BAKUNJIN PIŠE PROGRAM SRPSKIH SOCIJALISTA: Nikola Pašić,kao i drugi Srbi u Cirihu, se preko ruskih studenata, upoznao sa Bakunjinovim učenjem

SA univerzitetom i brojnim akademijama (pedagoškom i drugima), i Politehnikom kao posebnom školskom ustanovom, izvan Univerziteta, Cirih je bio veliki školski centar.

KRITIČAR Knez Petar Kropotkin je bio glavni predstavnik komunističkog anarhizma, Foto "Vikipedija"

Ali on je bio i snažno privredno i finansijsko središte Švajcarske. Međutim, i grad u kojem položaj radništva nije bio nimalo zavidan... Radno vreme bilo je veoma dugo, a u fabrikama su, uz odrasle, obavezno radila i deca. Tek 1877. godine bilo je zabranjeno zapošljavanje dece ispod 14 godina, a za radno vreme odraslih utvrđeno da ne sme iznositi više od 65 časova nedeljno.  Mada je položaj radnika bio težak, s njihovim organizovanjem u cilju izborenja boljih uslova išlo je vrlo sporo. Prvi zbor radnika održan je tek 5. aprila 1868., skoro četiri godine po osnivanju Prve internacionale - 28. septembra 1864.

Po aktivnosti samih ciriških radnika i njihovih organizacija, Cirih sigurno ne bi nikad ušao u istoriju socijalističkog pokreta na tako velika vrata kao što je ušao. Što je tako ipak ispalo -zasluga pripada strancima, pre svega Rusima, koji su pohrlili u ovaj grad, naročito tamo od 1870. kao u obećanu zemlju. Svi oni, ti brojni stranci, izjašnjavali su se za socijalizam, ali su se delili na struje i zastupali često mnogostruko protivrečne ideje.

Prema strancima, u principu, vlasti u Cirihu, uostalom kao i u drugim kantonima Švajcarske, bile su vrlo tolerantne - jedno duže vreme. Dobiti dozvolu boravka nije predstavljao takoreći nikakav problem, pogotovu ako se radilo o studentima ili pak politički progonjenima. Jedini uslov koji su švajcarske vlasti postavljale strancima bio je, da oni svojim prisustvom i aktivnošću ne štete državnom poretku i ne dovode zemlju u neprilike u odnosu prema drugim državama. Ako bi se to dogodilo, vlasti su umele da reaguju vrlo energično i ne baš mnogo pazeći na ustav i zakone, kao što će to biti slučaj sa ruskim revolucionarem Nečajevim, u avgustu 1872, o čemu ćemo kasnije nešto opširnije govoriti, pre svega zbog uloge Srba u svemu tome. (Ne znajući za ovu stranu medalje švajcarske demokratije, očevidno, Živojin Žujović će o Švajcarskoj pisati, po dolasku u Srbiju, kao o „blagoslovenoj, slobodnoj, srećnoj švajcarskoj republici, prelepoj bašti usred evropskog korova“. To što on nije video, međutim, video je bistrooki Bakunjin. „Švajcarska je“, reći će Bakunjin, „ipak jedna mizerka zemlja, koja je negostoprimljiva kada se radi o slabim i praznorukim i koja respektuje zakone upravo onde gde bi bila sveta dužnost da se zakoni krše ... 

Ako bi ljudsko društvo prestalo da postoji, Švajcarska sigurno ne bi bila ta kroz koju bi ono vaskrslo“).

BROJČANO uzeto, u vreme Pašićevog bavljenja u Cirihu, i sve tamo do u leto 1873. godiie, od stranaca u Cirihu najviše je bilo Rusa i Ruskinja. Sa malim izuzecima, svi su oni bili upisani na neku od Visokih škola. Ruskinje su po pravilu studirale medicinu, za šta im se nije pružala prilika u domovini . (U zimu 1870/71 studiralo je u Cirihu 16 Ruskinja, a samo jedna Švajcarkinja, zatim jedna Nemica, jedna Austrijanka, dve Engleskinje i jedna Amerikanka. Dve godine potom, u zimu 1872/73, u Cirihu je studiralo 96 Ruskinja - 69 medicinu, a 26 filozofiju).  Rusa - muškaraca, u isto vreme 1870, bilo je 32, a u maju 1873. godine - 182.,  sa ženama (104) u svemu oko 300. Ovim brojem nisu obuhvaćeni oni Rusi koji su bili upisani na Politehniku - njih 94 u zimu 1872/73, odnosno 91 u zimu 1873/74.

Pašić se upoznao s mnogim Rusima, uglavnom preko svojih koleginica sa Politehnike - Nadežde Nikolajevne Smeckaje i Sofije Lavrove Sevastjanovne (rođene Čajkovskaja). One su pripadale najužem krugu bakunjista u Cirihu i imale su mnogo uspeha u pridobijanju pristalica za Bakunjinove ideje i njegov pokret, i to kako među Rusima tako i među Srbima. U stanu Lavrove, koja će se kasnije priključiti Kropotkinu  i proforma postati njegova supruga, osnovan je prvi bakunjinistički kružok u Cirihu. (Knez Petar Kropotkin je bio glavni predstavnik tkzv. komunističkog anarhizma, koji je kritiku države proširio i na državu u njenom parlamentarnom obliku.) Preko Lavrove, Pašić se upoznao, u jesen 1870. godine, sa Sažinom (Mihailom Petrovičem), poznatijim pod imenom Armand, odnosno Arman Ros, jednim od prvih ruskih revolucionara koji su, na glas o izbijanju ustanka u Bosni i Hercegovini, 1875, krenuli među pobunjenike. Jedno vreme, Sažin je bio glavni Bakunjiiov čovek u Cirihu...

MEĐU istaknutijim Rusima u Cirihu, s kojima je Pašić uspostavio bliske veze, nalazili su se, uz druge, i Vladimir Aleksandrov i Zamfirij S. Arbore. Aleksandrov i Arbore bili su takođe bakunjisti (Suprotno tvrđenju nekih sovjetskih autora, Aleksandrov je 1870—1872. bio u stalnom kontaktu ne samo s Bakunjinom, već i Nečajevim i izgleda da ga je Bakunjin bio „zadužio“ za rad sa Srbima. Zajedno s Bakunjinom, prema nekim pokazateljima, on je učestvovao i u izradi programa Srpske socijalističke partije, osnovane u Cirihu u leto 1872).  Pašić se naročito zbližio sa Zamfirijem Arboreom, koji i nije bio pravi Rus. Poticao je iz Besarabije. Ded mu se osećao Rumunom, a otac - Grkom. Majka mu je opet bila Poljakinja. Stric Ivan, koji se osećao Rusom, bio je oženjen jednom Bakunjinovom tetkom... Arbore je studirao medicinu u Cirihu, i, sem sa Papšćem, prijateljevovao je još i sa Vladimirom Ljotićem, jednim po mnogo čemu čudnim svatom u srpskom socijalističkom pokretu sedamdesetih godina, inače bliskim saradnikom Petra Karađorđevića, od 1903. kralja Srbije. Bio je veoma obrazovan (Napisao je i poznatu knjigu „Siti i golodni“, za koju sovjetski autor B. Itenberg kaže da je napisana sa narodnjačkih pozicija, s pozicija utopijskog socijalizma.  Osnovno u ovoj knjizi, objavljenoj 1875. godine, je, da „politička sloboda bez ekonomske slobode ne znači ništa“). Kad se Pašić našao u izbeglištvu, posle timočke bune 1883., Arbore mu je u Rumuniji pružio veliku pomoć, čak ga je krio i od policije.

PAŠIĆ se, kao i drugi Srbi u Cirihu, preko pomenutih Rusa upoznao sa Bakunjinovim učenjem. Prvi Bakunjinov tekst koji je došao do njegovih ruku, bio je jedan letak - „Principi revolucije“, štampan na ruskom jeziku sredinom 1869. godine u Ženevi. Taj tekst je išao iz ruke u ruku, čitan je i pročitavan u kružocima do besvesti, učen naizust, i deklamovan kao kakva pesma - i u krugovima Rusa, i u krugovima Srba. Nije bilo Srbina u Cirihu, valjda, koji nije znao napamet bar glavne delove ovog teksta, a naročito onaj deo u kojem se kaže: „Sadašnja generacija... mora nezadrživo da krene putem razaranja. Zdravi, nepokvareni razum omladine mora shvatiti, da je mnogo humanije, tuceta, da, stotine omrznutih staviti pod nož i udaviti, nego u društvu sa njima uzeti učešća u sistematskom, na zakonu zasnovanom ubijanju, kinjenju i mučenju miliona seljaka .. .“  

Uz ovaj letak, mnogo je čitan, u isto vreme, i jedan drugi - o revolucionarnom pitanju, u kojem se od omladiie traži da se „sjuri kao jedan čovek u narod, u narodni pokret, u hajdučke i seljačke bune ...“

PAŠIĆ UČI RUSKI JEZIK

SVI ruski studeiti, od prvog do poslednjeg, poticali su iz krugova privilegovanih klasa i bili su sinovi i kćeri plemića, veleposednika, viših državnih činovnika i viših oficira. Njihove kolege u Rusiji, pak, poticali su uglavnom iz nižih slojeva i bili su deca sveštenika i nižih činovnika, u prvom redu. Nikola Pašić je još 1869. počeo učiti ruski, da bi se sa svojim prijateljima - Rusima bolje mogao sporazumevati, lakše pratiti diskusije u kružocima koje su oni osnovali i kojima su rukovodili, i bez tuđe pomoći mogao čitati letke, novine i brošure na ruskom jeziku. Glavni učitelj bio mu je Svetozar Vidaković.

 SUTRA: SRBI U CIRIHU DOČEKUJU BAKUNjINA KAO MESIJU 

Preporučujemo

Feljton

0 3

POBUNA SRPSKIH STUDENAT ZBOG VREĐANjA CRNOGORACA: Marks i Engels zamerali su engleskoj štampi što ćuti o „infamijama Crnogoraca i Hercegovaca

06. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

UNUK PEKARA IZ ZAJEČARA KRENUO JE U VELIKI SVET: Pašić je 1868. godine uvršten među trideset pitomaca Kneževine Srbije koji su studirali

05. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije