FELJTON - ŠUMSKI ĐENERAL ŠALJE KRALJU PETRU BLAGOSLOV: Englezi su kralja Petra pridobili podržavajući ga u odluci da se ženi

Јевђа А. Јевђевић

12. 09. 2023. u 18:00

SVAKO jedan od centralnih događaja tokom posete kralja Petra Sjedinjenim državama bila je poseta američkom Kongresu i govor koji je održao tom prilikom.

ФЕЉТОН - ШУМСКИ ЂЕНЕРАЛ ШАЉЕ КРАЉУ ПЕТРУ БЛАГОСЛОВ: Енглези су краља Петра придобили подржавајући га у одлуци да се жени

Kralj Petar govori u Američkom Kongresu, Foto "Vikipedija"

Inače to bilo  prvo njegovo obraćanjlje nekom parlamentu. Petar je govorio nadahnuto i emotivano: 

„Obrtom okrutne sudbine, ja nikada nisam bio u mogućnosti da se obratim predstavnicima moga naroda. Nekoliko dana od početka moje vladavine ceo moj narod i institucije bili su izloženi nemilosrdnom uništenju okrutnom invazijom. Stotine i hiljade naših ljudi već je ubijeno u borbi ili su hladnokrvno masakrirani. Mnogi od onih koji nisu ubijeni ili zarobljeni od Nemaca, Italijana, Bugara i Mađara, nastavili su da se bore pod nesavladivim  vođstvom mog prvog vojnika i vernog prijatelja đenerala Draže Mihailovića... Od tih ćutljivih ratnika iz dalekih gora ja donosim drugarske pozdrave narodu Sjedinjenih Država...“

Gradonačelnik Njujorka La Gvardija priredio je u Kraljevu čast u Hotelu „Valdorf Astorija“ veliki prijem sa hiljadu zvanica.Kralj Petar je imao susrete sa našim iseljenicima u Americi. Za vreme boravka u Njujorku sreo se sa našim poznatim naučnikom Nikolom Teslom.O ovoj kraljevoj poseti SAD štampa je pisala sa simpatijama i dala veliki publicitet. Prijem u Beloj kući okarakterisan je kao centralni politički događaj.

PO POVRATKU iz Amerike, još na prvom sastanku vlade videlo se da hrvatski članovi vlade nisu zadovoljni sa ministrom spoljnih poslova Ninčićem. Optuživali su ga  da je imao privatne razgovore sa Litvinovim ambasadorom SSSR u Americi kao i da previše podržava ambasadora Fotića koji je bio veoma povezan sa po njihovom mišljenju ekstremnim srpskim emigrantima u Americi.

Kralj Petar je krenuo u Kembridž na četvrti semestar. Tokom zime 1942. imao je malo vremena za učenje jer je bio u obavezi da stalno ide u London.

Bio je svestan da ga Britanci neozbiljno shvataju i brinuo je zbog neobavezujućih odgovora koje su mu davali na njegove predloge i zahteve. Iz zemlje su stizale alarmantni izveštaji generala Mihailovića koji se žalio da ima česte napade sa leđa Titovih partizana u Crnoj Gori i Hercegovini. Ministar spoljnih poslova Ninčić je činio sve kod sovjetskog ambasadora u Londonu Bogomolova i našeg ambasadora u Moskvi, ali odgovor od Rusa su bili obeshrabrujući. Izjavili su da nemaju kontakt sa jugoslovenskim komunistima i da ne žele da se mešaju u jugoslovenske unutrašnje stvari.

NINČIĆ je kao političar starog kova smatrao da u diplomatiji treba da koristi sukobljene interese velikih sila.  Shvatio je da Sovjeti žele poseban ugovor o savezništvu sa Jugoslavijom, da bi razbio njihovo nepoverenje sa zadovoljstvom je to prihvatio.Odnosi sa Sovjetskim savezom bili su tada u uzlaznoj liniji. Rusko poslanstvo uzdignuto je na rang ambasade. Ambasador Bogomolov je u svom govoru istakao da je taj čin važan  ne samo sa gledišta rusko – jugoslovenskih odnosa već i sa gledišta opšteslovenske solidarnosti. Sloveni treba da čine jedan blok, koji bi svojom brojnom snagom bio jedan od glavnih činilaca međunarodne politike u novoj Evropi .

Odmah posle ovoga hrvatski ministar Krnjević je obavestio Sitona Votsona kako se Srbi odvajaju od Engleza i približavaju Rusima.  Forin ofis je zvanično u diplomatskoj formi izašao sa kritikom da je neozbiljno da jedna vlada u izgnanstvu bez vojske , zaključuje sa drugom državom ugovor o vojnoj pomoći.

Usledile su oštre rasprave i Ninčić je shvatio svu tu kritiku svojih kolega iz vlade pa je ruskom ambasadoru predložio da se iz ugovora izostavi član koji govori o vojnoj pomoći. Bogomolov je rekao da će o tome obavestiti svoju vladu. Posle ovoga odnosi sa Sovjetima su naglo zahladneli, više nije bilo reči o potpisivanju ugovora i ubrzo posle toga iz Moskve je počela kampanja protiv generala Mihailovića.

BRITANCIMA nikako nije odgovaralo bilo kakvo grupisanje Slovena pa makar oni bili i saveznici. Nastojanja britanske tajne službe urodila su plodom, seme razdora je bilo posejano i došlo je do odvajanja naše vlade i Sovjeta.

Ninčićeva spoljna politika bila je već duže vreme predmet rasprava. Predsednik vlade, Slobodan Jovanović najpre je odbijao da ga smeni a onda je prelomio i 28. decembra 1942. godine podneo ostavku svog kabineta i kao razlog naveo da većina ministara smatra, da je spoljna politika vlade imala neuspeh.Drugog janaura 1943.  kralj je odlučio da mandat ponovo poveri Slobodanu Jovanoviću. Nova vlada imala je deset ministarstva što je za šest manje od prethodne.

Početkom 1943. godine razvoj događaja na ratnim frontovima davao je nadu u konačnu savezničku pobedu. Romel je bio poražen u Africi, u Rusiji su Nemci potučeni kod Staljingrada, a saveznici su se masovno iskrcavali na Siciliji i u Italiji.

KRALj je imao čvrstu nameru da se ženi a kako su se u njegovoj okolini javili otpori, kako rat nije pravo vreme za ženidbu da bi to bilo loše prihvaćeno u otadžbini kao i da bi se loše odrazilo na borbeni moral. Kralj je želeo da sazna pravo raspoloženje naroda i odlučio da za svoju nameru zatraži i „blagoslov“ svog ministra u zemlji, generala Draže Mihailovića.

Pošto su i dalje postojale prepreke za ženidbu kralj je ponovo pokrenuo pitanje braka i pripremio i jedan memoar   u kome je izložio argumente u korist svoje ženidbe. On je istakao da je „Radi učvršćivanja dinastije, u ovim burnim vremenima potrebno da on, kao kralj što pre dobije naslednika. „

Englezi koji su svojim učešćem u “Kairskoj  aferi” mnogo povredili i razočarali kralja odlučili su da se mu se podrškom braka opet približe.

Posle nekoliko meseci stigao je odgovor u kom je general Mihailović podržao namere svog suverena. General je tražio mišljenje naroda iz svih delova zemlje, a zatim je u svom pismu kralju naveo odakle je blagoslov tj narodna saglasnost sve stigla.

SREDINOM 1943. godine ulazilo se u fazu rata kad je bilo potrebno formirati i uobličiti ratne ciljeve Jugoslovenske vlade.  Britanski saveznici su želeli da znaju kakva država će biti Jugoslavija posle rata i da li uopšte može doći do kompromisa srpskih i hrvatskih političara koji su svo vreme bili u otvorenom antagonizmu. Zato su Britanci izvršili pritisak na jugoslovensku vladu da pripremi i objavi tekst deklaracije.  Predsednik Slobodan Jovanović je tokom maja izradio tekst deklaracije u kome je predvideo federalističko uređenje koje bi omogućilo Srbima, Hrvatima i Slovencima da sarađuju u skladu sa državnim interesima.

Kralj je predsedavao sednicama vlade 9, 11 i 15. juna kad je izložen tekst deklaracije.

Hrvatski ministri Šutej i Krnjević nalazili su neke zamerke i deklaracija nije usvojena. Iznenada predsednik vlade Slobodan Jovanović podneo je ostavku 17.juna  navodeći kao razlog to što hrvatski ministri nisu prihvatili deklaraciju.

PODRŠKA IZ OTADžBINE

KRALj je želeo da sazna pravo raspoloženje o zemlji o njegovoj nameri da se ženi i zatražop je  „blagoslov“ od svog ministra vojske generala Draže Mihailovića. Posle izvesnog vremena iz „jugoslovenskih šuma“ stigao je odgovor: „narod potvrđuje blagoslov potpisujući jednu svečanu povelju, koja će biti zakopana, kako bi se sačuvala i predala Vašem Veličanstvu kao dokaz bezgranične ljubavi prema Vašem Veličanstvu i našoj  budućoj kraljici Nj.Kr.V. grčkoj princezi Aleksandri“.

SUTRA: KRALjEV POKUŠAJ DA SE VRATI U ZEMLjU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SINIŠA MIHAJLOVIĆ PITAO MAJKU DA LI JE HRVAT ILI SRBIN: Samo jednom me je bilo sramota