
Politika


BLOKADERI PRAVE HAOS U KOSJERIĆU: Poslanici opozicije i NVO aktivisti huškaju narod usred izborne tišine (FOTO)
07. 06. 2025. u 19:48 >> 21:42

U KOSJERIĆU PIVO CEVCI I SAVO MANOJLOVIĆ: Sa bandom blokadera krši izbornu tišinu
07. 06. 2025. u 21:40


Tenis


"LENGLEN" ZA KOKO GOF: Iznenađenje! Američka teniserka osvojila Rolan Garos!
07. 06. 2025. u 18:12

SRPKINJA ISPISALA ISTORIJU TENISA! "Kompletirala" sva četiri finala grend slem turnira!
07. 06. 2025. u 16:25


"DRUGAČIJA VRSTA TUGE, KOMPLIKOVANA" Iskrena ispovest Jelene Dokić o smrti oca
07. 06. 2025. u 13:33
Fudbal

uživoPRENOS, ALBANIJA - SRBIJA: Haos! Novi, treći prekid utakmice u Tirani!
07. 06. 2025. u 16:30 >> 22:19




"OVO ZASLUŽUJE JAVNU OSUDU SVIH!" Srpska ambasada reagovala na skandal u Tirani!
07. 06. 2025. u 21:24
Milan Lekić
03.05.2022. 00:15
И трећи наставак фељтона о Светом Сави почиње се погрешним титулисањем Великог жупана српског Стефана Немање као - српски жупан. У наставку нова грешка: Немања није био заробљеник Манојла I Комнина (1143-1180) због сукоба око рашког (жупанског) трона, већ – српског великожупанског трона, у Котору. Примогенитурни разлог за сукоб Немањиних синова око владарске части нема ниједну потврду у релевантним изворима. Ко боље познаје генеалогију Немањића од Хиландараца и Диоклићана, а тамо у љетописима Немањићке светогорске задужбине као и у Подгоричком наводи се да је Стефан први, а Влкан „втори“ син великог жупана српског, те да је завист разлог братске свађе, док Теодосије каже да Стефан уопште није протеран из Србије већ да је успешно одбранио престоницу Котор, а Вукана натерао на повлачење у гудуре… Вукан није био католик - нити је српска провинција Дукља (део Драчке митрополије) била католичка (фалсификати Барониуса, Тајнера и Рачког) - сахрањен је у Студеници као и најмлађи му син Теодосије… Тобожња улога папе Селестина III у византијско-угарском сукобу је конструкција управника Ватиканског тајног архива А. Тајнера из 19. века, главног фалсификатора папских писама којима су пренаглашавани улога и утицај Римске цркве, посебно папе Иноћентија III, на размеђи 12. и 13. века и током трајања „Латинског царства“. Тај утицај се неколико месеци након пада Цариграда, после тешког пораза крсташа од Бугара, свео само на простор унутар зидина византијске престонице и нешто мало дуж јужне обале Црног мора...