Feljton

NEZAUSTAVLJIV USPON NA NAJVIŠE POZICIJE: Đilas je pisao da su rečenice Velibora Gligorića bile slabo sklopljene i jedva pismene

SLAVNI akademik Milutin Milanković, tada sekretara SANU, pitao je: Ko je taj Velibor Gligorić?

НЕЗАУСТАВЉИВ УСПОН НА НАЈВИШЕ ПОЗИЦИЈЕ: Ђилас је писао да су реченице Велибора Глигорића биле слабо склопљене и једва писмене

ISTORIJA Milovan Djilas i Mitra Mitrović pred Drugi svetski rat, Foto Vikipedija

AKO je iko još pomalo sumnjao u citirane rečenice i stavove mladog Branimira Ćosića, i uopšte, naše dosadašnje uvide, dovoljno je da pročita još jedan, nedavno nam dostupan izvor - šta o Veliboru Gligoriću, njegovim intelektualnim kapacitetima i stilu, misli i piše Milovan Đilas u svom delu „Ideal i profesija: uspomene revolucionara „. (Đilas je ove memoare pisao 1955–1956. godine, nakon napuštanja svih visokih partijskih funkcija u FNRJ, i posvetio ih Mitri Mitrović, svojoj (bivšoj) supruzi i doslednom pratiocu u revoluciji od 1931. (venčani 1937) do 1952. godine (kada su se razveli). U nemilost je pao nakon niza poznatih napisa u „Borbi“ krajem 1953. i početkom 1954, nakon čega je, na specijalnom Trećem plenumu CK SKJ, 16/17. januara 1954. razrešen svih (visokih) političkih funkcija, od kada postaje najpoznatiji jugoslovenski disident.)

Inače i sam stilista i odličan književnik, Milovan Đilas dajući u ovim memoarima mnoštvo izvanrednih književnih portreta ličnosti koje uglavnom znamo kao revolucionare semantički davno ispražnjenih imena (kroz nazive fabrika, izdavačkih kuća, ulica i bolnica u socijalističkoj Jugoslaviji), ovde - sa svim njihovim ljudskim vrlinama i manama, dakle, „bez dlake na jeziku”, o Gligoriću Đilas piše indikativnu karakterizaciju, a povodom Gligorićeve saradnje sa Radovanom Zogovićem u časopisu

„Umetnost i kritika“:

„Zogović je uzeo kao saurednika Velibora Gligorića. Ali je Gligorićeva uloga u uređivanju lista bila ništavna. On nije bio ni dorastao za jedan marksistički časopis.

Nije ni bio marksista, ni član Komunističke partije. Ali je imao veoma ugledno ime progresivnog kritičara. Imao je on i jedan drugi nedostatak, u poređenju sa Zogovićem: njegove rečenice bile su slabo sklopljene, jedva pismene. On je često mislio dobro - čovečno i progresivno, ali njegovi rukopisi, posle Zogovićevih korektura na njima, izgledali su kao kakvog početnika. Teško se bilo i odupreti Zogovićevoj logici i nasrtljivoj snazi. Zogovićeve ispravke su uvek bile ne samo opravdane, nego i nemilosrdne, i Gligorić se pokoravao kao dete, smejući se ćutke zubima kojih nije imao - kako je rekao za njega Dušan Matić. Sa izuzetnim smislom za logiku, naročito logiku jezika, Zogović je retko čije rukopise ostavljao netaknute. Njegovo ideološko i moralno čistunstvo kao da je i ovde nalazilo svog izraza. Gligorić je bio pogodno ime i mogao je da ide na cenzuru. Ali je časopis i sve oko njega vodio Zogović, konsultujući se s Gligorićem više radi toga da ne bi ispao nedemokrata, nego što je za to osećao ikakve unutarnje potrebe.”

JOŠ jedan vrlo interesantan izvor pronalazimo u radu „Astronomska opservatorija i akademici“ , koji takođe dopunjava protret Velibora Gligorića, ovog puta iz sasvim novog ugla, a potiče kao mišljenje slavnog akademika Milutina Milankovića (tad sekretara SANU) povodom sugerisanog predloga od strane Vlade Srbije, da Velibor Gligorić uđe u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, odnosno, postane akademik. Treba napomenuti, sudeći po ovom članku, urgentna potreba da zbog tog zvanja ima „delo” iza sebe kojim bi se dostojno uključio u „besmrtnike”, ubrzala je odluku da se nešto malo izmenjen rukopis „Srpskih realista“ (Živomira Mladenovića), po kojem je predavao studentima od 1947. godine, sa preradama predao u štampu, kako bi postigao uslove za izbor. Ovaj tekst donosimo u celini:

„... Za ovu priliku, osvrćemo se samo na drugi deo članka, kojem je Nešović dao podnaslov „Kandidovanje Velibora Gltorića za izbor u Akademcju nauka i akademik Milutin Milanković“. (...) Renomeu priznatog književnog kritičara, istaknutog kulturnog radnika i odanog komuniste, koji je Velibor Gligorić u međuvremenu postao, nedostajalo je samo još jedno priznanje, ono koje sledi posle svega toga - akademik. Međutim, na putu ka tom cilju, ako već ne prepreka, ono bar smetnja, bio mu je predsednik Udruženja književnika Srbije, Milan Bogdanović, ništa manje uvažavani književni kritičar, koji nikako nije hteo da ga, u ime Udruženja, kandiduje za Srpsku akademiju nauka. No, kad nije išlo redovnim putem, moglo je onim rezervnim - prekim! Naime, kad je u komunističkoj vlasti Srbije sazrela odluka da njihov kadar, čovek od poverenja, Velibor Gligorić, treba da uđe u Akademiju, predsedniku Izvršnog veća Srbije, Jovanu Veselinovu - Žarku, palo je u delo da „zamoli” cenjenog akademika Sinišu Stankovića da „pripremi teren” i uslove za to, to jest da sa zahtevom vlasti upozna predsednika SANU Aleksandra Belića i ostale, pogotovo uticajnije članove Akademije. Siniša Stanković je, svedoči nam Nešović, lično bio mišljenja da Gligorić, pored onih književnika koji su već bili njeni članovi, može biti član Akademije, ali se nije slagao da ga umesto jedne od staleških organizacija, pre svih Udruženja književnika Srbije, kandiduje Vlada. Stoga je predlagača upozorio na izvesnost velikih problema, prvenstveno sa Udruženjem književnika Srbije, za koje je bilo normalnije i prirodnije da pre Gligorića za članstvo u Akademiji predloži svoga predsednika, Milana Bogdanovića. Po „primljenom zadatku”, Siniša Stanković je sa nesvakidašnjim zahtevom vlasti najpre upoznao predsednika SANU, Belića, i potanko mu izložio nametnuti problem. Belić se sa predlogom složio, pod uslovom da tu inicijativu podrže akademici: Jovan Radonić, Milutin Milanković, Ivan Đaja i drugi istaknuti akademici. Narednih dana Siniša Stanković se - prenosi Nešović njegovu izjavu - najpre sastao sa svojim prijateljem Milutinom Milankovićem, kao najuglednijim akademikom, naučnikom od velikog uticaja u Akademiji. Prema Nešovićevom zapisu Milankovićeva reakcija, odnosno njihov razgovor po navedenom pitanju, tekao je ovako:

- NAMRŠTIO se, smrknuta čela, čim je čuo da vlada opet želi da u Akademiju ubaci svog čoveka, a da se ne ide zakonitim postupkom.

- Ko je taj Gligorić? - pitao je Milanković, ostavljajući utisak kao da ne zna ko je on, mada to nije bilo verovatno.

- To je, Milutine, istaknuti književnik i značajan publicist. U javnosti je poznat kao napredan levičarski pisac i vrlo oštar polemičar; najduže je radio pre rata kao spoljni saradnik „Politike“. Pisao je njenu društvenu hroniku.

- Pa to je divno! - reče Milanković. - Zašto ga Vlada ne preporuči Udruženju novinara?

- Ali dragi prijatelju, Vlada želi da on bude akademik...

- A što je on sve od knjiga objavio? - pita Milanković. -Daj mi neko od njegovih dela da ih pročitam.

- Izdavači još nisu stigli da ih objave - odgovorio je Stanković, skrivajući istinu da Gligorić do tada još nije bio završio ni jedno od svojih značajnijih dela.

- E, onda neka se vlada obrati Udruženju novinara, a ne na Akademijinu adresu.

„Tako je okončana moja prva neuspela akcija”, objasnio je Siniša.

Stanković je svojim razgovorima sa akademicima, obavestio predsednika SANU A. Belića, a potom i Vladu Srbije. Međutim, Jovan Veselinov je bio iuporan u zahtevu, prebacujući Akademiji da od Vlade traži velika sredstva, a da neće da prihvati jednu opravdanu inicijativu, pravdajući je nezdravim odnosima u Udruženju književnika. Ovakav odnos vlasti prema najvišoj naučnoj i kulturnoj ustanovi, Belića je veoma zabrinuo - jer bez potrebnih sredstava Akademija ne bi mogla raditi, ali nije mogao ni Gligorića primiti u SANU, mimo statuta i volje akademika, pa je Sinišu Stankovića zamolio da nastavi akciju, kako u Akademiji, tako i u Vladi; trebalo je da dobro razmisle o ovom problemu, kako bi se on prevazišao.

UKLANjANjE SVEDOKA

ČINjENICA da je, ubrzo nakon Drugog svetskog rata, Milovan Đilas, na Trećem plenumu CK SKJ, posle zabrane časopisa „Nova misao“ 1954. godine, pao u nemilost najvišeg partijskog i državnog vrha - uklonila je još jednog nezgodnog svedoka o istinskim „intelektualnim dometima“ Velibora Gligorića, u njegovom, već tad strelovitom i nezaustavljivom usponu u srpskoj i jugoslovenskoj književnoj nauci na najviše akademske pozicije.

 SUTRA: FAVORIT PARTIJE ULAZI U AKADEMIJU NA MALA VRATA 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal