FELJTON - SRAMOTNO KOLO ISPRED MANASTIRA U OSTROGU: Čim je Danica ušla u so­bu kod knja­za, on je zgra­bi i obo­ri na kre­vet...

Piše: Milan Stojović

04. 11. 2023. u 18:00

DO PRVOG sukoba Kadića i Bjelopavlića sa knjazom Danilom će doći nakon onog sramotnog kola u Ostrogu o Tro­ji­či­nu dne (5. ju­na po sta­rom ka­len­da­ru) 1854. go­di­ne.

ФЕЉТОН - СРАМОТНО КОЛО ИСПРЕД МАНАСТИРА У ОСТРОГУ: Чим је Даница ушла у со­бу код кња­за, он је згра­би и обо­ри на кре­вет...

Donji manastir Ostrog, crtež i 1844. godine, Foto Iz knjige "Kadići od Bovana do naših dana"

Knjaz  je sa prat­njom i svi­tom i fran­cu­skim vicekon­zu­lom u Ska­dru, Ijasentom Eka­rom, kao go­stom, sti­gao u Ostrog na ve­li­ki tro­ji­čin­dan­ski sa­bor, na ko­jem su se, ka­ko pi­še Tomo Ora­o­vac, po tra­di­ci­ji, sem Cr­no­go­ra­ca oku­plja­li i Her­ce­gov­ci, Bo­san­ci, Bo­ke­lji, Arbanasi i staro-Sr­bi­jan­ci. Na­rod se tu po tri da­na ve­se­lio i ko­lo se pred do­njim ma­nasti­rom ni­je raspušta­lo.

„Ko­lo se svr­ši­lo u naj­ve­ćem re­du i pu­nom ras­po­lo­že­nju“ - pi­še To­mo Ora­o­vac. „Sju­tri dan kroz na­rod se pro­ni­je­la stra­šna i sra­mot­na ri­ječ, ka­ko je Jo­van Ma­ša­nov Vu­ko­tić, po na­ra­vi pro­klet i zao čo­vjek, re­kao 'da je sva­ki le­žao sa svo­jom’, a on sa po­pa­di­jom po­pa Jova­na Ra­do­vi­ća, da su ovo Ka­tu­nja­ni uči­ni­li po na­re­đe­nju knja­za Da­ni­la da se me­đu Bjelopa­vli­ći­ma ro­de jun­aci kao Ka­tu­nja­ni. Zbog ovih gad­nih ri­je­či uzru­jao se cio na­rod i svak se za­be­zek­nu­to pi­tao: šta ovo zna­či i k če­mu sve ovo vo­di.”

PO ZAPISIMA i ka­zi­va­nju nekih drugih hroničara ovog događaja, ko­lo se uve­če oku­pi­lo u dvo­ri­štu is­pred Do­njeg ma­na­sti­ra gdje je na­lo­že­na ve­li­ka va­tra, jer dru­gog osvje­tlje­nja ni­je ni bi­lo. Oni ri­jet­ki ko­ji su, sem knja­že­ve naj­u­že prat­nje i svi­te bi­li po­zva­ni da gle­da­ju ko­lo i uži­va­ju u toj lje­po­ti, od­mah su opa­zi­li da se tu igra ne­ko dru­go ko­lo, a    po­seb­no im je za­pa­lo za oko ka­ko knjaz ne sme­će po­gle­da sa se­stre To­do­ra Ka­di­ća, Da­ni­ce, ko­ja je bi­la uda­ta za po­pa Pu­ni­šu Pa­vi­će­vi­ća, si­na ču­ve­nog ju­na­ka Ba­ja Ra­do­va­no­va Pavićevi­ća (po­gi­nuo je od Žu­plja­na i ka­žu da je Nje­goš lič­no tra­žio od Bje­lo­pa­vli­ća da ga osve­te, što se i ostva­ri­lo).Po lje­po­ti joj na­gor­ki­nja vi­la ni­je bi­la prilična  pa su  je zato izgleda, i zvali Vilajeta.Oči svih na tome skupu zaustavljale su se na njenoj ljepoti, kojoj nije bilo ravne ni Brđanke ni Crnogorke.

O događaju  koji se zbio pod Ostrogom  o Trojičinu   dne 1854. godine  do sada je napisano mnogo verzija, a nama se u vezi sa ovim  čini posebno interesantnim  sjećanje bana Novice Cerovića, koje je u svom feljtonu, objavljenom sedamdesetih godina prošlog vijeka u titogradskom listu „Pobjeda“, o ovoj značajnoj ličnosti  crnogorske istorije, koji je uživao veliki ugled i bio dio izvršne vlasti kod tri vladara iz dinastije Petrović (Vladike Rada, knjaza Danila i knjaza Nikole)  prenio Duka Londrović.

CITIRAMO: „Po­što su Vi­la­je­tin brat To­dor Ka­dić i muž, pop Pa­vi­će­vić, bi­li na stra­ni opo­zi­ci­je, knjaz, oča­ran Vi­la­je­ti­nom lje­po­tom, do­đe na ni­ske mi­sli. Te mi­sli po­vje­ri svojem so­ba­ru — per­ja­ni­ku Mi­ći, ko­li­ko se No­vi­ca Ce­ro­vić sje­ćao. Knja­že­vu   mi­sao prihva­ti­še i dru­gi u nje­go­voj prat­nji.

Po Knja­že­voj 'klop­ki’ bi re­če­no da po­sli­je va­ša­ra kod ma­na­sti­ra osta­ne tri­de­set đe­vo­ja­ka i žena sa Vi­la­je­tom Ka­dić, kao da bi vi­đe­le iko­ne ko­je je knjaz do­nio na dar Ostro­škom ma­na­sti­ru, ko­ji je u Omer-pa­ši­nom po­ho­du bio ra­zu­ren. Kad se smra­či, knjaz se po­vu­če u svo­ju so­bu za spa­va­nje. Per­ja­ni­ku Mi­ću re­če da mu do­ve­de Vi­la­je­tu. Vi­la­je­ta po­đe, ne slute­ći šta će je sna­ći od go­spo­da­ra.

Čim uđe u so­bu kod knja­za, on je zgra­bi i obo­ri na kre­vet. Ja­či­nu nje­no­ga kri­ka uma­nji   per­ja­nik Mi­ćo za­tva­ra­njem vra­ta na knja­že­voj so­bi.

Po­u­če­ni knja­že­vim pri­mje­rom, per­ja­ni­ci na­sr­nu­še na osta­le đe­voj­ke, ko­je vri­skom branjahu svo­ju ne­vi­nost i čast, gre­bu­ći na­pa­da­če nok­ti­ma po li­cu, oti­ma­ju­ći se iz nji­ho­vih za­gr­lja­ja kao sr­ne iz vuč­jih če­lju­sti…”

ŠTA SE i kako te no­ći stvarno do­ga­đa­lo u Ostro­gu i šta je od svega onoga što je zabilježeno  o tome istina te­ško je reći, tek mnogi hroničari ka­žu da je po­pa­di­ja Ja­na u raz­bjel zo­re do­šla pod ša­tor u ko­je­mu je spa­vao pop Ri­sto. On je do­če­kao bu­dan:

— A đe si do ovo do­ba, sra­mot­na ti po­gi­bi­ja pu­kla no­ćas?! — brek­nuo pop Ri­sto.

— E, ne no te­bi, Ri­sto La­za­rev (ve­le da ga do ta­da ni­kad ni­je ime­nom zov­nu­la, ta­kav je to bio obi­čaj kod sta­rih Cr­no­gor­ki), što do­zvo­li da se no­ćas ple­me bje­lo­pa­vlić­ko sra­mo­ti pred ovom sve­ti­njom!

Iznenađen onim što je čuo od svoje  popadije Jane vojvoda Risto Bošković glasno upita:

— Šta to pri­čaš, je­si li po­lu­đe­la?!

—  Isti­nu zbo­rim, voj­vo­do. Ni­je knja­zu i mo­me bra­tu bi­lo do igre i ko­la, no do dru­ge rabote. On i nje­go­vi per­ja­ni­ci su svu noć ar­da­ko­va­li i na si­lu sva­šta ra­di­li sa na­iv­nim i ne­vi­nim že­na­ma i đe­voj­ka­ma ko­je si im ti u ru­ke do­dao. No, pe­ri obraz i ne daj da iko uda­ri na čast te­bi i ci­je­lom ple­me­nu, pa ta­man bio i knjaz cr­no­gor­ski, a moj brat!

Sko­li­le po­pa Ri­sta cr­ne mi­sli. Shva­tio da je sve isti­na što Ja­na zbo­ri i da ga je knjaz pre­va­rio:

— Ni­či­ja ni­je do vi­je­ka, a sra­mo­ta do osve­te osta­je do vi­je­ka! Ne­ćeš, Ze­ko ma­ni­ti, ta­ko igra­ti sa Bje­lo­pa­vli­ći­ma, a ja bi­ti živ! — pla­nuo je  pop Ri­sto i iz­le­tio iz ša­to­ra da oku­pi gla­va­re i bje­lo­pa­vi­lić­ke pr­va­ke.

NA NjEGOV glas su se br­zo oda­zva­li i oku­pi­li svi Bje­lo­pa­vli­ći ko­ji su ko­na­či­li kod manasti­ra i tu se za­de­si­li. Pop Ri­sto im sve ka­zao šta se de­si­lo. Po pri­li­ci, i ne­ko drugi od gla­va­ra je  is­pri­čao da se ko­man­dir per­ja­ni­ka, Jo­van Vu­ko­tić, već fa­lio ka­ko su on i nje­go­vi per­ja­ni­ci, na če­lu sa knja­zom, li­je­po noć pro­ve­li u dru­štvu ne­vje­sta i đevojaka bje­lo­pa­vlić­kih. Čak se i gru­bo po­spr­di­vao da je po­sli­je sve­ga naj­ve­ći pro­blem ko će im ga­će pra­ti…!

— Ovu bru­ku, bra­ćo, mo­že­mo opra­ti sa­mo ako no­ćas pro­va­li­mo ba­ru­ta­nu i do­ko­pa­mo se oruž­ja da po­bi­je­mo sve te ko­ji su nam na obraz uda­ri­li, na če­lu sa knja­zom! — re­kao  je pop Ri­sto kad je sa­slu­šao da­vi­je na Jo­va­na Vu­ko­ti­ća i osta­le iz knja­že­ve svi­te i prat­nje, ko­ji su se te no­ći ta­ko ola­ko po­i­gra­li sa ča­šću nji­ho­vih se­sta­ra i že­na.

I To­mo Ora­o­vac pi­še o zbo­ru Bje­lo­pa­vli­ća na ko­je­mu se vi­je­ća­lo ka­ko da se spe­re   lja­ga i sra­mo­ta, da su naj­po­sli­je za­klju­či­li da pop Ri­sto Bo­ško­vić, kao voj­vo­da bje­lo­pa­vlić­ki, vo­de­ći star­je­ši­na i se­na­tor, za­tra­ži ob­ja­šnje­nje od knja­za je li isti­na to što pri­ča Jovan Vu­ko­tić. Ako ni­je, da za nje­ga od knja­za za­tra­ži smrt­nu ka­znu, vje­ša­nje, ko­ja se ima iz­vr­ši­ti od­mah tu pred ma­na­sti­rom na oči­gled na­ro­da i onih ko­ji­ma je na­ne­se­na sra­mo­ta.

Do­go­vo­re­no je ta­ko­đe, da, uko­li­ko knjaz ne udo­vo­lji nji­ho­vom za­htje­vu, sa­mi uzmu prav­du u ru­ke, da po­u­bi­ja­ju i knja­za i sve Ka­tu­nja­ne ko­ji su mu do­šli u prat­nji.

KNjAŽEV UŽITAK

ZADIVLjEN lje­po­tom cr­no­gor­ske mla­de­ži, knjaz Da­ni­lo je na­re­dio da se iza­be­re tri­de­set naj­ljep­ših dje­vo­ja­ka i ne­vje­sta ko­je bi uve­če oko va­tre igra­le ko­lo sa tri­de­set nje­go­vih per­ja­ni­ka, ka­ko bi uka­zao počast i pri­či­nio uži­tak svo­jim go­sti­ma, pri­je svih fran­cu­skom diplomati.

SUTRA: KNjAZ SA PERJANICIMA BEŽI OD BJELOPAVLIĆA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

POKORIO PARIZ: Nemac pobedio domaćeg tenisera i rastužio publiku