PET NAČINA SAMOISPITIVANJA: Otkrijte koliko ste zavisni od mobilnog telefona, računara i televizora

DA li ste zavisni od mobilnog telefona, računara ili televizora više nije pitanje, tvrde psiholozi.

Foto Shutterstock

Pitanje je samo u kolikoj meri ste vezani za ove naprave i kako reagujete kada vam nisu dostupne. Upravo zato zavisnost od digitalnih uređaja postaje sve veći globalni problem, pogotovo među mladima.

Mobilni telefoni, računari i televizori nude pristup informacijama, zabavi i komunikaciji, ali njihova prekomerna upotreba sve češće dovodi do problema u ponašanju i osmišljavanju slobodnog vremena kada nisu nadohvat ruke. Ova vrsta zavisnosti podrazumeva nekontrolisanu potrebu za korišćenjem uređaja, čak i kada to negativno utiče na zdravlje, međuljudske odnose i obaveze.

Foto AP

Najčešći oblik digitalne zavisnosti danas je vezan za mobilni telefon. Ljudi provode sate pregledajući društvene mreže, aplikacije, poruke i video-sadržaje. Mnogi korisnici osećaju anksioznost kada im je telefon van domašaja, što ukazuje na emocionalnu povezanost sa uređajem.

Računari, posebno u kontekstu igrica, društvenih mreža i neprekidnog pristupa internetu takođe predstavljaju izvor zavisničkog ponašanja. Dugotrajno sedenje ispred ekrana može izazvati fizičke tegobe, ali i emocionalnu iscrpljenost, naročito kod mladih.

Televizor, iako tradicionalniji medij, ostaje prisutan izvor pasivne zavisnosti. Maratonsko gledanje serija i sadržaja na zahtev (poput "Netfliksa") doprinosi smanjenju fizičke aktivnosti, problema sa snom i slabljenju socijalnih veza.

Foto Shutterstock

Zavisnost od ovih uređaja razvija se postepeno. Prvo dolazi navika, zatim potreba, a potom i nemogućnost da se napravi pauza. Karakteristični simptomi uključuju gubitak kontrole nad vremenom provedenim pred ekranom, zanemarivanje obaveza, nemir tokom "digitalne apstinencije" i sve manji interes za aktivnosti van virtuelnog sveta.

Psiholozi napominju da prevencija i lečenje podrazumevaju svesnost o ovom problemu, ograničenje vremena korišćenja uređaja, digitalni detoks i uspostavljanje ravnoteže između onlajn i oflajn života.

Da biste ispitali u kojoj meri ste vezani za vaše digitalne uređaje, predlažemo vam pet načina samoispitivanja:

Foto: Shutterstock

Vodite dnevnik

Jednu nedelju beležite koliko vremena dnevno provodite na telefonu, računaru i ispred televizora. Zapišite kada koristite koji uređaj, zašto ga koristite (posao, zabava, navika) i kako se osećate pre i posle. Na kraju sedmice pregledajte podatke i zapitajte se: da li sam koristio uređaje više nego što sam želeo? Da li sam propuštao obaveze ili kontakte sa ljudima? Ova vežba pomaže da steknete realnu sliku o svom ponašanju i navikama.

Foto Shutterstock

Digitalni detoks

Odredite jedan dan kada ćete potpuno da izbacite upotrebu svih digitalnih uređaja osim onih koji su nužni (npr. posao). Pratite kako se osećate bez njih - da li vam je dosadno, da li ste nervozni, razdražljivi ili imate neku drugu teskobu. Ako vam je veoma teško da izdržite bez ekrana, to može da bude znak psihološke zavisnosti. S druge strane, ako osetite olakšanje, to je pokazatelj da vam je potrebna promena. Iskustvo detoksa daje uvid u vašu emocionalnu povezanost sa uređajima.

Foto Shutterstock

Preispitajte se

Iskreno odgovorite na pitanja poput: Da li se osećam loše kad nisam onlajn? Da li proveravam telefon čim se probudim? Da li me ekrani ometaju u obavljanju svakodnevnih zadataka? Da li često zaboravljam vreme dok gledam serije ili skrolujem mreže? Ako na većinu pitanja odgovorite sa da, verovatno koristite uređaje nesvesno i impulsivno. Ova pitanja služe kao ogledalo vaše digitalne rutine i pomažu da prepoznate obrasce.

Foto Shutterstock

Realni prioriteti

Napravite listu svojih najvažnijih dnevnih ciljeva: zdravlje, porodica, posao, učenje, fizička aktivnost. Zatim proverite - da li vaše vreme na ekranu podržava te ciljeve ili ih potiskuje. Ako više vremena provodite na telefonu nego u razgovoru sa porodicom, to je znak disbalansa. Ako ti ekrani ometaju san, fizičku aktivnost ili koncentraciju - to su upozoravajući signali. Usklađivanje navika sa životnim vrednostima pomaže da analizirate i menjate ponašanje.

Foto: AP

Korisne aplikacije

Na kraju krajeva, postavite na telefonu aplikacije koje prate koliko vremena provodite u svakoj aplikaciji (npr. Digital Wellbeing, Screen Time). Uključite ograničenja za najčešće korišćene aplikacije i pratite da li uspevate da ih poštujete. Ako stalno "produžavate vreme" ili isključujete blokade - to je jasan znak zavisnosti. Ovi alati omogućavaju da objektivno vidite brojke i da uočite koje aplikacije i aktivnosti vam kradu najviše vremena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije