FELJTON - ZAŠTITA GRAĐANA I DRŽAVE: Beogradske banke bile su spremne da pomažu

DANAS bankari proslavljaju sto godina od osnivanja Udruženja banaka.

Milan Stojadinović je bio potpredsednik Udruženja banaka , Foto Dokumentacija "Borbe"

Pre jednog veka takav pokušaj bio je hrabar, ali kao u većini razvijenih zemalja postojala je potreba da se zanemare poslovne i konkurentske razlike i da se nađe zajednički interes. Da ova zajednica proba da svoja prava, ali i zahteve formuliše u kolektivnom interesu. Na ovakav korak ih je naterala i nelojalna konkurencija. Banke su imale zakonski propisana pravila rada, ali u posleratnoj Kraljevini SHS mnoge druge institucije su bez ograničenja i sankcija mogle da pozajmljuju novac i na njemu zarađuju.

Tako su agencije za promet nekretnina, svoj naziv u stvari koristile osim osnovne delatnosti i da plasiraju pozajmice sa visokim kamatama ili da nagrađuju ljude koji kod njih polože novac iako im zakon to nije dozvoljavao. Na taj način su bili obmanuti i građani, ali i država jer se stvarao paralelni finansijski svet bez pravne sigurnosti.

Neretko se dešavalo da ovakve firme bankrotiraju, a da građani koji su im poverili svoj imetak ostanu kratkih rukava. To je bio jedan od signala da se mora delati i da je neophodno imati potpuno uređen finansijski sistem. Upravo je reakcija na ovu "konkurenciju" jedan od uspeha tek osnovanog Udruženja, jer su od države tražili da se pored imena ovih agencija objave i podaci o vlasnicima. Te gazde su bile sve samo ne bankari ili ugledni poslovni ljudi.

IPAK, da se vratimo na početke bankarskog udruživanja. Ideja o osnivanju udruženja ko je će zastupati interese banaka nije bila nova, jer su se i ranije javljale izvesne banke da u ime svih novčanih zavoda traže potrebnu zaštitu kod vlade ili kod nekih drugih institucija u zemlji. Potreba osnivanja jednog bankarskog udruženja koje će punovažno predstavljati sve banke i u njihovo ime preduzimati potrebne korake radi zaštite zajedničkih interesa kao što su: pitanje regulisanja moratorijuma, poreza, prometa deviza, i sl., posebno je bila uočljiva kada je na dnevni red došlo pitanje o unutrašnjem sedmoprocentnom državnom investicionom zajmu.

Beogradske banke pokazale su punu rešenost da u tom poslu pomognu državi. Tada se jasno pokazalo da Trgovačka komora ne može da bude predstavnik novčanih zavoda, a još manje da ih zastupa. Zbog specijalnih interesa i naročitog položaja banaka predstavnici novčanih zavoda odlučili su da pristupe osnivanju Udruženja banaka. Još u maju 1921. godine, 15 novčanih zavoda iz Beograda utvrdilo je nacrt statuta, budućih Pravila Udruženja banaka. Ta Pravila je, 17. novembra iste godine, svojim rešenjem potvrdio i ministar trgovine i industrije dr Mehmed Spaho. Krajem 1921. godine bilo je 48 novčanih zavoda kojima je glavno sedište bilo u Beogradu.

Ovim brojem nisu obuhvaćene strane banke koje su takođe postojale u Beogradu: Francusko-srpska banka, Engleska trgovinska banka, Bečka Bank-Ferain, Praška kreditna banka i Francuska hipotekarna banka. U broj novčanih zavoda nisu bile uključene ni filijale banaka iz Zagreba, Skoplja, Osijeka i drugih mesta, kao ni hipotekarne banke koje nisu bile akcionarske ustanove. Nekako u to vreme otpočele su sa radom i tri nove banke u Beogradu: Srpsko-amerikanska banka, Srpsko-švajcarska banka i Rusko-slovenska banka.

U NEDELjU, 4. decembra 1921. godine u Beogradu, održana je osnivačka skupština Udruženja banaka. Sednici Skupštine u Prometnoj banci prisustvovali su predstavnici 29 od ukupno 39 novčanih zavoda koji su potpisnici Pravila Udruženja banaka u Beogradu. Na sednici Skupštine usvojena su Pravila udruženja, izabrano je 18 članova Upravnog, pet članova Nadzornog i pet članova Izvršnog odbora. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Mihailo Dragićević, direktor Prometne banke, a za potpredsednike Radivoje Glumac, direktor Filijale Prve hrvatske štedionice, i dr Milan Stojadinović, direktor Engleske trgovinske banke, za predsednika Nadzornog odbora izabran je Mihailo Bakonjić, direktor Prve srpske zemljoradničke zadruge. U Pravilima su istaknuti najznačajniji zadaci Udruženja banaka: "Zadatak udruženja je da čini predstavke nadležnim vlastima po pitanjima od opšte važnosti i zajedničkog interesa novčanih zavoda, da pred vlastima kao i u raznim komisijama i izaslanstvima predstavlja Udruženje banaka kao celinu i da govori u njihovo ime, da preko svoga lista raspravlja sva važnija pitanja iz oblasti ekonomske i finansijske i da stvara prema potrebi zajedničke ustanove, radi što bolje zaštite svojih interesa. Član udruženja može biti svaki novčani zavod."

VEĆ u prvim godinama rada Udruženje banaka je postiglo vidne rezultate i steklo autoritet kod novčanih zavoda. U 1922. godini Udruženje već ima 131 članicu, što dovoljno govori o njegovom ugledu i statusu. U toj godini Udruženje je bilo angažovano na uvođenju više sloboda u berzanskom radu i utemeljenju zdrave devizne politike. U više mahova uzimalo je u za štitu svoje članove tražeći da se više računa povede o njihovim interesima koji su bili ugroženi ograničenjima u deviznoj politici. Bilo je u stalnom kontaktu i prepisci sa Narodnom bankom oštro kritikujući neke njene odluke.

Ministarstvo finansija i Trgovačka komora često su se obraćale Udruženju banaka radi dobijanja mišljenja i podataka iz domena poslovne politike banaka. Udruženje je bilo u prepisci i sa drugim profesionalnim ustanovama, kao što su Savez novčanih i osiguravajućih zavoda u Zagrebu i Društvo bančinih zavodov u Sloveniji. Van granica zemlje takva saradnja postojala je sa Savezom čehoslovačkih banaka iz Praga. Oktobra 1922. godine održana je u Beogradu, Konferencija predstavnika ova dva udruženja na kojoj je razmatrana tešnja saradnja banaka Čehoslovačke Republike i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

SUTRA: Detektivi jure dužnike

Preporučujemo

Feljton

1 3

FELjTON - CAR DUŠAN OZAKONIO KOVANjE PARA: I Srbi, kao i svi narodi, oduvek su koristili novac

03. 12. 2021. u 18:00

Feljton

1 3

FELjTON - CAR DUŠAN OZAKONIO KOVANjE PARA: I Srbi, kao i svi narodi, oduvek su koristili novac

03. 12. 2021. u 18:00

Društvo

1 0

BANKAMA SMO DUŽNI OKO 25 MILIJARDE EVRA: Poslednji izveštaj Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije

17. 05. 2021. u 13:53

Politika

0 0

BANKE ZARAĐUJU 35 PUTA VIŠE: Za proteklu deciniju drastično se promenilo stanje finansijskih ustanova i znatno im porasla zarada

03. 04. 2021. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije