Feljton

FELJTON - BEOGRAD JE STALNO BIO NA METI NATO AGRESORA: Imali su sve podatke o lokacijama važnih postrojenja

U TOKU agresije na našu zemlju NATO se posebno okomio na energetiku, znajući da je ona osnov svakodnevnog života stanovništva i privrede.

ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЈЕ СТАЛНО БИО НА МЕТИ НАТО АГРЕСОРА: Имали су све податке о локацијама важних постројења

Foto: Iz knjige "EPS tokom NATO agresije"

Razaranjem elektroenergetskih objekata, ostavljajući Srbiju u mraku, želeli su da slome duh naroda i da ga vrate u neka stara vremena... Imali su sve podatke o našim objektima, o lokaciji važnih energetskih objekata, snazi transformatora, o najosetljivijim tačkama našeg EES i tačno su znali šta treba da se onesposobi kako bi potpuno ili delimično prekinuli snabdevanje električnom energijom.

Na teritoriji koju je pokrivao odnosno kontrolisao Mrežni regionalni centar „Elektroistoka“ Pogon prenosa Beograd nalaze se četiri ogromna postrojenja koja su stalno bila na meti agresora, a to su: TS „Beograd“ 3, 5 i 8 i RP „Drmno“. Napadali su nas na dva načina: razornim bombama i bombama sa elektroprovodnim vlaknima.

Prvo razaranje u JP „Elektroistok“ Pogon prenosa Beograd bilo je 2. aprila u 3.51 bombardovanjem  trafostanice ( TS )  220/110 kV „Beograd 3“ i TS 110/35/10 kV „Beograd 9“. Kada sam došao, neposredno posle dejstva po TS, kada je šest razornih bombi uništilo i zapalilo (gori ulje i izolacija ET) šest monofaznih ET snage po 50 MVA, ostao sam gotovo bez svesti. Nisam mogao da verujem kako su bili precizni. Sedmi monofazni transformator, koji je služio kao rezerva, nije pogođen i bio je van pogona.

Ta slika ostaće mi u sećanju do kraja života. Mladi rukovaoci koji su bili na TS u trenutku bombardovanja, bili su izbezumljeni od straha od onoga što su preživeli. Deo razvodnog postrojenja 110  kV nije pogođen, tako da sam ja preuzeo ulogu rukovaoca i, u dogovoru sa Branislavom Tomaševićem koji se nalazio u Mrežnom regionalnom centru JP „Elektroistok“ Pogona prenosa Beograd, vršio potrebne manipulacije da bismo omogućili napajanje TS 110/35 kV „Beograd 16“ Filmski grad i TS 110/35 kV „Beograd 2“ Žarkovo i tako omogućili napajanje električnom energijom tih  delova Beograda.

KADA su nas napali „grafitnim“ bombama, u prvom momentu smo bili zbunjeni. Ta zbunjenost je vrlo brzo prevaziđena... Za vreme bombardovanja, kad dođe do oštećenja elektroenergetskih objekata, ne pita se ni za smenu, ni za radno vreme, ni za platu, ni za zdravlje. Javljaju se svi koji mogu da pomognu ... Tako je bilo i 2. maja u 21.45, kada su bačene bombe sa visokoprovodljivim vlaknima na RP 400 kV „Drmno“, a 7. maja u 21.21 sati prekrivena su postrojenja sa visokoprovodnim vlaknima TS 400/220  kV „Beograd 8“, TS 220/110/35 kV „Beograd 5“, TS 400/220 kV „Obrenovac“ i TS 220/110 kV „Beograd 3“.

Nije se pitalo ni za smenu, ni zaradno vreme, ni za platu, niza zdravlje. Javljali su se svi koji mogu da pomognu

U međuvremenu, ja sam već poslao ljude da obiđu pogođena postrojenja kako bi imali  precizne informacije. Dogovor je da startujemo sunca, čim svane. Vozila sa korpom i vozačima kupe radnike Pogona Beograd za skidanje „paučine“. Vozila i vozače daju „Elektrodistribucija Beograd“, „Minel dalekovodi“, „Energomontaža“, „Gradsko zelenilo“... Dolaze i njihovi monteri. Za čišćenje „paučine“ koristimo metle, četke i motke, jer jedino sa tom „opremom“ možemo da se rešimo ove napasti. Na svakoj od ovih TS bilo je minimum po pedeset i više ljudi koje je trebalo kontrolisati. Često nam se dešavalo da vetar podiže vlakna sa neočišćenih delova postrojenja ili okolnog žbunja i nanese na delove koji su očišćeni i pod naponom. Zbog toga je dolazilo do novih kratkih spojeva i ponovnih ispada delova ili celih postrojenja.

I DANAS pamtim ovo što sledi. Posle uključenja dela postrojenja TS „Beograd 8“ posle pola noći, dalekovodna ekipa sa Dragoslavom Lelićem trebalo je da ode do TS „Beograd 16“ da uradi određena razvezivanja. On je krenuo prvi, a za njim je krenuo Mirko Ristić sa po- trebnim alatom i monterima. Najkraći put je kroz Resnik i Rakovicu, pored brda Straževica koje je bilo stalna meta bombardovanja agresora. Ispred Straževice vidimo nekoliko velikih bljesaka i mi ulazimo u vrlo opasan predeo. Šta da radimo? Da stanemo ili nastavimo? Nemaš izbora, nalaziš se u grotlu. Pritisni gas do daske, pa šta bude. Na putu nema nikog, pa je strah još veći. Lelić je stigao ispred kapije TS „Beograd 16“ i čeka da se pojavi ekipa. Vreme prolazi a njih nema. Nervoza sve veća. Posle dvadesetak minuta pojavljuje se vozilo ekipe ispred njih sa ugašenim svetlom. Mirko besni: od Bubanj potoka nas prati gruvanje! Tuklo je svuda oko nas! Kod „Beograda 3“ je roknulo ispred nas! Je... ti i dalekovode i struju! Kada su posle izvesnog vremena došli sebi, popeli su se na stub visine oko 25 metara i završili potrebne radove.

NI DA PLAČEŠ, NI DA KUNEŠ

ZA MONTERE je bilo najgore kada su pogođeni DV stubovi 220 kv u Boljevačkoj šumi. To je pored Save, na sremskoj strani, naspram Obrenovca. Teren močvaran, gaziš vodu do pasa dok ne dođeš do stuba. Kiša pada. Mokro gore, mokro dole... „Ni da plačeš, ni da kuneš - ne vredi“. Velikim zalaganjem, požrtvovanjem i visokom stručnošću radnika „Elektroistoka“, „Minela“ i „Mostogradnje“ u rekordnom roku je završena popravka.

TS „Beograd 8“ posle bombardovanja 27. maja u 20.38 pretrpela je velika oštećenja. Radilo se nekoliko dana na popravci oštećene opreme. Posle popravke uključujemo popravljene delove postrojenja 31. maja oko 20 sati. Krsta Vuković, direktor Direkcije za proizvodnju i prenos, Miodrag Milošević, prvi čovek „Elektroistoka“ i ja, krećemo u moju kancelariju da se dogovorimo za sutrašnje radove. Penjemo se uz stepenice i čujemo strahovitu eksploziju! Pogledamo kroz prozor i u pravcu „Beograda 8“ vidimo ogroman dim. Sedamo u kola i odmah odlazimo nazad na TS. Zamalo nismo nastradali. Pogođeni su portali na koje su bili priključeni dalekovodi 400 kV koji su pali preko kružnog puta. Užad je bila na visini od oko jednog metra od asfalta. Zaustavio nas je Mirko Ristić koji je već postavio ljude sa jedne i druge strane puta kako bi sprečio stradanje vozača sa kolima.

NA POPRAVCI, pored montera Pogona Beograd, bili su i monteri Pogona Bor, „Elektroistok izgradnje“, "Minelova" ekipa i mnogi drugi. Dalekovodna ekipa iz Bora, koja je bila na Kosmetu, došla je kao ispomoć i konkretno je radila na izradi sabirnica. Priprema se odradi na zemlji, a onda monteri podižu uže i povezuju sa izolatorskim lancem, koji je prethodno postavljen na portal visine od oko 30 metara. Radove na portalu izvodi mladi monter iz Bora (nažalost, posle više od dve decenije zaboravio sam mu ime) i sve ide po planu.

Napadali su nas razornim bombama i  sa elektroprovodnim vlaknima

On sedi na izolatorskom lancu, vezan monterskim opasačem, i taman kada su svi mislili da je posao završen, izolatorski lanac se uvrće i monter ostaje da visi na opasaču. „Dizalicu, dovezi dizalicu!“ viče Mile Diklić iz „Izgradnje“. Dolazi dizalica, ali, nažalost, nema visinu. Dolazi i druga na koju se penje Mirko Ristić, poslovođa DV ekipe Pogona Beograd, ali i ona nema visinu, pa Mirko koristi monterske merdevine, koje kači na provodnik. Po njima se mladi monter spušta do korpe dizalice. Zatim se njih dvojica spuštaju na zemlju. Prilaze mu drugari i grle ga. On bled, kao da nema „kapi krvi“. To mu je bilo neverovatno montersko iskustvo koje će pamtiti do kraja života.

SUTRA: HEROJSTVO DVOJICE MONTERA IZ KNINA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SRBIJA DOBILA NOVOG SELEKTORA! Terziću ugovor na četiri godine

SRBIJA DOBILA NOVOG SELEKTORA! Terziću ugovor na četiri godine