FELJTON - KULT SEĆANJA NA CARSKE RUSE I CRVENOARMEJCE: Harkovski devojački institut je u Novi Bečej došao sa 114 učenica i 30 profesora

NARODNI muzej u Beloj Crkvi, najstarijiu Vojvodini, osno- van 1877. godine, čuva vredne eksponate iz carske Rusije.

Harkovskog devojačkog instituta u Novom Bečeju, Foto Turistička organizacija Novi Bečej

U decembru 2021. godine organizovao je izložbu „Bela mati” povodom stote godišnjice od doseljavanja Rusa u ovaj grad i izdao monografiju Igora Vokouna, kustosa i direktora Muzeja i Narodne biblioteke u Beloj Crkvi. Izložba je otvorena u prisustvu ambasadora Rusije Aleksandra Bocan Harčenka i uz pesmu „Tamo daleko”u izvođenju Moskovskog kadetskog korpusa, simboličnu za oba naroda koji su prešli jednako mukotrpan i neizvestan put u toku Prvog svetskog rata - Srbi preko vrleti Albanije, a Rusi preko juga Rusije, Carigrada i Galipolja.

Muzej čuva oko 130 predmeta vezanih za rusku emigraciju. Neke su Rusi doneli povlačeći se od boljševika, a neki su nastali tokom života u Kraljevini Jugoslaviji, kao poklon porodica emigranata. Prema rečima Igora Vokouna, među najvrednijim eksponatima nalaze se dve autentične kadetske bluze iz perioda neposredno pred početak Prvog svetskog rata, sablja sa monogramom cara Nikolaja Drugog, ruske novčanice i kovani novac, jubilarna rublja izrađena povodom 300. godišnjice dinastije Romanov, zatim kindžali (bodeži), fotografije, grafike, knjige, časopisi, slike ruskih autora Jefima Čepcova, Ane Makovske, Petra Kubičele. Neki od najvrednijih eksponata prikazani su na izložbi „Bela Rusija: Ruska emigracija u Vojvodini”, 2014. godine u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, i 2018. godine u muzeju „Manjež” u Moskvi.

Povodom obeležavanja velikog jubileja, Muzej u Beloj Crkvi je u saradnji sa horom „Bella Musica” iz Bele Crkve organizovao koncert „Muzika čuva sećanja”.

U julu 2022. godine Ruski naučni institut pri Ruskom domu u Beogradu i Opština Bela Crkva potpisali su sporazum o saradnji. On, kako je predviđeno, treba da doprinese zajedničkom očuvanju sećanja na rusku emigraciju i negovanju kulturnog nasleđa koje su naročito ruski kadeti i studentkinje Marijinskog instituta ostavili školujući se u ovom gradu.

BELA  crkva predstavlja jedinstven centar na mapi ruske istorije i kulture. Na Ruskom groblju blizu granice sa Rumunijom počiva oko 650 Rusa i njihovih potomaka. Među njima je čak 19 generala, brojni oficiri, kneginje, plemići, grofovi, umetnici, profesori, sveštenici, kadeti. Tu počiva i više desetina ruskih zarobljenika, znanih i neznanih iz Prvog svetskog rata, koji su se zatekli na ovom prostoru prilikom pada Austrougarske.

Danas u Rusiji postoji oko 150 ovakvih obrazovnih ustanova, a na svečanostu Beloj Crkvi, osim kadeta iz Rusije, dolaze i potomci belocrkvanskih kadeta iz Argentine, Brazila, Venecuele, Kanade, Francuske. Pandemija koronavirusa prekinula je ovu divnu tradiciju, pa Dan kadeta nije obeležavan posle 2019. godine. Na spomen ploči piše da je Trg „dobio naziv 22.10.2006. godine u znak sećanja na ruske kadetske korpuse i Marijinski devojački institut, koji su bili smešteni u Beloj Crkvi od 1920. do 1944. godine. Spomen ploča je postavljena kao znak zahvalnosti Srbiji i stanovnicima Bele Crkve u ime zadužbine Alekseja Jordana iz Rusije i kadeta Ruske Federacije”.

Trg ruskih kadeta je jedan mali, lepo uređeni skver, ne- posredno ispred Ruske crkve Svetog Jovana Bogoslova, podignute 1932. godine.

TRAŽEĆI  spas od Oktobarskog prevrata i građanskog rata, u Novi Bečej je marta 1920. godine stigao deo prestižnog Harkovskog devojačkog instituta. Oni su posle poraza generala Denikina i pada Odese i Hersona, uspeli da se domognu luke Varna i preko Niša i Beograda stigli zajedno sa osobljem i učenicama Marijinskog donskog instituta, koji su smešteni u Belu Crkvu.

Obe ustanove došle su sa skoro kompletnim osobljem, odnosno sa onima koji su u tom paničnom spašavanju uspeli da stignu do Odese. Harkovski institut je u Srbiju došao sa 114 učenica, 30 profesora, 12 članova porodica i pet služitelja.

Institut je imao internat za učenice iz drugih gradova, a nastava se odvijala na ruskom jeziku po nastavnom programu iz carske Rusije, koji je usklađen sa programom Kraljevine.

Kao i Marijinski, Harkovski devojački institut je bio prestižna ustanova. Sve ruske porodice želele su da njihova deca pohađaju prestižne ruske škole. To je bilo nešto što se podrazumevalo. Nastava se i u Harkovskom devojačkom institutu odvijala na ruskom jeziku, negovala se tradicija carske Rusije u svim oblas- tima, disciplina je bila veoma stroga, vaspitačice su brinule o učenicama do završetka školskog dana, u slobodno vreme išle su u školu baleta i gimnastike, a izlasci u grad su bili ograničeni i dobijani su uz saglasnost dežurnog vaspitača.

Pri Institutuje delovalai Školaprimenjenihumetnosti koju je završilo 56 učenica. Za 12 godina koliko je postojao, do 1932, Institut je završilo 319 učenica, a od 1929. godine njegova pokroviteljka je bila kraljica Marija Karađorđević.

I Harkovski institut se finansirao iz sredsava Ruskog crvenog krsta i Državne komisije za zaštitu interesa ruskih izbeglica, ali i iz donacija uglednih ruskih emigranata širom sveta. Treba istaći da je državna pomoć Kraljevine SHS, potpom Jugoslavija, bila izuzetno važna, može se reći i presudna, jer je, naročito u prvim godinama, pokrivala većinu troškova školovanja, uključujući boravak u internatu ishranu, nabavku školskih uniformi i ustupila objekat za školu.

PRVA  rusko-srpska ženska gimnazija u Velikoj Kikindi osnovanajeudecembru 1921. godine. Gimnazijajeimalainter- nat za devojke iz drugih gradova. Pre otvaranja gimnazije je taj objekat služio kao prihvatni centar za ruske izbeglice u Kikindi.

Gimnazija je negovala tradiciju prestižnog Smoljnog instituta iz Petrograda. Prva upravnica Gimnazije bila je Natalija Kornelijevna Thorževskaja udata Erdelji (1889- 1925), diplomac prestižnog Smoljnog instituta, glumica Aleksandrinskog teatra u Petrogradu.113 Nastava i pravila ponašanja u gimnaziji i internatu obavljali su se po ugledu na devojačke institute u Rusiji. Tako je bilo i u drugim srednjim školama u kraljevini, pre svega zato što se verovalo da je životu emigraciji privremen i da će se, sticajem određenih okolnosti, relativno brzo vratiti u otadžbinu i nastaviti rad. Drugi razlog je taj što su ruske izbeglice u kraljevini dobile najviši status, između ostalog i pravo da se školuju na svom jeziku i po nastavnom planu i programu carske Rusije, koji je delimično prilagođen našim propisima. Po završetku srednjih škola, dalje obrazovanje su nastavljali na željenim univerzitetima na srpskohrvatskom jeziku.

Stota godišnjica osnivanja Prve rusko-srpske ženske gimnazije u Kikindi sa internatom, kako se zvanično zvala, obeležena je u decembru 2021. godine postavljanjem table na zgradi Osnovne škole „Jovan Popović” u kojoj je od 1921. do 1931. godine radila ova srednjoškolska ustanova. Događaju su prisustvovali predstavnici ambasade Ruske Federacije, Društva rusko-srpskog prijateljstva i Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine u Srbiji. Gimnaziju je za deset godina rada završilo oko 200 devojaka. U njoj su školovane i devojke čije su porodice živele van Kikinde.

Prva direktorka gimnazije Natalija Erdelji preminula je 1925. u 36-oj godini života sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Posle Natalije Erdelji, na čelo gimnazije do njenog zatvaranja bila je Jelisaveta Eduardovna Abacijeva, supruga generala Abacijeva. 

OBELEŽAVANjE DANA KADETA

CENTRALNI događaj posvećen ruskoj koloniji u Beloj Crkvi je Dan kadeta, koji se obeležava od 2009. godine. Tom prilikom dolaze kadeti iz Rusije, kao i potomci belocrkvanskih Rusa iz više zemalja sveta, a glavna svečanost održava se na Trgu ruskih kadeta, uz poznate ruske i srpske pesme nastale u borbi za slobodu dva naroda. Taj događaj nema ideološke predrasude, obeležava se u znak jedinstva, zajedništva i borbe za slobodu ruskog naroda i u čast kadetskih škola koje predstavljaju jednu od najvećih vaspitno-obrazovnih tekovina Rusije.

 SUTRA: POČECI SRPSKO-RUSKE SARADNjE U PROSVETI 

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - RUSKI DOM CENTAR KULURNE SARADNjE: U prvih devet godina, kroz Polikliniku je prošlo više od 188.000 pacijenata

05. 03. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - OBRAZOVANjE MLADEŽI BILO JE PRIMARNO ZA EMIGRACIJU: U Beogradu je 21. juna 1936. godine pušten u rad novi Dom ruskih ratnih invalida

04. 03. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije