SRPSKI LIBERALI LIČE NA MATORE KAĆIPERKE: U oktobru 1872. godine Mihail Bakunjina je konačno isključen iz Prve internacionale

AKO i nisu bili članovi Ruske sekcije, to nikako ne znači da ni Pašić a ni Marković nisu ipak pripadali Internacionali.

SLOBODARSTVO Veliki broj Srba je učestvovao u Pariskoj komuni, Foto "Vikipedija"

Naprotiv. Pripadali su joj, zapravo njenoj sekciji u Cirihu, u kojoj su, uz drugo, naučili da cene i Lasala,  koji se tada više proučavao, zapravo neuporedivo više nego i sam Karl Marks.

Ciriška sekcija bila je osnovana 18. 8. 1867. godine, samo nekih 15 dana pred održanje drugog kongresa Prve internacionale u Lozani. U njenim statutima, zaslužuje da bude pomenuto, izričito je stajalo da će ona svoje ciljeve ostvarivati „na način zasnovan na zakonu“.  Jedan od njenih osnovnih zadataka bio je angažman na formiranju proizvođačkih i potrošačkih zadruga, već u skladu sa tada toliko isticanim principima da ekonomska emancipacija radničke klase predstavlja cilj kojem se ima da povinuje politički pokret.

Stav je pri tom bio „da se kapitalistička konkurencija suzbije putem zadružnih organizacija radničke klase“.  Sam Johan Beker, koji je bio toliko blizak Karlu Marksu, isticao je u ovo vreme da bi proizvođačke zadruge trebalo da putem „bratskog ujedinjenja radne snage, umnih i materijalnih sredstava“ svojih članova zamene nadnicu zaradom iz rada i na taj način „uklone izrabljivanje čoveka po čoveku“. Odmah posle kongresa Prve internacionale u Ženevi (3—9. septembra 1866.), on je u organu Internacionale objavio ugledna  pravila za proizvođačke zadruge, po kojima je potom i počelo osnivanje kooperacija.

Jako angažovanje Ciriške sekcije Prve internacionale (a i svih drugih njenih sekcija u Švajcarskoj) na propagandi za osnivanje zadruga, i na samom osnivanju zadruga, imalo je, po svoj prilici, i jedan poseban razlog: većinu člaiova svih sekcija Internacionale sačinjavale su zanatlije. Radnici su pristupali sekcijama vrlo, vrlo retko.

Svetozar Marković i Nikola Pašić, dok su bili povezani sa Ciriškom sekcijom Internacionale, veoma su se zanimali za rad i proizvođačkih i potrošačkih zadruga (kojima, naročito prvim, ni u Švajcarskoj nisu cvetale ruže, koje su po pravilu brzo propadale, najčešće prelazeći u privatne ruke). Oni su, osobito Marković, koji se brže umeo da nečim oduševi nego Pašić, neuporedivo brže zapravo, zaključili da bi se sa osnivanjem zadruga što pre moralo početi i u Srbiji.  (Negde u junu 1870, Pašić je poslao Đuri Ljotiću u Beograd opširnu informaciju o potrošačkim zadrugama u Švajcarskoj).

GLAVNI čovek u Ciriškoj sekciji Internacionale, s kojim su se zbližili i Marković i Pašić, bio je knjigovezac Herman Grojlih, koji će vremenom postati takav autoritet u Švajcarskoj, da će Lenjinu, 1914. godine, biti dovoljno da na graničnom prelazu pomene njegovo ime, pa da bez pasoša uđe u zemlju.  Zahvaljujući pre svega Grojlihu, vrata Ciriške sekcije bila su širom otvorena za sve strance. U jednom času, broj stranaca (onih koji su bili članovi, i onih koji su kao gosti uzimali učešća na sednicama sekcije), toliko je porastao, da je sekcija dobila podrugljiv naziv — Divlja sekcija. 

Kasnije, zapravo već u oktobru 1872, po isključenju Bakunjina iz Prve internacionale, situacija se promenila. U statutima novoosnovane sekcije Internacionale u Cirihu, bilo je rečeno, da njeni članovi mogu biti samo pojedinci i udruženja iz Švajcarske.

Sa Ciriškom sekcijom Prve internacionale, Markovića i Pašića je, prema svemu sudeći, povezao student M. Sečanski, negde u jesen 1869., koji je godinu dana potom umro i sahranjen na ondašnjem bolničkom groblju. Sečanski je bio izvrstan poznavalac nemačkog jezika i češće je držao referate na sednicama sekcije. Jedan njegov referat, o emancipaciji žena objavljen je u listu „Die Tagwastch“, koji je izdavao i uređivao Herman Grojlih (Zanimljivo je, da je i Svetozar Marković, upravo te iste godine, 1870, na tu istu temu i sam objavio jedan članak u listu „Srbija“ — „Je li žena sposobna da bude ravnopravna s čovekom“).

Govoreći o Srbima, članovima Ciriške sekcije, Grojlih u svojim uspomenama posebno ističe Svetozara Markovića.

„S tugom se sećam“, kaže Grojlih, „jednog izvanrednog čoveka, koji je tada boravio među nama: Svetozara Markovića, koji bi se mogao nazvati srpskim Lasalom. On je bio srednjeg rasta, mršav, tamnokos, lepog, kao izvajanog južnoslovenskog lica, visokog čela i toplih braon očiju. On je već bio u znatnoj meri savladao studije o socijalizmu, a interesovao se živo za švajcarsko uređenje, ali samo kao onaj koji bi da nauči, da bi se osposobio za zadatke koje je nameravao da izvrši u svojoj zemlji“.

Poimence, Grojlih pominje i Nikolu Pašića. „Ministar-predsednik Pašić“, rekao je Grojlih i u jednom intervjuu, „bio je takođe član Ciriške sekcije i tada je mnogo govorio o revolucijama...“

Što je Grojlih nazvao Markovića „srpskim Lasalom“, nije nimalo slučajno, odnosno tek tako rečeno. Upravo 1870., Marković se mnogo bavio Lasalom i upućivao i druge srpske socijaliste da ga čitaju i proučavaju. (U Pašićevim ličnim zabeleškama iz 1870. godine, na jednom mestu, navedena su sva dotle objavljena Lasalova dela).  Kao što je to i Lasal činio, i Svetozar Marković je, upravo 1869—1870., prosto grmeo protiv liberala, a s njim i Nikola Pašić. Jovan Skerlić o tome kaže: „Možda pod uticajem Lasalove ogorčene borbe protiv liberalizma, i on (Svetozar Marković) je onako napadao srpske liberale, stavljajući ih u jednu kategoriju sa najgorim reakcionarima, kao nijanse jedne partije koja hoće da održi monopol imanja i vlasti“.

O LIBERALIMA, i tadašnjoj vladi u Srbiji, Pašić je pisao Đuri Ljotiću: „Osnov na kome je vlada i onaj na kom su beogradski liberali sasvim su lažni i jedni i drugi igrali su role tuđe a ne svoje te zato su izišli pred svetom kao lažni i neiskreni. Blaznavac nezna za nikakav narod ... a za Ristića je narod (tu) da bi moglo biti vladaoca i svi ministri jesu nesrećni(ci) prvog reda. Nijedan nema pojma o svetu i ako i služe se ovim poslednjim samo zato da pokažu kako i Srbin može imati roblje i biti vlasnik. Reakcija je zato što su liberali beogradski jemčili svetu da od sadanjih velikaša nema patriotični(ji)h veštiji i mudriji...“

A Svetozar Marković, u pismu Paji Mijajloviću  od 7. juna 1869,pisao je o liberalima i ovako: „Naši su liberali kao i matore kaćiperke. Njihove liberalne fraze su lažni zubi, lažna kosa, belilo i rumenilo kojim se kiti kaćiperstvo. Povadi zube, iščupaj kosu, otri belilo i rumenilo - nju ništa ne bole. Tako i naši liberali: nateraj ih da slave najvećeg despota kao najvećeg patriota, da njegovu „desnu ruku“ i njegove „junačke grudi“ hvale narodu kao spasioce otadžbine, kao branioce slobode (za nekoliko jalovih obećanja) a da viču na preterane, koji „zadiru dublje no što bi trebalo“, „anarhiste“ itd. ljude s kojima su do juče radili zajedno i to njih ništa ne bole...“

Prema zabeleškama Hermana Grojliha, po izbijanju prusko-francuskog rata, a naročito od proglašenja republike u Francuskoj, sednice Ciriške sekcije Prve internacionale pretvorile su se, zbog učešća velikog broja Srba na njima, u srpske konferencije.

Listom, Srbi su bili protiv Prusa, naglašava Grojlih. Jedan broj je bio otišao u Francusku, pa su neki od njih učestvovali i u borbama u Parizu, za vreme Pariske komune - Tasa Stojanović, na primer (onaj koji je lažnim iskazom pred švajcarskom policijom pokušao da spase Nečajeva, a za koga Skerlić tvrdi da je bio špijun kralja Milana).

SOLIDARNOST SA PARIZOM

PREMA francuskom novinaru Anri Barbiu, sradaniku pariskog "Žurnala" Nikola  Pašić je otputovao u zemlju Marseljeze. "Sutra dan po 1870. Nikola Pašić nije se ustezao da dođe u Pariz", kaže Barbi, "i da lično, u jednoj političkoj manifestaciji, posvedoči svoju duboku ljubav za Francusku i za ideje slobode i svetlosti koje je ona uvek predstavljala u svetu. Prema Francuskoj pobeđenoj, pregaženoj od neprijatelja, pokazao je tada jednu uzbudljivu veličinu duše ..."

 SUTRA: SRPSKI JEZIK DOMINIRA NA SEDNICAMA LEVIČARA 

Preporučujemo

Društvo

0 1

BIROKRTSKA ARISTOKRATIJA UGROŽAVA SRPSKI NAROD: O Srbiji Bakunjin je govorio s velikim poznavanjem stvari, što se Srbima naročito dopadalo

11. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

NEPOMIRLjIV RAZLAZ MARKSA I BAKUNjINA: Švajcarska država je obavljala špijunske zadatke za račun vlade carske Rusije

14. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JURIŠ SRPSKIH STUDENATA NA ŽANDARMERIJU U CIRIHU: Čovek koji je uhapsio Nečajeva, zapravo je bio Srbin i prezivao se Konjević

13. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

MILjENIK PORODICE STIŽE U BEOGRAD NA VELIKU ŠKOLU: Kada je rođen Nikola Pašić - ne zna se - kad je o tome pitan, izbegavao je potpun i jasan

04. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije