju?

- Lečenje uvek počinje promenom životnih i dijetetskih navika. Pre svega savetuje se redukcija telesne mase kod gojaznih pacijenata, izbegavanje kasnih obroka, izbegavanje uzimanja velike količine tečnosti nakon obroka i gaziranih pića. Trenutno vodeću ulogu u lečenju gorušice imaju lekovi iz grupe inhibitora protonske pumpe. Oni smanjuju produkciju želudačne kiseline, ali ne umanjuju regurgitaciju sadržaja koji nije kiseo. Pored toga postoje razni biljni preparati i dodaci ishrani koji podstiču pražnjenje želuca, stvaraju barijeru na površini želudačnog sadržaja kako bi sprečili vraćanje hrane, ili oblažu sluznicu jednjaka u vidu zaštitnog filma kako bi smanjili izloženost sluznice jednjaka štetnom kiselom sadržaju. Dok se ne iscrpe sve ove terapijske opcije pacijent dolazi na redovne kontrole i može proći više meseci ili godina dok se ne postavi indikacija za operativno lečenje.

Šta zapravo predstavlja indikaciju za operativno lečenje?

- Hirurgija je poslednja opcija, ali često neizbežna. Zapravo najbolji kandidati za operaciju su pacijenti koji imaju dobar terapijski odgovor na lekove iz grupe inhibitora protonske pumpe. Ovaj dobar odgovor direktan je znak da uzrok pacijentovih tegoba u kiselom refluksu. Kod pacijenata koji ne reaguju na terapiju moraju da se urade detaljna ispitivanja kako bi pre postavljanja indikacije za operaciju bili sigirni da tegobe potiču od želudačne. Tu pre svega mislim na 24-časovno merenje kiselosti u jednjaku, što je danas standardna dijagnostička procedura.

Da li je veličina kile parametar za operaciju?

- Kod velikih kila sa izraženim mehaničkim tegobama, gde je veći deo želuca u grudnom košu, stvar je mnogo jasnija. Tu lekovi obično nemaju velikog uticaja i operacija je neizbežna. Slična situacija je kod pacijenata koji već imaju komplikacije poput upale sluznice jednjaka, suženje jednjaka i Baretov jednjak.

Kojom metodom se operiše želudačna kila?

- Laparoskopska operacija je standard u hirurškom lečenju ove bolesti. Iako se ne zna tačan uzrok oboljenja, smatra se da je zajedničko kod svih ovih pacijenata slabost vezivnog tkiva, odnosno sklonost ka nastajanju hernija prednjeg trbušnog zida, aneurzmi arterija i slično. Otvorena operacija kod ovih pacijenata nosi ogroman rizik od nastajanja postoperativne hernije na ožiljku, te je u eri minimalno invazivne hirurgije otvorena (klasična) operacije hijatus hernije neprihvatljiva.

Mogu li da nastanu komplikacije posle te operacije?

- Od opštih hirurških komplikacija najčešće je pojava postoperativnog krvarenja. Ta komplikacija kod pažljivog hirurškog rada zaista je retka. Od specifičnih komplikacija, najčešća je ponovna pojava kile ili neadekvatno zbrinuta kila na prvoj operaciji. Komplikacija može da bude i posledica nedovoljnog iskustva hirurga i insistiranja da se problem reši na standardni, unapred planirani način, iako je situacija na samoj operaciji nestandardna i ponekad nije predviđena na osnovu preoperativne dijagnostike. Imam običaj da kažem da kao što ne postoje dva ista otiska prsta, tako ne postoje dva ista želuca niti dve iste želudačne kile. Zbog toga hirurg mora prilagoditi tehniku i izbor rekonstukcije samom nalazu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije