AKTIVNO TRAŽI ŽRTVU, PRENOSI OPASNU INFEKCIJU: U ovom delu Srbije se pojavila nova vrsta krpelja, stručnjaci upozoravaju

В.Н

30. 08. 2025. u 12:48

NOVA vrsta opasnih krpelja roda Hijaloma (Hyalomma) prvi put je potvrđena u Mađarskoj, a zbog klimatskih promena šire se ka severu, uključujući i Srbiju

АКТИВНО ТРАЖИ ЖРТВУ, ПРЕНОСИ ОПАСНУ ИНФЕКЦИЈУ: У овом делу Србије се појавила нова врста крпеља, стручњаци упозоравају

Foto: Free Images Pixabay

Ova vrsta ranije je živela u toplijim krajevima, a sada zabrinjava naučnike jer se pojavljuje i u regionima gde ranije nije postojala.

Profesorka Nevenka Aleksić sa Veterinarskog fakulteta ističe da iako ova vrsta krpelja nije nova za nauku, njihovo sve češće prisustvo u ovim krajevima predstavlja rizik po zdravlje ljudi i životinja.

- Radi se o različitim vrstama krpelja roda Hijaloma. Valja napomenuti da su ovi krpelji ustanovljeni i u Srbiji još 70-ih godina, ali nisu bili toliko zastupljeni kao druge vrste - objašnjava profesorka Aleksić.

Za razliku od krpelja na koje su građani Srbije navikli, Hijaloma je, objašnjava ona, opasniji kako zbog svoje agresivnosti, tako i zbog bolesti koje može da prenese. Naime, ovi krpelji su potencijalni prenosioci krimsko-kongo hemoragične groznice - bolesti koja kod ljudi može imati fatalan ishod.

- Nažalost, moguće je da prenesu jednu jako tešku hemoragičnu groznicu... Bolest kod ljudi koja može, nažalost, fatalno da se završi - upozorava profesorka Aleksić.

Kako se prenosi

Prenos se, dodaje, ne dešava samo direktnim ujedom krpelja.

- Virus se može preneti i sa čoveka na čoveka - putem krvi, urina i drugih telesnih tečnosti. To je ono što ovu bolest čini dodatno opasnom ističe ona.

Za razliku od već poznatih vrsta koje pasivno čekaju da im žrtva priđe, Hijaloma krpelji su izuzetno aktivni. Ne čekaju da padnu s drveta ili da ih neko zakači hodajući kroz travu - oni aktivno traže svog domaćina.

- Vrste roda Hijaloma su vrlo aktivne. Skloni su da sami traže žrtve, za razliku od tvrdih krpelja koji obično čekaju na biljkama - pojašnjava Aleksić.

Takođe, postoji i fizička razlika po kojoj se mogu prepoznati - zglobovi na nogama su im svetliji i to se čak može i golim okom zapaziti.

Ovaj deo Srbije u riziku

Iako Mađarska nije prirodno stanište za ove krpelje, njihovo prisustvo više ne iznenađuje. Promene klime, duža i toplija leta, sve blaže zime - sve to stvara pogodno tlo za njihovo razmnožavanje i opstanak.

- Krpelje svakako imamo, pitanje je samo da li su inficirani. Mađarska nikako nije endemsko područje za ovu infekciju, ali uslovi se menjaju - kaže profesorka.

Geografski gledano, severna Srbija već se nalazi u rizičnoj zoni.

- Krimsko-kongo groznica se do sada javljala do 50. stepena severne geografske širine, a Subotica, recimo, leži na 46. stepenu. Mi smo, dakle, vrlo blizu granice - upozorava profesorka Aleksić.

(Euronjuz Srbija)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DOKLE VIŠE OVO BLAMIRANJE? Junajted je pao na preniske grane i neko mora da odogvara za to