IZAZOVNO PUTOVANJE PO BITOLJSKOM VILAJETU: Seksualno nasilje nad hrišćanskim ženama u Makedoniji bila je važna tema u Nadeždinim govorima

KAKO bi izvršila zamišljenu misiju, pohod srpskom narodu u južnoj Staroj Srbiji, Nadežda je najpre 18. novembra/1. decembra 1903. zatražila petnaestodnevno odsustvo sa posla, da bi iz Makedonije zamolila za još deset dana plaćenog odsustva.

vikipedija

Obe molbe su odobrene.  Zamišljeni put nije bio samo misija raspodele materijalne pomoći, već i čin solidarnosti, ohrabrenja i podizanja morala stradalom srpskom narodu. Ispostaviće se i mnogo više od toga.

Nadežda je za Makedoniju krenula 19. novembra/2. decembra 1903. godine, da bi sutradan stigla na granicu. Pored finansijske pomoći, sa sobom je ponela i foto–aparat.  Na žalost, snimci sa ovog putovanja, osim jednog, nisu sačuvani.  Istog dana, 20. novembra/3. decembra 1903. godine, Nadežda i Milica Dobra stižu u Skoplje kod srpskog diplomatskog predstavnika Mihaila Ristića, koji ih je upozorio da je put na koji su krenule opasan. Ukazao je i na mogućnost represalija nad Srbima, ukoliko bi njihova misija izazvala podozrenje osmanskih vlasti.  

Sa sobom su nosile 4.000 dinara namenjenih postradalima. Zbog opšte nesigurnosti vozovi noću nisu saobraćali, pa su 21. novembra / 4. decembra iz Skoplja nastavile put železnicom do Soluna, gde ih je dočekao srpski konzul Đoka Nikolić. Prenoćile su u „srpskom pansionu”, ali su morale da odlože nastavak puta, jer su stigle u petak, u vreme ramazana, kada turska administracija nije radila.

Viziranje pasoša je zbog toga pomereno, te su Nadežda i Milica na teren krenule tek 23. novembra / 6. decembra. Prethodnog dana su sa srpskim konzulom uputile pismo Kolu srpskih sestara za dodatnih 1.000 dinara pomoći postradalim ljudima u selima u Solunskoj kazi (Krivo, Gumendže, Jenidže Vardar, Grčište, Dojran, Kolsko, Bojmica, Oravica, Čelpik, Livade i Petrovo). Dosta stanovnika ovih sela bilo je zatvoreno u Solunu.  

Put do Bitolja nije bilo lak, u koji stižu 23. novembra/6. decembra u sedam sati uveče. Kada su prispele u varoš, odmah su došle u srpski konzulat.  Inače, Nadežda je balkanske provincije Osmanskog carstva posmatrala u orijentalističkom diksursu, očima Evropljanina kome smeta istočnjačka razvašarenost:

„Napuštajući varoši u kojima carovaše živopisna prljavština adskih užasa, koloristično šarenilo raznovrsnih fantastičnih kostima i tipova čija je inkarnacija obuhvatala tanke Afrikance, Arape, Tatare pa do plavokosih i ružičastih obraza slovenskih rasa, mi zađosmo po zgarištima sela i varoši u kojima je vladala glad, preplašenost, strah, bolest.”  Nasuprot tome, njeni opisi raskošne prirode u kojima su bila smeštena srpska sela, strašno postradala posle gušenja ustanka, bili su puni emocija i podsticali su na identifikaciju u patriotskom duhu. 

NA PUTU od Bitolja do Poreča otpratio ih je sekretar veleško–debarskog mitropolita Jovan Ćirković, gde su ih dočekali upravitelji škola Lazar Kujundžić i Marko Cerić. Tokom misije, srpske humanitarke pomagale su hrišćanskom stanovništvu bez obzira da li su bili „patrijaršisti” ili „egzarhist”. Ćirkoviću su ostavile 3.000 dinara, uspostavljajući pri tome odbore za raspodelu pomoći u Poreču i Kičevu. Odlazak na teren nije bio moguć bez nadzora osmanskih vlasti. Osim srpske pratnje, Nadežda je putovala sa jednim turskim policijskim komesarom i dvojicom Arnauta.  

Put je bio izazovan, kako zbog planinskog zemljišta i godišnjeg doba, tako i zbog razorenih naselja: „Kolima, na konju, peške verali smo se po brdima, zapadale smo u sneg po planinama i planinskim kosama, silazili u rečne doline, gazili po razvalinama, hrabrili izmučene i gladne žene s decom, starce izmoždene radom i drugim patnjama, koji su se iz zbegova vraćali na svoja pogorela ognjišta gde su počinjali život u iskopanim zemunicama”.  Treba napomenuti da pre dolaska Nadežde Petrović i Milice Dobri, Srbija nikad nije pomagala postradalim selima u ovom području.  

Foto: Vikipedija

Nadežda je tokom putovanja prikupljala i predmete za svoju etnografsku zbirku: „[...] samo ono što je nosilo karakter narodni, čisto srpski i koje nije podleglo ničijem stranom uticaju“.  Isti postupak primenjivala je i kasnije, jer je uvek nalazila vremena da u selima na saborima okupi oko sebe devojke i žene u živopisnoj njihovoj nošnji: „ […] koje su joj kod svojih kuća kao dragoj gošći iz šarenih sanduka iznosile svu devojačku i nevestinsku spremu (ubruse, košulje, tkanice, jeleke, zubune). [...] Kao umetnik i esteta konstatovala je da su kostimi skopskih i kosovskih žena i devojaka više nego lepi; da je njihova ideja savršena simbolika narodnih pesama, a tehnička izrada – umetnost”. 

Međutim, situacija u Bitoljskom vilajetu krajem 1903. bila je previše ozbiljna i nije dozvoljavala opuštanje. Nadežda se na terenu suočila sa katastrofalnim stanjem stanovništva koje je posle ugušenog ustanka pretrpelo velika stradanja. Kuće su bile spaljene, crkve oskrnavljene, mnogi muškarci ubijeni, devojčice i žene silovane, ponekad do smrti, a devojke otete i poturčene. Nastala je ozbiljna glad, nemaština, pa i očaj kod mnogih ljudi, koji su sa zahvalnošću primili pomoć, ali uz pitanje zašto Srbija nije ranije pomagala. Novac nisu smele da daju direktno, već su kupile platno i odeću, pošto je postojala opasnost da komite, turski vojnici i razbojnici otmu pare seljacima.  

SEKSUALNO nasilje nad hrišćanskim ženama u osmanskim balkanskim provincijama bila je važna tema u svim Nadeždinim javnim govorima, novinskim natpisima i zvaničnim izveštajima. Strašna sudbina otetih žena, svedenih na ratni plen i seksualni užitak, bila je uznemirujuća. Ta tema je dobila i istaknuto mesto u drami „Vojvoda Micko Porečanin”, koju je napisala na osnovu utisaka koje je ponela iz Makedonije. Nadežda je tom opštem mestu arhaične ratne surovosti dala i crtu teške nacionalne sudbine, jer su lokalni nasilnici, mahom albanski feudalci, povremeno ubijali srpske seljake, otimali im žene i sa njima stvarali novi porod. Mladići rođeni u braku muslimana nasilnika i Srpkinja, žrtava otmice, potom bi pokretali novi krug nasilja nad srpskim ženama (silovanja, otimanja, turčenja).  

U kasnijim osvrtima na organizaciju četničkog pokreta u Poreču, dolazak Nadežde Petrović i Milice Dobri visoko je cenjen. Novac koji su podelile istican je kao odlučujući momenat u opremanju „prve čete” i podizanju srpske nacionalne svesti u ovom kraju.  List „Ideje” Miloša Crnjanskog je otišao je mnogo dalje u heroizaciji: „Ona je bila ta, hrabra Srpkinja koja je sa Lazarom Kujundžićem opremila prvih 40 četnika naših da pođu na Jug i da unose nadu i buđenje u naš namučeni i porobljeni elemenat”.  Suštinski, ona je samo donela prikupljeni novac.

Nadežda se u svojim sećanjima rado vraćala na dramatičan momenat sastanka sa lokalnim srpskim prvacima, a dijalog koji je vodila sa njima opisivala je u nacionalno–romantičarskom tonu: „Oružja nam sestro, dajte da se branimo i da branimo nejač, vi nam dozvoljite da od ovoga novca, koji vam nam predadoste, nabavimo oružja i municije i da obrazujemo komitetske čete koje će naš narod čuvati, inače smo izgubljeni nas će nestati! […] Uzmite, braćo, ovaj novac upotrebite ga na ono što vaše potrebe iziskuju; na mesto plugova i motika kupujte puške, a na mesto semena municiju i njome zasejte prvo seme za slobodu, pa kad dođe vreme i seme urodi plodom i donese oslobođenje, zajednički ćemo pribirati žetvu. A ja [Nadežda Petrović] vam se zaklinjem da ću vas potpomagati, koliko god mogu, da jednog dana naša otadžbina prihvati našu komitsku akciju — a donde niko neće znati da su sestre iz Srbije u žitu i u plugu donele puške i municiju!” 

SUTRA: HUMANI I OBAVEŠTAJNI RAD U JUŽNIM POKRAJINAMA

Preporučujemo

Feljton

0 3

POHOD SRPSKOM NARODU U JUŽNOJ STAROJ SRBIJI: Nadežda Petrović je uspostavila lični kontakt sa kraljem Petrom I Karađorđevićem

07. 03. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 3

SUKOB NOVE DINASTIJE I MLADIH ZAVERENIKA: Pre stvaranje Crne ruke izbio je sukob između prestolonaslednika Aleksandra i majora Apisa

28. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

STO PUTA PONOVLjENA LAŽ POSTAJE ISTINA: "Koka-kola" je i u vreme Drugog svetskog rata s nacističkom Nemačkom živela u polutajnoj ljubavi

14. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije