PLETENJE BIČA ZA UKLANJANJE PREZRENOG KRALJEVSKOG PARA: Pukovnik Mašin je predložio na koji način da se onemogućiti otpor članova vlade

NA sastanku 26.maja zaverenici odlučiše i o tome kako će se postupiti sa kraljičinom braćom, kao i kako će se učiniti bezopasnim i onemogućiti otpor članova vlade.

ZAVERENICI Dragutin Dimitrijević Apis,sedi, Dušan Gačić i Antonije Antić, Foto "Vikipedija"

Što se tiče prvih, bilo je odlučeno da im se, po svršenom delu, sudi, a za druge, pukovnik Aleksandar Mašin predloži: da se kod ministra predsednika generala Cincar-Markovića, ministra vojnog generala Milovana Pavlovića i ministra unutrašnjih dela Velimira Todorovića uputi po jedan oficir sa nekoliko vojnika, koji će blokirati njihove stanove, ne dozvolivši im da se iz njih pojave. Određivanje oficira za ovo osiguranje ostaviše kapetanu Dimitrijeviću i poručniku Antiću. Tada Genčić primeti da bi ovo isto osiguranje trebalo preduzeti i prema generalu u penziji Jovanu Belimarkoviću, predsedniku Senata, koji je o zaverama trebalo da zna od svoga sestrića Jovana Avakumovića. Pa iako je Avakumović, po svom običaju, ovo odrekao, oni odlučiše da se obezbeđenje preduzme, jer je Belimarković bio poznat kao energičan, iako star čovek, i kao veliki i odani prijatelj doma Obrenovića.

Najzad, i kad je i to bilo predviđeno, pukovnik Mašin istupi pred zaverenike sa još jednim i poslednjim predlogom: - Moramo - reče on - pomisliti i na mogućnost našeg neuspeha. U tom slučaju, ja vam predlažem povlačenje iz varoši ka Topčiderskom brdu. Na ovom brdu pobićemo barjak i pozvati narod u revoluciju. Ovo bi usvojeno, a posle toga, raziđoše se oni sa sastanka Naumovićevog, sve po dvojica u raznim pravcima.

Ova dva dana, 27. i 28, upotrebiše oni još i na to da svima učesnicima saopšte određene im dužnosti, mesto i čas dolaska. Komandant šestog puka, potpukovnik Petar Mišić, sa jednim bataljonom, koji je logorovao na poljani preko puta Karađorđevog spomenika, imao je tačno u dva časa manje pet minuta biti pred Oficirskim domom, gde su, u isto vreme, imali stići oficiri podeljeni u pet grupa i razmešteni na pet različitih mesta, pa stavljajući se na čelo Mišićevog bataljona krenuti trčećim korakom ka dvorskoj glavnoj kapiji, koju će, pošto opijeni komandirom oduzmu mu ključeve, da otvori gardijski poručnik Petar Živković“.

Međutim, poručnik Petar Živković je dao reč da ne želi da učestvuje u zaveri nakon uvreda koje je doživeo prilikom potpisivanja Zakletve, i sada je trebalo ponovo pridobiti njegovo poverenje i vratiti ga u zaveru, jer je bio neophodan za usvojeni plan vojnog puča.

PROBLEM sa poručnikom Petrom Živkovićem bio je očigledan odmah nakon sastanka u stanu poručnika Antonija Antića, on je nakon toga izbegavao susrete i komunikaciju sa zaverenicima jer je po njegovom dubokom shvatanju on zaista doživeo veliku uvredu.

Stavljanjem potpisa na dokument, on je pokazao da se ne plaši potencijalne kazne, kojoj bi svakako bio izložen da se dokument pronašao pre Majskog prevrata, čak iako je izašao iz zavere. Uostalom, evo kako je to poručnik Živković video i razlog zašto je pristao da ipak uzme učešće u zaveri:

„Posle ovog izbegavao sam susret s Antićem i ostalim njegovim društvom. Ali primetio sam, da su bili smireni i spokojni, naročito stariji zaverenici. Tako jednom prilikom u ulici Kralja Milana, pukovnik Damnjan Popović koji je išao drugom stranom ulice, a meni u susret, prešao je na stranu kojom sam ja išao da bi me zadržao i razgovarao, primetivši to, ja sam naročito prešao na drugu stranu ulice, da bih izbegao susret s njim. Kako je pripravnost i dalje trajala, to jednog dana početkom aprila dođe jedan vojnik u kasarnu i reče mi da me zamolio pešadijski pukovnik Đoka Mihajlović da odem kod njega u stan u Studentskoj ulici blizu Gardijske kasarne.

Đoka Mihajlović je pašenog mog brata Sofronija Simića, odnosno zet zaverenika Pere Prokića. Inače je bio veliki prijatelj i drug pukovnika Damnjana Popovića. Ja sam upitao komandanta majora Voju Blaznavca o tom pozivu i zamolio, da mogu otići. Kad sam otišao u stan Đoke Mihajlovića u istom zateknem Peru Prokića i Damnjana Popovića. Jasno mi je bilo, zašto sam pozvan, to jes, da će se na mene uticati oko mog učešća u zaveri. Tako je i bilo. Đoka Mihajlović se povukao, a Damnjan Popović i Prokić govorili su mi, da moje učešće može doprineti mnogo za opštu stvar zavere i da pristanem da učestvujem i da ne treba da se ljutim s obzirom na njihov položaj. U tom smislu vodili smo razgovor čitavih pola sata i najzad sam dao pristanak i obećao, da ću se primiti svakog zadatka koji mi bude dodeljen od zaverenika, samo da ne učestvujem ni na jednom sastanku.“

DRAGUTIN Dimitrijević Apis ispričao je svoje kratko viđenje Majskog prevrata osam godina kasnije, tačnije 1911. godine, Svetomiru Sveti Đukiću  dok su radili na projektovanju utvrđivanja doline Morave. ( General Svetomir Đukić rođen je 29. maja 1882, a preminuo je 19. oktobra 1960. godine. Bio je oficir vojske Kraljevine Srbije i divizijski general u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Za vreme Drugog svetskog rata bio je pripadnik obaveštajne službe Jugoslovenske vojske u Otadžbini.) Kako su bili cimeri tokom tog posla, jedne večeri je Apis, po svedočanstvu Svete Đukića, „otvorio dušu“ o toj temi. Mislim da je interesantno uporediti te iskaze sa iskazima poručnika Petra Živkovića, te dopunjavati određene praznine vezane za Majski prevrat.

„Jedna epizoda otkriva kakvo je bilo stanje duhova u to vreme. Na dvadeset dana pred pogibiju kralja i kraljice, šetala su jedne noći Tašmajdanom dva gardijska oficira, Petar Žiković i Pavle Jurišić mlađi. Prolazeći pored jedne male kafane čuše cigansku muziku. Petar je voleo te male kafane gde se može dobiti dobra kafa i vino i pozva Pavla da uđu. Tamo je bilo radnika i prostijeg sveta i svi se iznenadiše kad ugledaše gizdave oficire koji sedoše za sto i poručiše kafu i vino. Na primitivnom podijumu sedeli su Cigani i svirali i pevali. Više podijuma je bila obešena slika kralja Aleksandra Obrenovića.

Nije proteklo mnogo vremena kad Petar ustade i krupnim koracima priđe podijumu, pope se i okrenu kafani. Cigani se sabiše u ugao i zabezeknuto gledaše šta će oficir da učini. Kad se publika utišala, Petar poče da recituje Ludu od Petefija. ( Skinite mi se s vrata! U poslu sam, žuriti se moram. Biram zrake vrelog sunca, pletem bič, da išibam ovaj svet. Smejaću se kad ga stane jauk, k’o što se on smej’o kad sam plak’o ja. Ha, ha, ha!

Jauk i smejanje - to je ovaj svet, dok god smrt ne dođe i ne vikne - mir! Da, i ja sam jednom umro, otrova mi daše baš iz one čaše iz koje mi vino popiše. Pa ubice, šta činiše? Da ih niko ne okrivi, čelo glave moje došli, nada mnom su suze lili. Htedoh veće da se dignem da im nose poodgrizam, ali opet nisam... Neka nosa, nek imadu, nek skapaju svi u smradu kad trunuti stanem ja!) Izgovarajući jasno i otežući malo reči Pletem bič da išibam ovaj svet! gestikulirao je čudno i svaki čas pokazivao rukom na kraljevu sliku.

Radnici zanemeli. Šta to sve znači? Gardijski oficir, a tako ismeva kralja! Počeše gunđati, pa i pretiti, misleći da to nije kakva provokacija. Kad Petar završio recitaciju, siđe s podijuma, plati piće, i osmehnuvši se izađe iz kafanice. Za dvadeset dana pre 29. maja, niko nije učinio nikakvu dostavu. Tako je bilo stanje duhova u Srbiji pre 29. maja.“

OPIJUM ZA ATENTAT

DAN pred atentat, 27. maj, prošao je u izvođenju svih onih priprema o kojima je dan ranije odlučeno. Kako je bilo predviđeno da se nabavi i opijum, koji se u vinu imao dati komandiru straže kapetanu Panajotoviću i dežurnom ordonans-oficiru, to se na sve strane preduzelo traženje. Ali ni to nije bilo lako. I tek posle dugog traženja, kapetanu Dušanu Glišiću pođe za rukom da ga nabavi u apoteci jednog svoga prijatelja u Dušanovoj ulici. Tek 28. poslepodne predao ga je poručniku Antiću, a ovaj Živkoviću, koji je već stupio na dvorsku službu.

 SUTRA: ZAVERENICI MENjAJU PLAN NAPADA NA DVOR   

Preporučujemo

Feljton

0 1

DVOGODIŠNjENE PRIPREME ZA UBISTVO KRALjA I KRALjICE: Mlađi oficiri nisu mogli da svare Aleksandrovu ženidbu

22. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

DVOR POSTAJE SUDBINSKO MESTO PETRA ŽIVKOVIĆA: Živkovića je najbolji drug iz zaječarske gimnazije, poručnik Anta Antić, uveo u kolo zavernik

21. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

SIN KAZANDžIJE IZ NEGOTINA POSTAJE KRALjEV GARDISTA: Kad je završio Akademiju zavera protiv Drage i Alekandra je već uveliko uzela maha

20. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije