NEPOMIRLJIV RAZLAZ MARKSA I BAKUNJINA: Švajcarska država je obavljala špijunske zadatke za račun vlade carske Rusije

U CIRIHU, glavnom središtu ruske i slovenske emigracije, Ruska sekcija je uspela, 1870, da za saradnju zadobije samo dve osobe: jednu Ruskinju, studentkinju P. M. Jakovljevu, i jednog Srbina - Svetozara Markovića.

SUKOB Raskol između Karla Marksa i Bakunjina izbio je zbog Internacionale, Foto "Vikipedija"

Od Markovića su, kako se može zaključiti na osnovu jednog pisma Trusova,  tražene i neke trećerazredne usluge: da se angažuje na organizovanju sastanka ruskih studenata sa predstavnicima Ruske sekcije (do kojeg nikad nije došlo), da prikuplja novčane priloge radi obezbeđenja pravne pomoći jednom Rusu (Srebrenikovu, članu Ruske sekcije), uhapšenom pod sumnjom da je on - Nečajev, i, na kraju, da se angažuje na prikupljanju pretplatnika za organ sekcije - „Narodnoe delo“. (U ovom listu,  u broju 2 - 3 od 7, i 31. maja 1870., objavljen je Markovićev članak „Politički i ekonomski položaj radničkog staleža u Srbiji“, za koji neki sovjetski istoričari kažu da je napisan „sa marksističke tačke gledišta“,  a neki suprotstavljajući se ovome, da bi i sam Svetozar Marković protestvovao samo kad bi znao da se njegov članak tako ocenjuje).

Prema navodima nekih jugoslovenskih autora, očevidno vrlo jednostrano informisanih, Marković treba da je „duboko ušao u saradnju s Ruskom sekcijom i njenim organizatorima“ i da je bio „višestruko zainteresovan da ostane što duže u Švajcarskoj, barem dok se ova organizacija ne stabilizuje“.  Štaviše, napisano je (sve posle drugog svetskog rata), i to, da je Marković učestvovao u pripremnim radnjama za osnivanje Ruske sekcije, da je bio predstavnik Srba „u izvršenim konsultacijama“ i da su se, kad je Marković krenuo u Srbiju, rukovodioci Ruske sekcije s njim „dogovorili šta on treba da radi u svojoj zemlji“ - „kao predstavnik Internacionale (sic) na Balkanu“.

Tvrdi se, uz sve drugo, da je Marković bio i punopravan član Ruske sekcije, i ne samo on - već i Nikola Pašić, što je suprotno svim dosad poznatim činjenicama i, posebno, nalazima sovjetskih istoričare koji su uspeli da identifikuju sve članove brojčano tako slabe organizacije Nikolaja Utina.

Što se tiče toliko puta ponovljenog podatka, da je Marković bio „agent-korespondent“ Ruske sekcije, već kako je to bilo otštampano ispod njegovog članka u organu Ruske sekcije (o položaju radništva u Srbiji), stvar stoji ovako: 1. Agent-korespondent, prema statutu Ruske sekcije, nije značilo isto što i član sekcije, 2. Stavljanje ovog obeležja ispod Markovićevog imena učinjeno je bez njegovog znanja. To je urađeno samohvale radi, da bi se pokazalo kako je Ruska sekcija tobož povezana sa svim Slovenima, a i da bi se privukli novi saradnici u listu, u kojima se stalno oskudevalo. (Nedostatkom saradnika i materijala, može se samo objasniti, kaže sovjetski autor B. P. Kozmin,  da je bilo mogućno da u „Narodnom delu“, bude otštampan i „Program bugarskog revolucionarnog komiteta“, koji blage veze nije imao ni sa Prvom internacionalom niti pak sa njenim ciljevima).

PROTIVU izrečenih tvrdnji o navodnoj dubokoj saradnji Svetozara Markovića sa Ruskom sekcijom Internacionale, govori i to, što smo već izneli, da je upravo 1870. godine, Marković pokušao da se dogovori o saradnji sa Bakunjinom (preko Petra Velimirovića), a u isto vreme (preko Nikole Pašića i Velimirovića) da se poveže sa Johanom Bekerom u Ženevi, bliskim saradnikom Marksa i Engelsa, što je ovaj izbegao - upućujući Markovićeve drugove na Rusku sekciju i Utina lično. (Znatno kasnije, Beker će ipak uspostaviti kontakt sa Srbima, Svetozarem Markovićem i Nikolom Pavšćem, i to preko - sekretara Petra Karađorđevića, Vlade Ljotića).

