FELJTON - MOSKVA TITU ŠALJE TITULU MARŠALA: Kako je Broz kažnjavao prekim putem

Napisao: Milorad Ekmečić

20. 07. 2022. u 18:00

PRE održavanja Teheranske konferencije, u Moskvi je bio održan sastanak trojice ministara spoljnih poslova savezničkih zemalja. Jugoslovenskim komunistima je kao izaslanik bio poslat bugarski predstavnik u Kominterni Atanasov Šćerjo, koji je od 1936. do 1939. u Parizu bio angažovan na prebacivanju dobrovoljačkih brigada u Španiju.

ФЕЉТОН - МОСКВА ТИТУ ШАЉЕ ТИТУЛУ МАРШАЛА: Како је Броз кажњавао преким путем

Foto: "Vikipedija"

To isto je radio Tito sa jugoslovenskim dobrovoljcima, Atanasov je tada imao partijski pseudonim Viktor, a Tito Valter. Atanasova pominju i kao Georgijeva.

Jugoslovenski istraživači nisu pronašli instrukcije koje je Atanasov doneo iz Moskve. Branko Petranović je naveo tragove koje je našao po jugoslovenskim arhivima; saopštio rezultat sastanka ministara spoljnih poslova, doneo poruku Dimitrova da "budući AVNOJ" proglasi Južnoslovensku federaciju sa Bugarskom. Formalno, taj savet nije ispunjen, ali je u proglasu povodom godišnjice Oktobarske revolucije objavljeno da je istorijski cilj da se ispuni vekovni san najprogresivnijih umova, a to je da se stvori federativna država od Trsta do Crnog mora.

ZADATAK budućih istraživača će biti da ispitaju zašto na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. nije učestvovala delegacija srbijanskih političara i komunista, nego je njihovo mesto preuzeo deo boraca Prve proleterske brigade. To nisu političari, jer njima se ne bi moglo komandovati "Na mestu voljno". Treba uzeti u obzir da su neki ugledni političari bili pozvani, kao vođa Zemljoradničke stranke Dragoljub Jovanović, ali su vraćeni. U jednom privatnom saopštenju, ugledni sarajevski pravnik Hamdija Ćemerlić je ostavio podatak da je upravo on na zasedanju AVNOJ-a u menzi dobio zadatak od svojih nepartijskih prijatelja da upita zašto neki delegati koji su pozvani omrknu, a ne osvanu.

Svaki istoričar može učiniti greh pominjući usmena saopštenja tako velikog značaja. Radilo se o više ljudi (Božić, Kulenović), među kojima je bila i "upisana lepotica" apotekarka Rakić. CK je zadužio Avda Huma da na istom mestu kasnije Ćemerliću dade odgovor. U menzi pred učesnicima upirao je prstom u njega: "Sumnja u naše mezimče Oznu".

Dešavalo se da neki delegati AVNOJ-a u Jajcu omrknu, a ne osvanu

TITO se ni u tako zvezdanom trenutku utemeljenja nove države nije odricao kažnjavanja prekim putem, bez mnogo istine u to da je žrtva zaista nešto kriva. Nešto kasnije je naredio streljanje glavnog radiste Vrhovnog štaba, jer je, posle emitovanja poruka srbijanskom vođstvu da će brigade iz Bosne preći u Srbiju, na odgovarajućem mestu prelaza čekala nemačka zaseda i to je onemogućavano. Tek kad je nemački general Lotar Rendulic u uspomenama objasnio da su nemački stručnjaci za najviše sedam dana dešifrovali partizanske radio šifre (upravo na tom primeru prebacivanja brigada), videlo se da je ubijen sopstveni čovek.

Današnjim istraživačima nije na raspolaganju ostao nijedan istorijski izvor na kome bi se moglo proveriti Dedijerovo kazivanje o tome da su on i Moša Pijade išli Titu sa predlogom da se od Bosanske Krajine i delova Hrvatske sa većinskim srpskim stanovništvom stvori posebna jugoslovenska federalna jedinica. Dedijer je od toga pravio šaljiv podvig kako su njih dvojica, sa nacrtima granica te jedinice, pre izleteli iz Titove sobe nego su u nju ušli. Da je ostvareno, to bi rešenje bio vrlo čvrst temelj državne stabilnosti Jugoslavije.

TREBALO bi istražiti način na koji je Tito dobio titulu maršala. Ruzvelt je tada predlagao da se ujedine partizani i četnici, po uzoru na slično privremeno ujedinjavanje dvaju partnera u Grčkoj i Albaniji. U Moskvi su, očigledno, vodili računa o tome da bi u slučaju sličnog jugoslovenskog primera trebalo razlikovati ko je običan general, a ko od naroda proklamovan maršal. Treba naći instrukcije koje je Atanasov padobranom doneo u septembru 1943, a boravio ceo oktobar i nejasno dokle kasnije.

Tito govori na zasedanju AVNOJ-a 1943. godine

Na Teheranskoj konferenciji savezničkih vođa doneta je odlukada se partizanskoj vojsci u Jugoslaviji pruži materijalna i vojna pomoć, da se primaju njeni ranjenici po savezničkim bolnicama u Italiji. Kad je italijanska kraljica Jelena jednom posetila svoje ranjene crnogorske junake, izbacili su je povicima "Izlazi, funjaro jedna!". Dovoz hrane i opreme je jako podigao borbenu gotovost partizanske vojske, ali se to osetilo i kod naroda u priobalnim predelima. AVNOJ je održan drugog dana Teheranske konferencije, koja je ovim odlukama partizansku vojsku priznala kao savezničku armiju. O tome na Teheranskoj konferenciji nije bilo spora, jer su se neslaganja ispoljila oko poljskih granica.

POGREŠNA je predstava vođstva jugoslovenskih komunista da su britanska i američka vlada bile njeni neprijatelji. Ako nije bila prijatelj, američka diplomatija je prema njima držala stav poštovanja i uvažavanja. Na britanskoj strani je već bila potpuno izgrađena osnova podržavanja partizana, a nad četnicima je prelomljen štap, još pre Teheranske konferencije. Robert Šervud u prikazu odnosa predsednika Ruzvelta i diplomatskog funkcionera Hopkinsa (1948) citirao je razgovor Ruzvelta sa britanskim ministrom inostranih dela Antonijem Idnom, u martu 1943. Ruzvelt je "mislio da se Srbija sama sobom mora uspostaviti, a da se Hrvati moraju staviti pod starateljstvo". Imao je u vidu kaznu sedam poraženih država u Američkom građanskom ratu 1865, da se zbog nezrelosti moraju staviti pod starateljstvo, kako bi se priučili demokratiji. Njegov konzul je iz Zagreba, gledajući uličnu rulju kako u aprilu 1941. pozdravlja nacističke tenkove sa Sieg - Heil rekao da će ih "jednom zbog ovoga boleti glava", U tom razgovoru je Idn bio za obnovu jugoslovenske države.

POKRET OTPORA U ALBANIJI I GRČKOJ

SLIČNE zaključke kao jugoslovenski AVNOJ, doneli su i albanski i grčki pokreti otpora. Albanci su 22. marta 1944. u Permetu održali kongres" Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Albanije" (AVNOA), sa zaključkom da se ne dozvoljava povratak kralju Zogu i da se ne priznaje njegova vlada. U Grčkoj je pokret otpora podeljen na dva krila. EAM - ELAS je Narodnooslobodilački front i Narodnooslobodilačka armija koju vode komunisti, EDAS, Narodnorepublikanska grčka liga, nacionalnog pokreta. Od septembra 1943. do leta 1944, grčki komunisti su nadvladali, formirali vladu i proglasili zabranu povratka kralja Đorđa II iz Londona.

OVAJ krajnje negativan stav prema Hrvatima u američkom državnom vođstvu odredilo je otkriće njihove obaveštajne službe (OSS) da je od aprila 1941. do avgusta 1942. bilo ubijeno  više od 744.000 Srba. Izračunato je da su Nemci ubili 78.000 Srba, Italijani oko 20.000, Mađari 30.000, Albanci 10.000, Bugari 6.000, a Hrvati ostatak od 600.000. Niko nije istražio koji su bili razlozi da je ovo ubeđenje inspirisalo stav samo uskog kruga ljudi oko američkog predsednika, a da oni nisu ugledali svetlost dana u javnosti. Osnova je u američkom stavu da glavnu ulogu u rešavanju jugoslovenskih pitanja prepuste britanskoj vladi, a njena jedra su punili masonski vetrovi kruga oko istoričara Sitona Votsona. U svim promenama, čija se istorijska veličina stala meriti brdima ljudskih leševa, ostajala je večna njegova misao iz memoranduma 1914, da je postojanje jugoslovenske države neophodnost, kao što je ista takva neophodnost da to postane svetska nesreća ako je Srbi budu vodili. U tom londonskom krugu to je bila večna misao, kao što su večni hamletovski "Biti ili ne biti" i britanska kruna: sa srpskim prvenstvom Francuzi i Rusi vladaju Mediteranom.

SUTRA: Amerikanci pregovaraju sa Nemcima preko Draže

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine