Feljton

FELJTON - SRAMOTNO KOLO ISPRED MANASTIRA U OSTROGU: Čim je Danica ušla u so­bu kod knja­za, on je zgra­bi i obo­ri na kre­vet...

DO PRVOG sukoba Kadića i Bjelopavlića sa knjazom Danilom će doći nakon onog sramotnog kola u Ostrogu o Tro­ji­či­nu dne (5. ju­na po sta­rom ka­len­da­ru) 1854. go­di­ne.

ФЕЉТОН - СРАМОТНО КОЛО ИСПРЕД МАНАСТИРА У ОСТРОГУ: Чим је Даница ушла у со­бу код кња­за, он је згра­би и обо­ри на кре­вет...

Donji manastir Ostrog, crtež i 1844. godine, Foto Iz knjige "Kadići od Bovana do naših dana"

Knjaz  je sa prat­njom i svi­tom i fran­cu­skim vicekon­zu­lom u Ska­dru, Ijasentom Eka­rom, kao go­stom, sti­gao u Ostrog na ve­li­ki tro­ji­čin­dan­ski sa­bor, na ko­jem su se, ka­ko pi­še Tomo Ora­o­vac, po tra­di­ci­ji, sem Cr­no­go­ra­ca oku­plja­li i Her­ce­gov­ci, Bo­san­ci, Bo­ke­lji, Arbanasi i staro-Sr­bi­jan­ci. Na­rod se tu po tri da­na ve­se­lio i ko­lo se pred do­njim ma­nasti­rom ni­je raspušta­lo.

„Ko­lo se svr­ši­lo u naj­ve­ćem re­du i pu­nom ras­po­lo­že­nju“ - pi­še To­mo Ora­o­vac. „Sju­tri dan kroz na­rod se pro­ni­je­la stra­šna i sra­mot­na ri­ječ, ka­ko je Jo­van Ma­ša­nov Vu­ko­tić, po na­ra­vi pro­klet i zao čo­vjek, re­kao 'da je sva­ki le­žao sa svo­jom’, a on sa po­pa­di­jom po­pa Jova­na Ra­do­vi­ća, da su ovo Ka­tu­nja­ni uči­ni­li po na­re­đe­nju knja­za Da­ni­la da se me­đu Bjelopa­vli­ći­ma ro­de jun­aci kao Ka­tu­nja­ni. Zbog ovih gad­nih ri­je­či uzru­jao se cio na­rod i svak se za­be­zek­nu­to pi­tao: šta ovo zna­či i k če­mu sve ovo vo­di.”

PO ZAPISIMA i ka­zi­va­nju nekih drugih hroničara ovog događaja, ko­lo se uve­če oku­pi­lo u dvo­ri­štu is­pred Do­njeg ma­na­sti­ra gdje je na­lo­že­na ve­li­ka va­tra, jer dru­gog osvje­tlje­nja ni­je ni bi­lo. Oni ri­jet­ki ko­ji su, sem knja­že­ve naj­u­že prat­nje i svi­te bi­li po­zva­ni da gle­da­ju ko­lo i uži­va­ju u toj lje­po­ti, od­mah su opa­zi­li da se tu igra ne­ko dru­go ko­lo, a    po­seb­no im je za­pa­lo za oko ka­ko knjaz ne sme­će po­gle­da sa se­stre To­do­ra Ka­di­ća, Da­ni­ce, ko­ja je bi­la uda­ta za po­pa Pu­ni­šu Pa­vi­će­vi­ća, si­na ču­ve­nog ju­na­ka Ba­ja Ra­do­va­no­va Pavićevi­ća (po­gi­nuo je od Žu­plja­na i ka­žu da je Nje­goš lič­no tra­žio od Bje­lo­pa­vli­ća da ga osve­te, što se i ostva­ri­lo).Po lje­po­ti joj na­gor­ki­nja vi­la ni­je bi­la prilična  pa su  je zato izgleda, i zvali Vilajeta.Oči svih na tome skupu zaustavljale su se na njenoj ljepoti, kojoj nije bilo ravne ni Brđanke ni Crnogorke.

O događaju  koji se zbio pod Ostrogom  o Trojičinu   dne 1854. godine  do sada je napisano mnogo verzija, a nama se u vezi sa ovim  čini posebno interesantnim  sjećanje bana Novice Cerovića, koje je u svom feljtonu, objavljenom sedamdesetih godina prošlog vijeka u titogradskom listu „Pobjeda“, o ovoj značajnoj ličnosti  crnogorske istorije, koji je uživao veliki ugled i bio dio izvršne vlasti kod tri vladara iz dinastije Petrović (Vladike Rada, knjaza Danila i knjaza Nikole)  prenio Duka Londrović.

CITIRAMO: „Po­što su Vi­la­je­tin brat To­dor Ka­dić i muž, pop Pa­vi­će­vić, bi­li na stra­ni opo­zi­ci­je, knjaz, oča­ran Vi­la­je­ti­nom lje­po­tom, do­đe na ni­ske mi­sli. Te mi­sli po­vje­ri svojem so­ba­ru — per­ja­ni­ku Mi­ći, ko­li­ko se No­vi­ca Ce­ro­vić sje­ćao. Knja­že­vu   mi­sao prihva­ti­še i dru­gi u nje­go­voj prat­nji.

Po Knja­že­voj 'klop­ki’ bi re­če­no da po­sli­je va­ša­ra kod ma­na­sti­ra osta­ne tri­de­set đe­vo­ja­ka i žena sa Vi­la­je­tom Ka­dić, kao da bi vi­đe­le iko­ne ko­je je knjaz do­nio na dar Ostro­škom ma­na­sti­ru, ko­ji je u Omer-pa­ši­nom po­ho­du bio ra­zu­ren. Kad se smra­či, knjaz se po­vu­če u svo­ju so­bu za spa­va­nje. Per­ja­ni­ku Mi­ću re­če da mu do­ve­de Vi­la­je­tu. Vi­la­je­ta po­đe, ne slute­ći šta će je sna­ći od go­spo­da­ra.

Čim uđe u so­bu kod knja­za, on je zgra­bi i obo­ri na kre­vet. Ja­či­nu nje­no­ga kri­ka uma­nji   per­ja­nik Mi­ćo za­tva­ra­njem vra­ta na knja­že­voj so­bi.

Po­u­če­ni knja­že­vim pri­mje­rom, per­ja­ni­ci na­sr­nu­še na osta­le đe­voj­ke, ko­je vri­skom branjahu svo­ju ne­vi­nost i čast, gre­bu­ći na­pa­da­če nok­ti­ma po li­cu, oti­ma­ju­ći se iz nji­ho­vih za­gr­lja­ja kao sr­ne iz vuč­jih če­lju­sti…”

ŠTA SE i kako te no­ći stvarno do­ga­đa­lo u Ostro­gu i šta je od svega onoga što je zabilježeno  o tome istina te­ško je reći, tek mnogi hroničari ka­žu da je po­pa­di­ja Ja­na u raz­bjel zo­re do­šla pod ša­tor u ko­je­mu je spa­vao pop Ri­sto. On je do­če­kao bu­dan:

— A đe si do ovo do­ba, sra­mot­na ti po­gi­bi­ja pu­kla no­ćas?! — brek­nuo pop Ri­sto.

— E, ne no te­bi, Ri­sto La­za­rev (ve­le da ga do ta­da ni­kad ni­je ime­nom zov­nu­la, ta­kav je to bio obi­čaj kod sta­rih Cr­no­gor­ki), što do­zvo­li da se no­ćas ple­me bje­lo­pa­vlić­ko sra­mo­ti pred ovom sve­ti­njom!

Iznenađen onim što je čuo od svoje  popadije Jane vojvoda Risto Bošković glasno upita:

— Šta to pri­čaš, je­si li po­lu­đe­la?!

—  Isti­nu zbo­rim, voj­vo­do. Ni­je knja­zu i mo­me bra­tu bi­lo do igre i ko­la, no do dru­ge rabote. On i nje­go­vi per­ja­ni­ci su svu noć ar­da­ko­va­li i na si­lu sva­šta ra­di­li sa na­iv­nim i ne­vi­nim že­na­ma i đe­voj­ka­ma ko­je si im ti u ru­ke do­dao. No, pe­ri obraz i ne daj da iko uda­ri na čast te­bi i ci­je­lom ple­me­nu, pa ta­man bio i knjaz cr­no­gor­ski, a moj brat!

Sko­li­le po­pa Ri­sta cr­ne mi­sli. Shva­tio da je sve isti­na što Ja­na zbo­ri i da ga je knjaz pre­va­rio:

— Ni­či­ja ni­je do vi­je­ka, a sra­mo­ta do osve­te osta­je do vi­je­ka! Ne­ćeš, Ze­ko ma­ni­ti, ta­ko igra­ti sa Bje­lo­pa­vli­ći­ma, a ja bi­ti živ! — pla­nuo je  pop Ri­sto i iz­le­tio iz ša­to­ra da oku­pi gla­va­re i bje­lo­pa­vi­lić­ke pr­va­ke.

NA NjEGOV glas su se br­zo oda­zva­li i oku­pi­li svi Bje­lo­pa­vli­ći ko­ji su ko­na­či­li kod manasti­ra i tu se za­de­si­li. Pop Ri­sto im sve ka­zao šta se de­si­lo. Po pri­li­ci, i ne­ko drugi od gla­va­ra je  is­pri­čao da se ko­man­dir per­ja­ni­ka, Jo­van Vu­ko­tić, već fa­lio ka­ko su on i nje­go­vi per­ja­ni­ci, na če­lu sa knja­zom, li­je­po noć pro­ve­li u dru­štvu ne­vje­sta i đevojaka bje­lo­pa­vlić­kih. Čak se i gru­bo po­spr­di­vao da je po­sli­je sve­ga naj­ve­ći pro­blem ko će im ga­će pra­ti…!

— Ovu bru­ku, bra­ćo, mo­že­mo opra­ti sa­mo ako no­ćas pro­va­li­mo ba­ru­ta­nu i do­ko­pa­mo se oruž­ja da po­bi­je­mo sve te ko­ji su nam na obraz uda­ri­li, na če­lu sa knja­zom! — re­kao  je pop Ri­sto kad je sa­slu­šao da­vi­je na Jo­va­na Vu­ko­ti­ća i osta­le iz knja­že­ve svi­te i prat­nje, ko­ji su se te no­ći ta­ko ola­ko po­i­gra­li sa ča­šću nji­ho­vih se­sta­ra i že­na.

I To­mo Ora­o­vac pi­še o zbo­ru Bje­lo­pa­vli­ća na ko­je­mu se vi­je­ća­lo ka­ko da se spe­re   lja­ga i sra­mo­ta, da su naj­po­sli­je za­klju­či­li da pop Ri­sto Bo­ško­vić, kao voj­vo­da bje­lo­pa­vlić­ki, vo­de­ći star­je­ši­na i se­na­tor, za­tra­ži ob­ja­šnje­nje od knja­za je li isti­na to što pri­ča Jovan Vu­ko­tić. Ako ni­je, da za nje­ga od knja­za za­tra­ži smrt­nu ka­znu, vje­ša­nje, ko­ja se ima iz­vr­ši­ti od­mah tu pred ma­na­sti­rom na oči­gled na­ro­da i onih ko­ji­ma je na­ne­se­na sra­mo­ta.

Do­go­vo­re­no je ta­ko­đe, da, uko­li­ko knjaz ne udo­vo­lji nji­ho­vom za­htje­vu, sa­mi uzmu prav­du u ru­ke, da po­u­bi­ja­ju i knja­za i sve Ka­tu­nja­ne ko­ji su mu do­šli u prat­nji.

KNjAŽEV UŽITAK

ZADIVLjEN lje­po­tom cr­no­gor­ske mla­de­ži, knjaz Da­ni­lo je na­re­dio da se iza­be­re tri­de­set naj­ljep­ših dje­vo­ja­ka i ne­vje­sta ko­je bi uve­če oko va­tre igra­le ko­lo sa tri­de­set nje­go­vih per­ja­ni­ka, ka­ko bi uka­zao počast i pri­či­nio uži­tak svo­jim go­sti­ma, pri­je svih fran­cu­skom diplomati.

SUTRA: KNjAZ SA PERJANICIMA BEŽI OD BJELOPAVLIĆA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca