Feljton

FELJTON - NESLAVAN KRAJ AMERIČKE OPERACIJE „OVERFLAJT“: Pilot špijun Pauers u šoku zbog pada aviona zaboravio da upotrebi špric sa otrovom

Priredila i prevela : Vera Horvat/Piše: Andrej Saharov

15. 06. 2024. u 18:00

NAJBLIŽI mestu Pauersovog prizemljenja, u reonu sela Kosulino kod Sverdlovska, bili su u tom trenutku operativci kapetan Panlkov i poručnik Ananjev.

ФЕЉТОН - НЕСЛАВАН КРАЈ АМЕРИЧКЕ ОПЕРАЦИЈЕ „ОВЕРФЛАЈТ“: Пилот шпијун Пауерс у шоку због пада авиона заборавио да употреби шприц са отровом

Oni su na motociklima pojurili u Kosulino. Kad su stigli, Pauers je već sedeo u kabinetu direktora sovhoza. Uskoro je stigao automobil operativaca, kojim je Pauers prebačen u Posebno odeljenje okruga.

00Pauers je bio u kombinezonu zaštitne, ili kako se danas kaže, kamuflažne boje, gologlav, u američkim visoko zašniranim čizmama. kratko podšišan, malo prosed, visine oko 180 cm. Tek što se završila vojna parada i parada radnika grada Sverdlovska, i upravo su stigli sekretar oblasnog komiteta A. P. Kirilenko, načelnik oblasne uprave KGB-a general Iljičev, komandiri armije okruga i PVO, pozvali su i islednika, prevodioca sa engleskog jezika majora Kovaljenka. Meni je bilo naređeno da uvedem nezvanog ,,gosta“.

Na pitanje ko je on, Pauers je odgovorio da je Amerikanac i da je as američke avijacije pod brojem 17 ili 27. Na sledeće pitanje - „Znate li gde se nalazite?“, Pauers je odgovorio:

,,Ne, ne znam!“ Tada su mu preko prevodioca saopštili da se nalazi na teritoriji Sovjetskog saveza. Na pitanje želi li da se sretne sa svojim sunarodnicima, Pauers je odgovorio potvrdno...

SEKRETAR oblasnog komiteta Kirilenko, telefonirao je preko VČ- veze direktno Crvenom trgu ( misli se na Kremelj) , gde je u to vreme upravo bila u toku radnička parada, i saopštio o uspešno završenoj operaciji uništavanja američkog špijunskog aviona i o zarobljavanju njegovog pilota Pauersa. Rukovodstvo zemlje je Uralcima izrazilo zahvalnost za to što su uspeli da obore američki avion, i izdalo naređenje da Pauersa hitno dostave u Moskvu, živog i nepovređenog, te da se o događaju za sada nikom ne govori.

Bilo je odlučeno da se Pauers pretrese i preodene u civilnu odeću. Sa njega su skinuli čizme, kamuflažnu uniformu, sve do donjeg rublja. Ja sam imao zadatak da pregledam kombinezon sa svim njegovim brojnim džepovima. U desnom džepčiću na kolenu pronašao sam pomalo neobičnu deblju čiodu i preko prevodioca sam pitao Pauersa kakva je to čioda. On je odgovorio da je to obična špenadla. Onda sam je uzeo i zakačio za novine, da se ne bi izgubila. U džepovima i u njegovoj pilotskoj torbi nalazili su se još: beležnica, fotografije žene i sina, folija u kojoj su bile zlatne monete, među njima i one sa carskim likom. Tu se nalazila i jedna traka crvene boje, na kojoj je na sedam ili osam jezika bilo napisano obraćanje za pomoć. Na ruskom jeziku tekst je glasio ovako: ,,Ja sam Amerikanac i ne govorim ruski. Potrebni su mi: hrana, sklonište i pomoć. Nemam loših namera prema vašem narodu. Ako mi pomognete, bićete nagrađeni za to.“

Pri pregledu je na Pauersovoj cevanici otkrivena duboka ogrebotina, koju su isprali jodom. Sve se odvijalo brzo. Civilno odelo po njegovoj meri trenutno nismo imali pri ruci i doneta je odluka da Pauers ponovo bude obučen u svoj kombinezon. Sve stvari koje su zaplenjene od Pauersa složio sam u svoj „kofer za hitnu pomoć“.

POSLE telefonskog poziva sekretara oblasnog komiteta Kirilenka, avion na liniji za Krasnojarsk bio je sa uzletne piste vraćen u blizinu aerodromske zgrade. Kada smo se već pripremali za izlazak, U to vreme nam je načelnik Uprave unutrašnjih poslova predao lisice, ali ih nismo stavljali Pauersu, samo smo ga uzeli ,,pod ruku“, kroz proreze oficirske pelerine kojom je bio ogrnut, i izašli u pravcu automobila koji su nas čekali.

Pauersa smo pratili potpukovnici Zaglin i Žolobov, kapetan Kovaljenko i ja.

U automobilu spuštenih zavesa došii smo do aviona i ušli u prvi salon. Putnici iz prvog salona morali su da se iskrcaju. To su bili uglavnom delegati Vrhovnog saveta SSSR-a, koji su se uputili na sednicu. I, naravno, morali smo da istrpimo mnoge nezadovoljnike, upravo zato što niko ništa nije objašnjavao. Svima se samo govorilo:

„Neophodno je zbog tehničkih razloga“. Pauers je u početku izgledao kao okamenjen, nije postavljao nikakva pitanja, niti se interesovao kuda letimo.

PROŠLO je 45 minuta od uzletanja, ponovo je ušao pilot interesujući se kako se ,,gost“ oseća, ponudio nam po šoljicu kafe... i tog momenta naše džentlmenstvo u odnosu prema ,,gostu“ umalo da postane fatalno. Dok smo pili kafu, ,,gost“ se primetno uznemirio i počeo intenzivno da prebire po džepovima kombinezona - nešto je očigiedno uporno tražio. Tek sada se konačno osvestio da je bio oboren i zarobljen zbog špijunaže, da je postao igračka u nečijim rukama, da će morati da odgovara za sve, i setio se čiode-šprica sa otrovom.

Čim se avion spustio na Vnukovo, specijalni automobil je stao uz sam avion i mi smo se u najvećoj brzini već kretali prema Moskvi. Nije prošlo mnogo vremena a pred nama su se raskrilile masivne gvozdene vratnice zdanja na Lubjanki. U dvorištu je major KGB-a sa oružanom pratnjom preuzeo Pauersa od nas, a mi smo pošli na raport rukovodstvu KGB-a.

U kabinetu tadašnjeg zamenika predsednika KGB-a P. T. Ivašutina već su se nalazili predstavnici Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, i mnogi drugi visoki funkcioneri. Kroz nekoliko minuta u kabinet je ušao načelnik obezbeđenja, koji je od nas preuzeo Pauersa i rekao: „Druže zameniče predsednika, Pauers moli da ga hitno izvestimo šta je sa čiodom koju su mu oduzeli prilikom pretresa; njome treba rukovati vrlo pažljivo jer je napunjena jakim otrovom“.

Saznavši da špenadla sadrži otrov i da je u suštini specijalni špric za izvođenje smrtonosnog uboda, mi smo bili u stanju šoka: da igla nije bila pronađena i zaplenjena prilikom ličnog pretresa Pauersa, dalji tok situacije bio bi nepredvidiv. Ali, sve je ispalo dobro. Očito da su nam pomogle naša profesionalna opreznost i predostrožnost.

IVAŠTUTIN je odmah zahtevao da mu tu iglu pokažemo. Pogledavši je, odložio je posebno od svih ostalih predmeta koje smo oduzeli Pauersu. Ostatak dana, do duboko u noć, dokumentovano smo unosili u protokol sva zbivanja u vezi sa Pauersom, a u zoru smo se vratili u Sverdlovsk.

U 10 sati izjutra već smo prisustvovali sastanku koji je vodio načelnik vojne kontraobaveštajne službe KGB-a, general A. M. Guskov, koji je došao kao član velike grupe predstavnika raznih ,,instanci“ i institucija.

Pitate čime sam ja bio nagrađen za ovu epopeju? Dobio sam zahvalnost i novčanu nagradu ,,za iskazanu sposobnost i hrabrost u zarobljavanju i privođenju američkog pilota“. U to vreme bila je to ugledna nagrada i velika motivacija.

Zatim je sledio zadatak: „Ispitati lokalno stanovništvo - svedoke proteklog događaja, sakupiti sve delove aviona i ne voditi za sada nikakve suvišne razgovore“.

O tome šta se dogodilo 1. maja na nebu iznad Urala u zemlji se saznalo tek 7. maja iz referata N. S. Hruščova. Nekoliko dana ranije Amerikanci su, osetivši se nelagodno, izjavili da se njihov avion navodno izgubio i nestao. Tako se neslavno završila „američka špijunska operacija Overflajt (Prelet)“.

Krhotine aviona još su se dugo nalazile u raijusu od oko 20 km od mesta njegovog pada.

Sakupljali su ih i poslali u Moskvu. Ostaci samog aviona U-2 Lolkid čuvaju se u muzeju Ministarstva odbrane Rusije.

Zamena špijuna

POSLE neslavnog pokušaja preleta teritorije Sovjetskog saveza Frensisu Geriju Pauersu usledilo suđenje. Pilot-špijun bio je osuđen na deset godina, ali je u Vladimirskom zatvoru izdržao kaznu u trajanju od nepune dve godina. Prema predlogu američke strane, Pauers je razmenjen za ruskog legendarnog obaveštajca Rudolfa Ivanoviča Abela, koji je otkrio sastav atomske bombe. Razmena je izvršena 10. februara 1962. g. u Istočnoj Nemačkoj, na mostu Glinke-Brike. I na kraju: Pauers je sve priznao, a Abel ništa nije otkrio ...

SUTRA: NARKO-MAFIJA DIKTIRA PRAVILA IGRE NA KOSOVU