FELJTON - AMERIKANCI PODRŽALI GENOCID ZA VREME "OLUJE": Milanovićeva drskost da posećuje ljute neprijatelje Srba i Srbije dala je rezultate

VRHUNAC obaveštajne drskosti generala Jovana Milanovića bio je u tome što se prilikom odabira ličnosti iz Komande NATO pakta sa kojima će uspostaviti redovnu komunikaciju nije orijentisao samo na predstavnike nama naklonjenih država, nego i na one koji su u tom periodu bili izrazito neprijateljski nastrojeni prema Srbiji, pa i inicijatori, podstrekači i nosioci ideje o agresiji na SR Jugoslaviju.

"OLUJA" Zločin bez kazne, Foto Youtube / Printscreen

Naravno, nastup prema njima bio je drugačiji, perfidan, lukav, ali i paradoksalno, dovoljno drzak da oni nisu mogli ni da posumnjaju da u stvari komuniciraju sa prevejanim srpskim obaveštajcem. Na primer, upravo je na takav perfidan način uspostavio redovan kontakt i sa šefom Britanske vojne misije pri NATO paktu, iako su se Britanci, u skladu sa svojom nedodirljivom tradicijom, strogo držali pravila i procedure. Po ustaljenoj praksi i protokolu, zatražili su mu radnu biografiju, a on im je poturio lažnu u kojoj mu je trenutna zvanična funkcija bila ministar-savetnik - i oni su naseli! Čak su prihvatili i objašnjenje da je Milanović pre dolaska u Brisel bio na funkciji šefa direkcije SRJ za vezu sa NATO, iako to nije bila istina.

TAKO  je i ostali deo „servirane“ i pripremljene legende (tzv. legendiranje) za njih bio prihvatljiv i logičan, odnosno da je zbog toga što SR Jugoslavija nije imala vojnog atašea u Briselu, i da ga nikad nije ni imala, Milanović ispred svoje države bio zadužen da razgovara sa njima, jer jednostavno nisu postojale druge linije komunikacije. „Progutali su udicu“, poslali mu specijalne tablice i otada je ulazio na glavni ulaz u zgradu NATO.

Glumio je diplomatu naivca pa im je otvoreno govorio kako on nije tu da bi špijunirao, nego da kroz razgovor sa njima sazna njihovo mišljenje o ponašanju SRJ nakon Dejtonskog sporazuma i dobije eventualne sugestije i instrukcije za kreiranje budućih stavova SRJ. Tako je uspeo i da od onih koji su nam bili neprijatelji redovno dobija važne informacije, u smislu šta planiraju ako budemo neposlušni i ako ne poštujemo njihove „savete“ i direktive.

NA PODJEDNAKO sjajan način uspostavljao je kontakte i redovnu komunikaciju sa predstavnicima drugih država koje nam nisu bile naklonjene. Ta vrsta komunikacija, pored korisnih informacija, imala je i drugi veliki značaj - dodatno maskiranje razloga ulaska u NATO institucije, a time i smanjenje bezbednosnog rizika. Jer, zašto bi neko bio interesantan NATO kontraobaveštajcima ako posećuje i ljute neprijatelje Srba i Srbije?

Drskost je dala rezultata, budući da je Milanović tako prikrio svoje stvarne izvore informacija i postigao ono što je bilo suštinsko za samu operaciju - da njegov dolazak u institucije NATO pakta više nikome ne privlači pažnju.

INTRESANTNO  je da su prvi podaci do kojih je došao general Milanović, a koji se mogu svrstati u red onih koje možemo tretirati kao strateške i najvažnije sa stanovišta bezbednosti i interesa srpskog naroda na Balkanu, bili vezani za Srbe u Hrvatskoj i iz Republike Srpske. Preko svog izvora došao je do informacije da se Srbima iz Hrvatske priprema velika prevara: navodni „status kvo“ i obećanje da će o konačnom statusu biti odlučivano kasnije. Dvojica agenata CIA  pod maskom diplomata OEBS, Vilijam Voker i general Žak Klajn, pripremili su podvalu da zaštićenu teritoriju pod kontrolom UN i pod srpskom samoupravom, Istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem, perfidno otmu Srbima i predaju Hrvatima. Iako je upozorenje bilo konkretno, jasno i blagovremeno, ništa po tom pitanju nije preduzeto da se ova namera spreči ili bar omete. To je ujedno bilo i prvo razočaranje Milanovića u pogledu eksploatacije obaveštajnih podataka od strane državnog vrha SRJ. Danas se to objašnjava internim tajnim dogovorima između Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, čime se praktično aludira na predaju ili, bolje rečeno, izdaju Srba na ovom području.

Možda ta čudna dešavanja možemo bolje razumeti ako proučimo obaveštajni izveštaj generala Milanovića koji je dostavio u vezi sa planiranjem i karakterom hrvatske zločinačke vojne operacije „Oluja“ - uslovno rečeno hrvatskom operacijom, ako imamo u vidu podatke koje je dostavio Milanović:

„ODLUKA o ’Oluji’ nije doneta u štabu NATO kao što je to bilo u slučaju agresije na Republiku Srpsku. Razlog za to je bilo, pre svega, američko-nemačko nepoverenje u ostale članice NATO. Interes SAD je bio da to bude hrvatsko-američka vojna operacija. Celokupna lotistika bila je američka, od planiranja do vazduhoplovne podrške. Ciljevi su bili slični kao i u Republici Srpskoj. Dva dana pre operacije ’Oluja’ imao sam sklopljen scenario američko-hrvatske agresije. Ne treba zaboraviti, ona je imala genocidne razmere, na osnovu ustaške doktrine NDH. Tome se SAD nisu protivile.

Naprotiv, bile su saglasne.“

Zbog čega nisu preduzete adekvatne mere odbrane Republike Srpske Krajine i zbog čega se i dan-danas SAD samo stidljivo spominju kao saučesnici u ratnom zločinu nad Srbima u Hrvatskoj, koji su se u tom trenutku osećali bezbedno u zaštićenim zonama UN uz raspoređene mirovne snage UN, nije i dalje razjašnjeno. Da li je odbrana uopšte bila moguća uz direktno  angažovanje SAD, ako uzmemo u obzir udaljenost i „razvučenost“ teritorije RSK, takođe je nerešena zagonetka. Danas već imamo dovoljno pouzdanih informacija da američko direktno angažovanje u zločinačkoj „Oluji“ možemo smatrati nespornim. To je ujedno odgovor i zbog čega niko nije reagovao i zbog čega Hrvatska nije snosila baš nikakvu odgovornost za vojni upad u štićene zone UN. Naravno, Amerikanci su mogli da „ugasea svako interesovanje, radoznalost i protest, tako da ni danas ne znamo sve detalje. No, ono što za ovu studiju jeste bitno to je da je general Milanović i na tu međunarodnu devijaciju na vreme upozorio.

Isto tako, jedan od prvih podataka bio je od velikog značaja za Republiku Srpsku, jer je preko svog izvora u NATO paktu uspeo pouzdano da utvrdi kako su masakre na sarajevskoj pijaci Markale inscenirali operativci američke CIA, američki instruktori i bošnjački oficiri, uz znanje i saglasnost bošnjačke vlasti i Alije Izetbegovića. U prvom masakru, 5. februara 1994. godine, poginulo je 68 a ranjene 144 osobe, dok je u drugom masakru, 28. avgusta 1995. godine, poginulo 37 a ranjeno 90 osoba. Druti masakr je poslužio kao direktan povod za bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Milanović kaže da je u ruci imao dokument koji dokazuje da je teroristički i krajnje bezdušan masakr na pijaci Markale u Sarajevu insceniran kako bi za taj zločin bila optužena srpska strana. 

PRIJATELjI I NEPRIJATELjI

MOGUĆNOST  da u zgradu NATO ulazi na glavnom  ulazu generalu Milanoviću  obezbedili su  Britanci, što je i te kako bila garancija da je reč o proverenoj i u bezbednosnom smislu bezopasnoj osobi. Milanović je tako i od prijatelja i od neprijatelja u sastavu NATO dobijao izuzetno važne informacije koje su često obuhvatale i po deset-jedanaest stranica teksta, praktično „zatrpavši“ materijalom Obaveštajnu upravu Generalštaba VJ, koja je to, u nedostatku drugih važnih izvora informacija, jedva dočekala.

SUTRA: MASAKRE NA MARKALAMA INSCENIRALI AGENTI CIA

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - RAĐANjE OBAVEŠTAJNE MREŽE "OLIMPIK" SA PET KRUGOVA: Informatori Milanovića su bile osobe koje su uglavnom bili protivnici NATO i SAD

23. 11. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - PRAVOSLAVLjE POMAŽE I U OBAVEŠTAJNOM RADU: Samo je Jovan znao koliko je bilo teško i opasno doći do proverene i tačne informaci

22. 11. 2023. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - PREDODREĐEN ZA VAŽNU OBAVEŠTAJNU MISIJU: Inspirisan Zorgeom Milanović se žrtvovao po njegovim moralnim principima

21. 11. 2023. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - U VRTLOGU VELIKIH ŠPIJUNSKIH IGARA: Milanović je iza sebe već imao jednu uspešnu obaveštajnu misiju u Alžiru

20. 11. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije