FELJTON - RAT SE NIJE MOGAO DOBITI BEZ SOVJETA: U KNINSKOM Kosovu osnovan je četnički đački bataljon sastavljen od katolika

Милорад Екмечић

17. 07. 2022. u 18:00

DA je uspela namera iskrcavanja na jadransku obadu u severnoj Dalmaciji, oba pokreta, i partizanski i četnički, bi se promenila. Partizanski pokret bi se lečio od bolesti levih radikalnih ideologija, a četnički bi postao jugoslovenski u pravom smislu reči.

ФЕЉТОН - РАТ СЕ НИЈЕ МОГАО ДОБИТИ БЕЗ СОВЈЕТА: У КНИНСКОМ  Косову основан је четнички ђачки батаљон састављен од католика

Vojvoda Momčilo Đujić, Foto "Vikipedija"

Izgubio bi pravoslavnu hrišćansku i seljačku socijalnu podlogu. U svim dalmatinskim gradovima, sem u Dubrovniku, gde je genocid 1941. uništio srpsku srednju klasu, postojala je vrlo razvijena tradicija Srba katolika. Četnici su 1941. u Splitu od njih formirali svoj Nacionalni komitet. Iako ga je vodio Ilija Trifunović Birčanin, kao nominalni šef Narodne odbrane, on je bio organ dalmatinskih Srba katolika (Alfirević Đuro Vilović, ranije katolički sveštenik, Grizogono, Miović, Matošić, Cetineo, Račić, Ljubo Aeontić). Partizani će uspeti da u toj zoni, kasnije, formiraju Devetnaestu udarnu diviziju.

Kad je, nakon kapitulacije Italije u septembru 1943. vraćena Dalmacija pod hrvatski državni suverenitet, italijanski savojski princ abdicirao da postane novi hrvatski kralj, bilo je upadljivo da dalmatinsko stanovništvo ne pokazuje nikakve znake oduševljenja. Obratno od toga, komunistički i četnički pokret je davao obeležja opšteg raspoloženja. Ogorčen zbog ovakvog ponašanja "dalmatinske rasice" jedan od ideologa ustaškog pokreta, franjevac Oto Knezović je, u pismima poglavniku Paveliću, naveo podatak da je neuspeo plan stvaranja jedne "Dalmatinske legije". Umesto nekoliko hiljada dobrovoljaca, javilo ih se samo 150 (Viktor Novak: Magnum crimen, 1947).

ČETNIČKI pokret je, kao i u Splitu, jačao u susednim srpskim selima Kninske Krajine. U početku je postojao jedan Dinarski odred u području istoimene planine i njenih obronaka. Upravo zbog tradicije srpske i jugoslovenske ideje u tom delu Dalmacije, prosperirao je i partizanski pokret. Na području Dinare je protojerej Momčilo Đujić uspeo da okupi sve ustaničke centre i od njih kasnije stvori Dinarsku diviziju, možda najelitniju četničku vojnu formaciju uopšte. Kao mladi đakon, Đujić je najpre stvarao sindikate na železnici. Pokušaj da se i u samom Splitu stvori četnički odred nije uspeo, posebno nakon što je Ilija Trifunović bio otrovan. U Kninskom Kosovu se stvara Splitsko-šibenski đački bataljon, sastavljen od katolika. Katolika ima mnogo i u drugim zajednicama četnika.

Posle kapitulacije Italije 1943. oni drže Šibenik. Mornarički poručnik Franc Kovač komanduje Skradinskom brigadom. Kasnije je prebegao partizanima i ubijen je.

Još pre nego što je pukovnik Bejli (S.W. Vauleu) padobranom dospeo u četnički štab 24. decembra 1942, partizanske snage su se počele pripremati za slučaj savezničkog iskrcavanja na dalmatinskoj obali. Za sve vreme savezničkih odnosa zapadnih sila i Sovjetskog Saveza, postojao je problem otvaranja drugog fronta, Sovjeti su uvek pod tim podrazumevali iskrcavanje na francusku obalu, a ne na Balkan.

ČERČIL se protivio iskrcavanju preko Lamanša, jer je to uvek "bio krvavi kanal" i opredeljivao se za iskrcavanje manjih dimenzija. I vođstvo Sjedinjenih Država je jedno vreme razmatralo mogućnost vojnih operacija preko Turske, Grčke ili jugoslovenske obale. Literatura se ne slaže u tome koja je ustanova sa savezničke strane prva izabrala balkansku strategiju. Veselin Đuretić, u dokumentovanom istraživanju savezničkog odnosa prema Jugoslaviji (1992), citira naređenje generala Harolda Aleksandera generalu Mihailoviću iz septembra 1942, da preseče sve puteve koji vode na jadransku obalu.

Vojislav Pavlović u analizi američke politike prema Jugoslaviji u vreme rata navodi pismo predsednika Ruzvelta Čerčilu od 11. novembra 1943. da dva generalštaba razmotre mogućnost daljih operacija "u Italiji, Grčkoj, i drugim delovima Balkana". Još uvek se verovalo da je vojska pod komandom generala Mihailovića jedina prava oslobodilačka sila na jugoslovenskom prostoru. Jugoslovenska vlada u Londonu počela je pripreme za pomoć četničkih snaga, iako je hrvatski deo vlade (Juraj Krnjević) upozoravao da je četnička vojska isključivo srpska i da neće biti dobrodošla u Hrvatskoj. Amerikanci su odustajali od ove balkanske kampanje, a general Dvajt Ajzenhauer predlagao je koncentraciju 215 divizija za udar preko Lamanša.

POTREBNO je uzeti u obzir i ulogu javnog mnjenja u dve zemlje. U Sjedinjenim Državama su smatrali da je sovjetski sistem totalitarna diktatura, ali na njihovom frontu je bilo angažovano 250 nemačkih divizija, a na zapadu samo 90. Rat se nije mogao dobiti bez Crvene armije. Galupov institut ispitivao javno mnjenje Velike Britanije u julu 1942, što je pokazalo da je Sovjetski Savez popularniji od Sjedinjenih Država (62% prema 24%). Stav većine je bio da se mora sarađivati sa Sovjetskim Savezom, uz uslov da se Istočna Evropa pretvori u sovjetsku interesnu sferu. Poljska vlada u egzilu je predlagala da se iskrcavanje saveznika ostvari na balkanskim obalama, kako bi lakše maršovali do Varšave. Upravo je to bio i neki faktor da se balkanska strategija izgubila, jer je Antoni Idn saopštio da je britansko javno mnjenje protiv poljskih interesa - "to nije pravično, ali je istina". Britanski generalštab je strahovao od separatnog mira Nemačke i Sovjetskog Saveza. U Laburističkoj stranci se smatralo da je sovjetski sistem jednopartijska demokratija, a ne diktatura.

To su okolnosti kojima treba razmatrati rešenost generala Mihailovića da se vojnički obračuna sa partizanskim snagama u zapadnoj Bosni.

CRNOGORSKI četnici bi se italijanskim brodovima prebacili do Splita, a drugi bi kopnenim putem išli prema zapadnoj Bosni. "Operacija Dinara" se odnosila na čišćenje tog planinskog masiva od partizanskih snaga. Nemci su na proleće 1943. počeli sa velikim operacijama slamanja partizanskih snaga na ovom području (planovi Weiss I i Weiss II).

Titov Vrhovni štab je prihvatio ove okolnosti i pokušavao da pregovara sa Nemcima. U uspomenama nemačkog "komandujućeg generala" u Hrvatskoj Gleza Horstenaua 1988. godine, navodi se da je početkom operacije Weiss I u januaru 1943. bilo predviđeno da 60.000 do 80.000 pravoslavnog muškog stanovništva bude odvedeno u roblje. "Srećom", kaže on, mogla ih je pokupiti samo par stotina, "jer su partizani na svom odstupanju sa sobom odveli celo pravoslavno stanovništvo sa decom, ženama i domaćim životinjama". Motivi ovog preseljavanja nisu istraženi. Postoji opasnost da se radi o ceni pregovora sa Nemcima.

Ovaj podatak ima izuzetan značaj. Iako celo stanovništvo nije povučeno, zvanične fotografije Vrhovnog štaba (Žorž Skrigin) zaista su pokazale dramatične scene povlačenja naroda. Zaključak bi morao biti da se nije radilo samo o privremenim sporazumima između Nemačke i partizana, nego o trajnoj deobi stanovništva. U februaru 1943. četnici su koncentrisali 13.000 vojnika na području Neretve, kako bi onemogućili prelazak u istočnu Hercegovinu i uništili glavne partizanske snage.

STRAH OD VLADE U LONDONU

EDVARD Kardelj je još 22. maja 1942, kada se nalazio u Slovenije, pisao Vrhovnom štabu, odnosno Titu, da se "u odnosu prema Italiji moramo spremati kao prema jednoj engleskoj imperijalističkoj bazi sa koje će, nesumnjivo, Englezi pokušavati da ubace k nama i našu voljenu londonsku vladu na silu". Kardelj je već tada predviđao da će Englezi pomagati Italijanima oko prisajedinjenja Trsta Jugoslaviji.

SUTRA: ZA PARTIZANE ČETNICI SU GLAVNI NEPRIJATELjI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!