Na veze Svetozara Markovića sa Ruskom sekcijom znatno svetlo baca i sledeće: Kad su Bakunjin i Ogarjev,  na prvu vest da je Švajcarska spremna da Nečajeva izruči ruskim vlastima, poveli akciju za upućivanje protesta švajcarskoj vladi, Svetozar Marković bio je mišljenja da bi se i Ruska sekcija trebalo toj akciji da priključi. Ali u Ruskoj sekciji nisu tako mislili, nisu zapravo za tako što hteli ni da čuju. „S obzirom da su vama vrlo dobro poznati naši socijalistički revolucionarni ciljevi“, poručio je Trusov Svetozaru Markoviću u pismu  napisanom na francuskom jeziku (što bi moglo da znači da Marković ipak nije najbolje vladao ruskim jezikom), „i naše držanje, koje iz njih proizilazi, prema svakoj vladinoj instituciji, morali ste unapred predvideti, da je nama nemogućno, da švajcarskoj saveznoj vladi uputimo protest protiv ruske vlade. Uistinu, vi znate isto tako dobro kao i mi, da je pomenuta savezna vlada više nego u stanju da obavi špijunske zadatke za račun ruske vlade; kad bismo joj mi uputili pismeni protest, to bi značilo da joj mi poklanjamo svoje poverelje, koje ona, međutim, ne zaslužuje“.

Ističući, zatim, da članstvo u Interiacionali propisuje Ruskoj sekciji kako da se odnosi „prema svim vladama i na drugoj straii prema iitrigantima, koji deluju samo iz samoljublja, a za koje je emancipacija naroda nešto sasvim sporedno“, Trusov je u iismu Markoviću rekao da se, ovo poslednje - o intrigantima -  tiče Bakunjina i njegovih pristalica, pa je svoje pismo završio sledećim rečima: „Iz svih navedenih razloga je shvatljivo da nama nije bilo mogućno da uzmemo učešća na zajedničkoj sednici sa Bakunjinom i Ogarjovim i da (na taj način) demonstriramo našu saglasnost s njima“.

OVO PISMO „poslovođe“ Ruske sekcije Svetozaru Markoviću, jasno pokazuje, da je sekcija, već tada bila u ratu s Bakunjinom - a u šta Marković nije bio dobro upućen. Za nju je, bolje reći za Utina i Trusova, taj rat bio pitanje života ili smrti. Na borbu do istrage oni su se bili odlučili još odmah posle kongresa Internacionale u Bazelu, u septembru 1869, kada je buknuo sukob između Marksa i Bakunjina. To je, taj sukob Marksa s Bakunjinom, bio za njih kao poručena prilika, da, što sami inače nikad ne bi mogli, satru svog smrtnog neprijatelja, kompromituju ga u očima ruskog i evropskog socijalističkog i revolucioiarnog pokreta. Rukovođeni svojim motivima, oni su upravo od prvih prolećnih dana 1870. sve činili da povećaju Marksov animozitet prema Bakunjinu. Pismom od 12. marta 1870, obavestili su ga, da im je čvrsta namera da Bakunjina razobliče pred celim svetom.  A u pismu Marksu od 24. jula iste godine, oni su Bakunjina nazvali i nitkovom, „starim bukvanom“, „beskrupuloznim i besramiim avanturistom".

U duhu datih obećanja Karlu Marksu, Utin i Trusov su i radili za celo vreme postojanja Ruske sekcije. Zapravo, oni se, kao sekcija, nisu ničim drugim ni bavili, do prikuiljanjem materijala protiv Bakunjina, a za račun Karla Marksa. Kako je nepobitno utvrđeno, bezmalo sav materijal koji je upotrebljen protiv Bakunjina na kongresu Internacionale u Hagu, poticao je od Utina i njegovih saradnika...

LjUBOMORA I MRŽNjA

O SUKOBU Marks - Bakunjin pisano je veoma mnogo, a zanimljiva je studija Mikloša Molnara, objavljena u Ženevi 1963, pod naslovom: „Le declin de la Plemlere Internationale“ ). Po Molnaru, ni Bakunjina ni Marksa nisu nikad napuštali ljubomora i lična mržnja. A razlog sukoba je bila Internacionala. Bakunjin je sumnjao u Marksa da je on u okviru Internacionale zadržao svoju vlastitu komunističku organizaciju, a Marksu je smetalo što je Bakunjin formirao svoju organizaciju - Alijansu socijalističke demokratije. Marks je bio zaslepljen idejom da Bakunjii želi da „vlast“ u Internacionali uzme u svoje ruke i da je pretvori u privatni instrument...

 SUTRA: SRPSKI LIBERALI LIČE NA MATORE KAĆIPERKE 

Preporučujemo

Društvo

0 1

BIROKRTSKA ARISTOKRATIJA UGROŽAVA SRPSKI NAROD: O Srbiji Bakunjin je govorio s velikim poznavanjem stvari, što se Srbima naročito dopadalo

11. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

SRBI U CIRIHU DOČEKUJU BAKUNjINA KAO MESIJU: Prvi Srbin koji se upoznao s Bakunjinom, bio je liberal Vladimir otac Slobodana Jovanovića

10. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JURIŠ SRPSKIH STUDENATA NA ŽANDARMERIJU U CIRIHU: Čovek koji je uhapsio Nečajeva, zapravo je bio Srbin i prezivao se Konjević

13. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

BAKUNjIN PIŠE PROGRAM SRPSKIH SOCIJALISTA: Nikola Pašić,kao i drugi Srbi u Cirihu, se preko ruskih studenata, upoznao sa Bakunjinovim učenjem

09. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije