FELJTON - SVE OČI EVROPE UPRTE U NAJMALAĐEG VLADARA: U koledžu Sendroid Patar je bio razvrstan u odeljenje za inteligentnije učenike

KAKO je odlučeno da školovanje nastavi u Koledžu Sendroid, 18. septembra je krenuo sa svojim vaspitačem za Englesku. Do Austrijske granice ispratio ga je otac. Bio je to poslednji put da su se videli.

Kralj Petar II u pogrebnoj koloni , Foto Arhiv Jugoslavije

U  Koledžu je bio razvrstan u odeljenje za inteligentnije učenike ali je tu ostao samo dvanaest dana. Tamo ga je stigla strašna vest, da je njegov otac, kralj Aleksandar 9. oktobra ubijen prilikom svoje posete Francuskoj. Petar je postao kralj Jugoslavije. Naš poslanik u Londonu je skupio snage i saopštio mu istinu: „Desila se  užasna stvar. Ubili su našeg Kralja. Vi ste sada naša nova nada“.

Imao je samo 11 godina  kad se dogodio taj prelomni trenutak u njegovom životu. Morao je da prekine svoje školovanje i da pre vremena postane vladar najveće države na Balkanu.

Sve oči su bile uprte u njega, najmlađi poglavar Evrope, stupio je na presto.

Da bi ga poštedela velikog bola kraljica  Marija nije dozvolila da mali Petar vidi mrtvog oca, niti da prisustvuje ispraćaju posmrtnih ostataka iz Marseja .  Petar je ipak bio mlad i majka nije želela da ga izlaže prevelikom stresu.

U Jugoslaviji je otvoren testament kralja Aleksandra i već 10.oktobra objavljen u „Službenim novinama“. Za namesnike u slučaju svoje smrti kralj je odredio kneza Pavla Karađorđevića, dr Radenka Stankovića, senatora i Ivana Perovića, bana Savske banovine.

Narodna skupština i Senat održali su 11. oktobra 1934. zajedničko zasedanje na kome su se svi poslanici, senatori i članovi Vlade i namesnici predvođeni knezom Pavlom zakleli novom kralju na vernost.

U zemlji je proglašena šestomesečna državna žalost koja je trajala od 9. oktobra do 9. aprila 1935. godine.

MLADI kralj Petar doputovao je u zemlju 12. oktobra u pratnji kraljice – majke Marije i kneza Arsena. Na železničkoj stanici dočekali su ih sva tri namesnika predvođeni knezom Pavlom, cela jugoslovenska Vlada na čelu sa premijerom Nikolom Uzunovićem,  počasna straža sastavljena od generala i admirala ovenčanih najvišim odlikovanjima stečenih u slavnim bitkama. Prvi put počasna četa garde postrojena je njemu kao kralju u čast. Pozdravlja ih sa vojničkim pozdravom: „Pomoz Bog junaci“. Predsednik beogradske opštine Milutin Petrović po starom običaju podneo je mladom gospodaru hleb i so.
Kralj prilazi patrijarhu Varnavi i ljubi ga u ruku našta mu je patrijarh odgovorio poljupcem u čelo i blagoslovom.

Pored svih ovih uglednika okupili su se i brojni građani koji su ih ispratili sve do Dvora na Dedinju. Kralj se odmah preselio iz male kuće gde je do odlaska u Englesku živeo u odaje svog preminulog oca. Kasno popodne sa majkom i bakom rumunskom kraljicom Marijom, otišao je u Stari dvor gde je telo kralja Aleksandra bilo izloženo na odru. Oko kovčega se stalno smenjivala počasna straža sastavljena od svih rodova vojske i garde.Mladi kralj stajao je napomočno i gledao u očev kovčeg. Stajao je mirno i kao kaže u svojim sećanjima osećao se kao vojnik .

TRI DANA  je ožalošćeni narod defilovao pored odra. Ujutru na dan sahrane telo je preneseno u Sabornu crkvu gde je u prisustvu porodice i najviših zvanica patrijarh Srpske crkve Varnava sa episkopima i sveštenicima održao Arhijerejsko opelo.

Ispred Železničke stanice kovčeg je skinut sa lafeta, kralj je stajao između kraljice Majke i kneza Pavla, kad su pored njih prošli predstavnici jugoslovenske vojske i mornarice odajući na taj način poslednju     počast svom glavnokomandujućem i ratnom drugu. Posle njih došli su odredi stranih vojski. General Gering je napustio svoje mesto na kom je stajao i odao počast neprijaterskom vojniku tako što je predvodio Nemački posebni počasni vod.

Sve zvanice su se ukrcale u voz i putovali su do Mladenovca gde je bio priređen ručak, a kovčeg je iznet iz voza i stavljen na pogrebni automobil a za njim automobili koji su prevozili visoke zvanice. Kad su stigli u Topolu videli su da je celo selo izašlo da oda počast svom kralju. Kralj Petar se seća : „Izašli smo iz kola i pratili sanduk koji su nosili veterani koji su odlikovani najvišim odlikovanjima Karađorđevom zvezdom i tako do Mauzoleja na Oplencu.

Velika narodna žalost ostala mu je zauvek urezana u sećanju. Slike i snimci sa sahrane obišli su svet.

KRALjICA, knez Pavle i Sesil Perot razgovarali su o Petrovom budućem školovanju.

Odlučili su da treba odmah da počne po istom sistemu nastave kakav je praktikovan  u beogradskim školama privatnog tipa. Prostor za učenje bio je u maloj kući a Jeremija Živanović je određen za direktora i nosio je titulu „upravitelja“ , određeni su i razni profesori za sve predmete.  Prvi deo nastave određeno je da se sastoji iz časova srpskohrvatskog jezika i književnosti koje je predavao sam Živanović, matematike, latinskog, francuskog, nemačkog, istorije, geografije, biologije, fizike i gimnastike . Francuski jezik predavao mu je profesor Radoje Knežević koji će kasnije biti ministar Dvora.

Radni dan kralja Petra počinjao je u 7 časova a završavao se u 21 čas. Namera je bila da ovakvom vrstom nastave kralj završava dva razreda za jednu godinu. Naravno da je ovakav tempo opterećivao dečaka kod koga se javio otpor prema učenju što je njegova okolina tumačila kao lenjost, a ustvari niko nije razmišljao da li je u redu toliko opteretiti jednog mladog čoveka.

Najpre su rađene sokolske vežbe koje je Petar radio sa svojim nastavnikom tri puta nedeljno od 12.00  12.30.  Kako je bilo hladno najpre su radili gimnastiku u bioskopskoj sali u dvoru, ali kad su utvrdili da su te prostorije suviše zagušljive sprave su prenete u Beli dvor koji je upravo bio sagrađen. Ponekad bi im se pridružio i Perot i onda je došao na ideju da se i druga deca uključe u ova vežbanja .

POSLEDNjI ISPRAĆAJ

DUGU povorku poslednjeg ispraćaja kralja Aleksandra pratila je konjica i dva vojna orkestra koji su svirali Vagnerov posmrtni marš iz „Sumraka Bogova“ . Crkvena zvona su tužno zvonila dok se pogrebna povorka polako kretala glavnim ulicama ka stanici. Ulice kojima je prošla kolona bile su preplavljene narodim koji je sa obe strane klečao . „Uvek ću se sećati tog prizora“ zapisao je kralj Petar.

SUTRA: FATALNO PREDOSEĆANjE NADOLAZEĆE RATNE BURE

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - USUD KOMANDANTA DRUGE PROLETERSKE: Za neke ratne drugove je govorio da su povampireni knezovi u svojim nahijama

02. 09. 2023. u 18:00

Feljton

1 3

FELjTON - SAVESTAN KOMUNISTA STRADAO NA PRAVDI BOGA: Đurić je prvi koji je ozbiljno ukazao da nešto nije u redu među komunistima

01. 09. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije