SRPSKI JEZIK DOMINIRA NA SEDNICAMA LEVIČARA: List "Javnost" je počela izlaziti u Kragujevcu 1873. a urednik je bio Svetozar Marković

POŠTO su na sednicama Ciriške sekcije Prve internacionale bili skoro sami između sebe, Srbi su, na čelu sa Pašićem, govorili uglavnom svojim jezikom.

POVERENIK Vladimir je stvarao uslove za povrerak Petra Karađorđevića u zemlju

Dobro se sećajući toga, Grojlih u svojim sećanjima kaže, da je on od svega razumeo samo jednu, stalno ponavljanu reč - revolucija. Pod tim okolnostima, a zbog švajcarskih vlasti, pred kojima je bio odgovoran za rad sekcije, njemu se učinilo da će biti najbolje da „do daljeg prestane sa sazivanjem sednica sekcije“.

Često pominjanje reči „revolucija“ od strane Srba, na sednicama Ciriške sekcije, naročito u rano proleće 1871. godine, nije se, međutim, u tolikoj meri odnosilo na Francusku i ustanak u Parizu, koji je izbio u martu te godine (Pariska komuna), već i pre svega — na pripremani ustanak u Bosni i Hercegovini.  Ali, i u svakom slučaju, posle prestanka sazivanja sednica Ciriške sekcije od strane Grojliha, saradnja Srba s njom, i Pašića u prvom redu, prekida se, i to zauvek.

Mada je Pašićeva saradnja s Grojlihom i Ciriškom sekcijom potrajala, nekim slučajem, u našoj literaturi nije ništa zabeleženo o tome. Jedini koji je nešto napisao o vezama Pašića s Prvom internacionalom, bio je Živojin Balugdžić, ali ni on ne spominje Cirišku sekciju... „Poznato je“, kaže Balugdžić, „da se Pašić u Cirihu mnogo družio s pretstavnicima socijalističke internacionale.Ili bolje, on je prizivan kadgod je trebalo davati kakva obaveštenja o pokretima u Srbiji i na Balkanu.. .“

Zrno istine, u ovom Balugdžićevom tvrđenju, postoji, bez sumnje. No ono se odnosi na Vladimira Ljotića. Jer, Ljotić je bio taj, a ne Pašić, koji je bio u najtešnjem kontaktu s Marksovim glavnim poverenikom u Švajcarskoj, Johanom Bekerom, odgovornim za rad svih sekcija Prve internacioiale na čitavom nemačkom području, između ostalog i u Austrougarskoj. (Istina, u tu Ljotićevu vezu bili su dobro upućeni i Pašić a i Svetozar Marković). U stvari, Ljotić je bio jedna vrsta Bekerovog agenta i prikupljao je za njega informacije o socijalističkom pokretu ne samo među Srbima već i ostalim Slovenima na Jugoistoku. (Istovremeno, on je radio na stvaranju uslova za dolazak Petra Karađorđevića na presto Srbije, pa je u svoje kombinacije u vezi s tim - za šta ima dovoljno dokaza - uvukao i samog Svetozara Markovića, a i brata mu Jefrema, koji  je od Petra Karađorđevića primao čak i novac). Kojeg i kakvog karaktera je bila Ljotićeva veza sa Bekerom, razaznaje se i iz Ljotićevog pisma Bekeru od 16. decembra 1872. godine.

Izveštavajući Bekera da putuje u Beč, gde „neće propustiti priliku da se tamo sa svima vidi“ i da će ga, ako nešto zanimljivo sazna, a što bi ovoga moglo interesovati, o tome odmah obavesti, Ljotić kaže: „Ako ne nastupe neke izvairedne prilike, onda ćemo mi u Beogradu osnovati jedan novi list, koji će više odgovarati našim načelima. Tako što smo mi već hteli da probamo u Mađarskoj (misli se na Novi Sad), ali nije išlo -što smo bili malobrojni...“.

NOVI list, koji Ljotić spominje, bila je u stvari „Javnost“, koja je .počela izlaziti ne u Beogradu, već u Kragujevcu - 8. novembra 1873. godine, a pod uredništvom Svetozara Markovića.

Ljotić je, inače, uživao veliko poverenje Svetozara Markovića, ali i Nikole Pašića.

Između njih, vladalo je zaista veliko prijateljstvo. (Kad je Ljotić umro, 1912. godine, Pašić je ostavio sve državne poslove i dojurio u Smederevo, da bi prisustvovao sahrani. Išao je za njegovim kovčegom skoro četiri kilometra...). Bili su oni jedna čvrsta trojka. Svetozar Marković pri tom - glava, a Ljotić i Pašić neka vrsta ljegovih krilnih ađutanata. Kud Svetozar Marković - tu i Ljotić i Pašić... Zajedno s njim oni učestvuju i u radu Ujedinjene omladine srpske, najjače i najmasovnije političke organizacije u Srba toga doba (čijih će se nekih načela - načela narodne suverenosti, ustavnosti i parlamentarizma, na primer, i Pašić držati, kao političar i državnik, parlamentarizma posebno, i to do kraja života). Treću skupštinu Ujedinjene omladine, održane u Velikom Bečkereku 22. avgusta 1868,  Pašić je (s Petrom Velimirovićem, Đurom Ljočićem, Aleksom Kneževićem) pozdravio sledećim telegramom iz Ciriha: „Za čovečnost i slobodu snažno i postojano napred“.

Lično, Pašić je učestvovao u radu samo dveju skupština Ujedinjene omladine srpske - u Novom Sadu, 1870. i u Vršcu 1871. I oba puta stajao je nepokolebljivo uz Svetozara Markovića, podržavajući ga u nastojanju da od Ujedinjene omladine stvori političku partiju, koja bi se borila za „osnovni politički i društveni preobražaj srpskog naroda na načelima nauke, to jest u smislu socijalističkih učenja.

PAŠIĆ  je podržao Markovića i u njegovom sukobu s Vladimirom Jovanovićem, tokom kojeg ni Marković a ni Jovanović nisu uvek postupali na najkorektniji način. Dok je Marković javno prebacivao Jovanoviću ne samo da su mu načela zastarela i da obmanjuje omladinu metafizičkim predrasudama u službi vladajućih slojeva, već i da se u raspravama sa svojim protivnicima služi klevetničkim sredstvima, Jovanović je Markovića optuživao da je ruski agent, da radi na cepanju Ujedinjene omladine srpske i da teži da joj se nametne kao vođ. Uvod u borbu o kojoj je reč, bila je rasprava između Jovanovića s jedne, i Svetozara Markovića, Pašića i još nekih srpskih studenata u Cirihu, u proleće 1970, s druge strane. U svojim memoarima, Jovanović kaže, da su se tada „ti studenti“, koji su se ranije oduševljavali „za liberalne ideje i načela, te su se rado uvršćivali u redove liberalne narodne stranke“ počeli „kao ljuti renegati - pošto su se prerušili u 'socijaliste' - napadati liberalne patriote u Beogradu, dojučerašnje im drugove, kao da bi ovi prevrnuli političnu veru, a ne oni... Studenti ’socijalisti’, među kojima se osobito isticao Svetozar Marković, tehničar, nisu mogli da se nadokazuju, kako ne može biti nikakve solidarnosti između interesa naroda i interesa dinastije, te kako su prema tome i beogradski liberali trebali i trebaju boriti se i protiv same ustanove dinastije, pa i ’protiv gluposti i volje naroda, koji podržava i utvrđuje dinastiju’. Inače je, govorahu oni, ponašanje liberalnih patriota u Beogradu ’šeprtljanija i šarlatanstvo’“.

Zajedno s Markovićem (i Ljotićem), Pašić je bio i potpisnik „Predloga petnaestorice za organizaciju Omladine srpske“, objavljenog u listu „Pančevac“, nekoliko dana pred skupštinu Ujedinjene omladine u Novom Sadu, 1870. godine (u kojem je, između ostalog, istaknuto, da „srpski narod ne može svoje ustanove utvrditi na demokratskim načelima dokle okolni narodi ne pođu istim putem, a to će biti ako se pitanje narodnosti u Austrougarskoj i Istočno pitanje reši na načelima slobode čovečanske“. Što se tiče države, za nju je rečeno da treba da bude „zajednica ljudi za postizavanje celji pojedinaca, kako se oni sami dogovore“, „ i smatra se kao skup slobodnih opština“).

PAŠIĆEVA UZDRŽANOST

MADA je u svemu podržavao Svetozara Markovića, Pašić ni na jednoj skupštini Ujedinjene omladine, na kojima je učestvovao, nije javno istupio. Agitovao je, to je istina, ali reč na samim skupštinskim sednicama nije uzimao. S Ljotićem, međutim, slučaj je bio drukčiji. Upravo na skupštini Ujedinjene omladine u Vršcu, on je skrenuo opštu pažnju na sebe, istupivši sa predlogom da se donese rezolucija (u vezi sa odlukom mađarske vlade o raspuštanju skupštine) kojom "Skupština Ujedinjene omladine srpske odbacuje otpis ministarski i ujedno izriče da prekida svaku solidarnost sa svim vladama".

 SUTRA: SRPSKI SOCIJALISTI NISU BILI MARKSISTI 

Preporučujemo

Feljton

0 0

JURIŠ SRPSKIH STUDENATA NA ŽANDARMERIJU U CIRIHU: Čovek koji je uhapsio Nečajeva, zapravo je bio Srbin i prezivao se Konjević

13. 05. 2025. u 18:00

Društvo

0 2

POČETAK RAZLAZA SRPSKIH STUDENATA SA BAKUNjINOM: Nečajev u Cirihu je ilegalno živeo, krijući se od švajcarske policije koja je tragala za njim

12. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

SRPSKI LIBERALI LIČE NA MATORE KAĆIPERKE: U oktobru 1872. godine Mihail Bakunjina je konačno isključen iz Prve internacionale

15. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

NEPOMIRLjIV RAZLAZ MARKSA I BAKUNjINA: Švajcarska država je obavljala špijunske zadatke za račun vlade carske Rusije

14. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije