Feljton

FELJTON - O LAKOVERNA, PUSTA I BURNA MLADOSTI: Knez Mihajlova, ili tada čuvena "štrafta" dušu je dala za nova poznanstva

MEMOROMAN je većim delom knjiga mrtvih. I kako se Aleksandar bliži njegovom kraju tako ga sve više pohode likovi počivših. Branko Miletić, rodom iz Koraćice, i Nenad Manojlović iz Nušićeve ulice, najbolji su Aleksandrovi drugovi sa studija.

ФЕЉТОН - О ЛАКОВЕРНА, ПУСТА И БУРНА МЛАДОСТИ: Кнез Михајлова, или тада чувена штрафта душу је дала за нова познанства

MEMOROMAN Aleksandar Saša Petrov u redakciji "Novosti", Foto Dokumentacija "Novosti"

Ne, živ je Nenad, izvanredni novinar Radio Beograda, častan, skroman i jednostavno, po Aleksandrovom osećanju, jedinstveno dobar čovek. Preživeo je on nekoliko operacija, sve od iste zloćudne bolesti i na istom mestu čije su žrtve bile njegova braća i sestra.

Izborio se Nenad ipak mirnim i stvaralačkim životom sa svojim smrtonosnim genima.

Ne viđa Aleksandar dugo Nenada. Ali mu ponekad iskrsne pred očima njegov lik. Uvek s diktafonom u rukama.

- Jesi li spreman, Saša? Da počnemo!

BRANKO je čovek drugačije naravi od Nenadove. Temperamenta. Strasti. Brankov otac, učitelj u Koraćici, bolovao je od srca ali je znao za manu i nikud se nije kretao bez spasonosnog leka. Stigao je Aleksandar u kosmajsko selo, da poseti porodicu svog druga.

Po običaju su ujutro ispili pre doručka po čašicu rakije. Ljuta! Uh! Još po jednu? Lepše je sa slatkim. Lepše! A onda bi kretali u obilazak predela gde je nekad lovio despot Stevan i čak imao i svoj lovački dom... Nije se mogao zaobići ni manastir Pavlovac, podignut kraj mesta gde je stajala srednjovekovna crkva, Despotova zadužbina.

Branko nije znao kakvu mu sudbinu spremaju nasleđeni geni i živeo je kao student boemskim životom od danas do sutra: vatrena ljubav s Brankicom, noćne sedeljke u kafani, kutije cigareta bez brojanja.

U Aleksandru su neskriveno rovarili drugi opasni geni. Oni su mu nekoliko godina posle diplomskog ispita odneli dve trećine stomaka. Da se opametio Aleksandar nije, ali se bar primirila u njemu nasleđena peta kolona. Ne sasvim. Krenu geni, pa stanu, krenu i stanu kad izvede Aleksandar na njih lekove u oklopima.

A Branko izgleda zdrav kao dren i uz to jak kao bik, najjači ne samo među studentima književnosti. Znaš i ti to, Božidare Šujice, pesniče i ljubitelju pesničenja, zar ne?

NA CRVENOM krstu Branko iznajmljuje sobu u podrumu. Ima Branko i cimere, kasnije u toj ulozi mlađeg brata Radeta, ali im je glavni podrumski sustanar onaj vragolan božanskog lica i s malim rogovima na glavi, onaj što pogađa srce strelama s opojnim vrhom. Bekrijaju zajedno Branko i Aleksandar u društvu Erosa, sigurni da je mladost beskrajna i da liče na saputnika samo po neugasivoj žeđi i nezasitom zanosu.

O, lakoverna mladosti! O, pusta, burna mladosti! Zna restoran Mlava koliko je flaša i čaša pre nekih svitanja završavalo na podu. A kakav su tek krš ostavljali za sobom posle Brankovog obaranja ruku s ljudinama za glavu višim od njega, a za par glava nižih posle njegovih odbojkaških smečeva za šankovima! Nije se ni Aleksandar bez neke modrice vraćao ponekad pred zoru kući posle takvih mečeva...

- Pamtiš li, Branko, kako smo proveli noć u nekad omiljenom baru na Terazijama? Ti si već radio a ja sam položio diplomski ispit. Pili smo šampanjac iz cipelica s visokom štiklom najlepše bivše studentkinje, naše vršnjakinje. Nazdravljali i čestitali jedan drugom zato što je devojka cvetnog imena najzad naša. Živeli! A da li je ona tvoja ili moja, zar je to važno? Jedino je važno da je sada s nama... Pamtiš, Branko?...

NI SUSRET s prvom i najvećom Aleksandrovom studentskom ljubavi nije mogao da se ostvari bez Nenada. Dolazili su zajedno kod Lidije Špis na vežbe iz ruskog jezika. A tamo sedi lepotica za koju saznaju da je starija od njih godinu dana i da bi uskoro kod Taranovskog trebalo da polaže ispit.

Spremaju se Nenad i Aleksandar da posle jednog časa, koji se završava u sedam uveče, krenu na Tašmajdan da odgledaju gostovanje neke strane hokejaške ekipe. Padne Aleksandru na pamet da pozovu i nju, Macu. Bolje da je upita Nenad da se Maca ne doseti Aleksandrovog pravog cilja. Ne zanima nju baš mnogo hokej... Stanuje visoka plavuša u Palmotićevoj ulici kod svoje tetke. A odakle je? Iz Sarajeva.

Knez Mihajlova, ili tada čuvena “štrafta” dušu je dala za takva poznanstva. Super je i Tašmajdanski park ako Maca prihvati poziv. Samo će da ih otprati do stadiona. Vedro nebo, svuda sneg, a zar je mraz lav da bi ga se uplašila mladost? Nenad svom drugu pušta da dođe do izražaja. Odlučuje se i Sarajka devojka da vidi to čudo na ledu.

NA UGLU Kosovske i Palmotićeve Nenad ih ostavlja same. Aleksandar prati vitku curu njegovog rasta, kose još plavlje od njegove, niz padinu prema Vidin Kapiji sve do ulaza u kuću. A sve je pridržavajući da se ne oklizne. Veče je 2. decembra 1957...

Naći će se Nenad pored Aleksandra da mu pomogne da prevlada jade zbog svoje prve duže, a naglo prekinute skoro dvogodišnje ljubavi.I Aleksandar je kraj Nenada kada geni počnu da nasrću na njegovu braću i sestru.

Prepali su pre roka i vremena i Branka jednoga dana očevi geni, a bez očevog nitroglicerina u džepu. Udarac groma iz vedroga neba! Zar on da broji oblake nad glavom?

Na šestomesečni pomen Branku stiže u Koraćicu brat Rade. I ostaje da leži kraj njega.

Ocu i braći pridružuje se posle nekoliko godina i najmlađi Ninoslav. Ni nalik na braću po onoj buri ljutoj u duši i telu. Lep i miran kao devojka.Geni!... 

UBLAŽENA NOSTALGIJA

NIJE Aleksandar bio veliki slušalac radija. Osim emisija kulture. Ali dok je boravio  u Japanu, kao gostujući profesor, nabavio je mali super aparat koji je hvatao i talase. Radio Beograda. Tamo su mu nostalgiju za Knez Mihajlovom, Kalemgadanu i Tašmajdanu  ublažavali glasovi Ljube Simovića, Pavla Zorića i, naravno, i gotovo pre svega, njegovog Nenada Manojlovića.

 KRAJ 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MORAJU DA PRIČAJU SRPSKI! JA MOGU DA POBEGNEM, ALI NATALIJA... Nikola Jokić o ženi, deci, privatnom životu

"MORAJU DA PRIČAJU SRPSKI! JA MOGU DA POBEGNEM, ALI NATALIJA..." Nikola Jokić o ženi, deci, privatnom životu