FELJTON - STALJIN TRAŽI DA TITO VRATI KRALJA NA PRESTO: Draža je teško prihvatio kraljev poziv četnicima da pristupe partizanima

IVAN Šubašić je posle pregovora sa Titovim Nacionalnim komitetom na Visu 7. jula 1944. formirao vladu bez predstavnika političkih stranaka iz Srbije u nju su ušla dva delegata partizanskog pokreta koje je Tito predložio.

Tito i Stalji priliko potpisivanja ugovora o saradnji, Foto Arhiv Jugoslavije

Formiranje ove vlade očigledno bila je želja velikih sila, prvenstveno Britanaca da bi se eliminisali Draža Mihailović i njegova Jugoslovenska vojska u otadžbini a da bi se podržao i ozvaničio Tito odnosno njegovi partizani. 

Nasuprot obećanjima Čerčilu da neće zavesti komunističku diktaturu posle rata, Tito je posle sporazuma sa Šubašićem  na Visu objašnjavao Molotovu da on zapadnim saveznicima ništa ne veruje jer smatra da oni samo žele da učvrste pozicije kralja Petra i da ga možda i dovedu u zemlju pre kraja rata te da zato najveću važnost pridaje  približavanju Crvene armije Balkanu. Pomoć je zatražio u pismu i od samog Staljina : „Biće nam potrebna najveća Vaša pomoć da bismo mogli što prije riješiti problem Srbije“.

Očigledno Titu i partizanima nije bilo bitno ništa drugo osim dolazak na vlast.

KRALjEV  rođendan 6. septembra proslavljen je kao i svake godine svečanostima i paljenjem vatri uoči rođendana. Postavljani su zvučnici da bi se kraljeva reč što dalje čula, ali  kraljev 21. rođendan proslavljen je bez očekivanog govora. Do kašnjenja je došlo zbog kraljevog opiranja engleskim pritiscima da u obraćanju pozove četnike da se stave pod komandu Josipa Broza Tita.

Na kraljevo popuštanje svakako je uticao i razvoj događaja na frontu, tačnije napredovanje Crvene armije koja je posle oslobođenja Bukurešta nezaustavljivo napredovala ka Jugoslaviji i već 12. septembra došlo je do prvog susreta jedne sovjetske i jedne jugoslovenske partizanske brigade.

Kralj je ubeđivan da će ako ne prihvati da uputi takav proglas Rusi koji se približavaju Beogradu, napasti Dražu Mihailovića kao neprijatelja .

Najzad pod ogromnim pritiscima sa svih strana i posle više sastanaka sa Čerčilom, kralj je 12. septembra održao govor u kome je narod pozvao da se priključi partizanima. U svom govoru kralj poziva:

„U ovim sudbonosnim i za Jugoslaviju velikim danima, kada pobedonosne armije Sovjetskog Saveza stoje na našoj granici s jedne strane a američke i britanske s druge strane, kada je dan naše slobode u punom svanuću, pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedinite i pristupite Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom.“

General Draža je znao da je ova poruka ukoliko je kralj zaista dao, ako nije falsifikat koji je neko drugi pročitao, doneta pod velikim pritiscima i da nije odraz slobodne volje i mišljenja kralja. Zato je već sledeći dan izdao raspis svim komandantima u kom ih je obavestio da je „Nj. V. kralj Petar Drugi sprečen u vršenju svojih kraljevskih dužnosti i nije u mogućnosti da da slobodno svoju reč.... “ Kao i Draža i njegove pristalice su nalazile opravdanje za kralja da je govor iznuđen ili da je montiran.

DRAŽA i četnički komandanti teško su prihvatili ovaj govor, narod više nije znao šta da misli a kralj je bio potpuno utučen svestan da je izneverio svoje najvernije ljude. U svojim memoarima kralj kaže: „Osećao sam se kao da izneveravam svoje najbolje prijatelje i da potpuno priznajem grupu koja je suprotstavljena monarhiji i svim demokratskim načelima. Seme diktature već je bilo posejano. Bio sam nemoćan da bilo šta učinim.“

Tito je tajno napustio Vis i ruskim avionom odleteo za Krajovu, a zatim 21. septembra  otputovao za Moskvu. Njegov razgovor sa Staljinom bio je o operacijama koje treba da vode sovjetske trupe u Jugoslaviji.  Staljin je Titu rekao da treba da vrati kralja na presto, pa da posle  mogu da ga sklone. Tito je bio šokiran, ovaj razgovor je poprimao tok koji nikako nije očekivao, bar ne od Staljina.  Tito se tome energično usprotivio i iskazao stav da su svi buržoaski političari u Srbiji izdajnici i podlaci, a dinastija Karađorđević „omražena u narodu“ ,

Tito je tu uverio Staljina da bi u slučaju iskrcavanja Engleza u Jugoslaviju, on i partizani pružili odlučan otpor. Titov najveći diplomatski uspeh i najvažniji rezultat Titovih razgovora u Moskvi je taj što su Nacionalni komitet i Vrhovni štab Jugoslavije dozvolili Sovjetskoj komandi privremeni ulazak trupa na jugoslovensku teritoriju.

Ubrzo posle Titove posete, Moskvu je posetio i Čerčil koji je želeo da se iz prve ruke uveri kakav je Staljinov stav po pitanju budućnosti Evrope. Na sastanku u Moskvi, najviši predstavnici Sovjetskog Saveza i Britanije, Staljin i Čerčil su se saglasili da su interesi u Jugoslaviji 50:50 tj. podjednaki.

Jedinice Crvene armije oslobodile su Beograd 20. oktobra 1944.

U NOVEMBRU 1944 održan je u Moskvi, sastanak predsednika kraljevske vlade Šubašića i Titovog predstavnika Edvarda Kardelja sa Staljinom. Sastanak  je bio zakazan na Staljinovu inicijativu i trebalo je da Titu stavi do znanja da treba da sprovede sporazum sa Kraljevskom vladom do kraja, ali i da ne zateže previše po pitanju kralja Petra. Međutim, on je sastanak vešto izbegao izgovorom da je isuviše zauzet na frontu i pitanjima unutrašnjeg razvoja zemlje i kao svog zamenika poslao Kardelja .

Staljin je u toku razgovora prešao na direktan, otvoren napad na jugoslovenske komuniste i na politiku NOP-a.  Rekao je da su uski i sektaši jer ne pristaju da se kralj Petar vrati u Jugoslaviju. Kraljevi u naše vreme, rekao je Staljin, i onako ništa više ne znače. To je samo reprezentacija koja ne igra nikakvu posebnu društvenu ulogu.

Kardelj je napao kralja kako je direkno vezan sa četništvom, saradnjom sa okupatorom i da bi njegov povratak bio povratak na staro. Staljin je na njegovo protivljenje izneo na račun jugoslovenskih partizana manje više iste kritike, ali u još oštrijem obliku, otužio ih je pored ostalog da se slabo bore a zatim se vratio na prethodno pitanje i ponovio da kad je reč o sporazumu sa jugoslovenskom vladom i o položaju kralja Petra moraju računati sa jedinstvom antihitlerovske koalicije. Rekao je: „Vi niste sami i stoga ne možete ni postupati kao da ste sami. “

Staljin je na jedan način govorio sa Šubašićem, a na drugi sa Kardeljom. Kardelju je delovalo kao da je ceo razgovor sračunat da se više svidi Šubašiću i da on to prenese Čerčilu.

Kad su se vratili u zemlju i kad je Kardelj referisao Titu i njegovim najbližim saradnicima kakav je bio razgovor sa Staljinom, oni su bili ogorčeni, ali i zabrinuti zbog sadržine razgovora. Bilo im je jesno da će  borba za realizaciju sporazuma Tito--Šubašić biti veoma teška i da u tom pogledu neće imati veliku pomoć od Sovjetskog Saveza, a na tu pomoć su najviše računali.

VEŠTA IGRA SA NAMESNICIMA

POČETKOM  decembra 1944. u oslobođenom Beogradu tekli su pregovori između Tita i Šubašića o formiranju jedinstvene jugoslovenske vlade. Tito je smatrao da bi povratak kralja u zemlju značio restauraciju starog režima zbog čega bi moglo doći i do  građanskog rata. Da bi se to izbeglo, predlagao je da kraljevsku vlast dok je kralj u inostranstvu u prelaznom periodu vrši namesničko veće od tri člana.  Na taj način održao bi se bar privremeno kontinuitet monarhije do izbora, a za to vreme AVNOJ bi vršio zakonodavnu vlast.

SUTRA: NAMESNICI DAJU MANDAT TITU ZA SASTAV NOVE VLDE

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - TITO ODBIJA DA SE SRTENE SA KRALjEM: Srpski političari u Londonu su odbili da uđu u vladu Ivan Šubašića

14. 09. 2023. u 15:00

Feljton

0 6

FELjTON - KRALjEV POKUŠAJ DA SE VRATI U ZEMLjU: Kralja je proganjala misao kako da pomogne svom narodu u borbi protiv neprijatelja

13. 09. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ŠUMSKI ĐENERAL ŠALjE KRALjU PETRU BLAGOSLOV: Englezi su kralja Petra pridobili podržavajući ga u odluci da se ženi

12. 09. 2023. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - SUDBONOSAN SUSRET SA GRČKOM PRINCEZOM: General Borivoje Mirković, uz pomoć engleskih službio, hteo je da izvrši još jedan puč

11. 09. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije