Srbi nekad, kao ni danas, nisu marili za novine: "Novine Serbske" bile prvi list koji je među Srbima širio vesti o ostalom slovenstvu

O VAŽNOSTI Beča za razvoj srpskog štamparstva svakako svedoči i to što su se iz ovog grada oglasile i prve srpske novine.

Foto: Iz knjige „Srbi u Beču“"

Iako se idejom o pokretanju prvih srpskih novina oduševljavao Novosađanin Emanuil Janković, ovaj poduhvat ostvario je u Beču Grk Markides Puljo, veliki privrženik onih oslobodilačkih težnji koje je među bečkim Grcima zastupao pesnik Riga od Fere.

Blizak po mnogim svojim shvatanjima prosvećenim članovima srpske kolonije u Beču, Markides Puljo je 14. marta 1791. štampao prve srpske novine pod naslovom Serbskія povsednevnьія novinьі, razume se s carskom dozvolom. Nešto docnije su novine promenile ime u Serbskія novinьi, a izlazile su dva puta nedeljno, utorkom i petkom.

List je bio štampan na dva stupca, crkvenim pismom, a kao uzor poslužio je tadašnji bečki list Wiener Zeitung. Prema Skerlićevoj oceni, sadržina lista bila je isključivo politička, pa čak je po svom karakteru najpre odgovarala kakvom političkom biltenu. Političke vesti su preuzimane iz raznih nemačkih novina...

Sasvim razumljivo, ovakav sadržaj lista nije kod srpske publike naišao na odziv, a već u svom dvadesetom broju – a izašlo ih je ukupno osamdeset četiri – uredništvo uverava prenumerante „da će list biti savesno i dobro uređivan, na najveću korist srpskoga naroda”. U pedesetom broju uredništvo „s nemaloju žalosti” ponovo objavljuje da je odziv vrlo slab, i „da Srbi mnogo manje mare za svoju štampu no Grci i Mađari”. Međutim, svi ti vapaji bili su uzaludni, a već 30. decembra 1792. izašao je poslednji broj "Serbskih novina".

Srećom, odmah ih je zamenio jedan novi list, koji je u Beču počeo da izlazi u Novakovićevoj štampariji već 1792. godine pod nazivom Slavenno-serbkїя vѣdomosti. Bez obzira na vidljiv napredak u odnosu na novine koje je uređivao Markides Puljo, pokušaj Stefana Novakovića da se ogleda kao urednik jednih novina nije se pokazao uspešnim.

Srpski kritičari brzo su zapazili da novine isuviše revnosno donose vesti čak i iz najudaljenijih krajeva Evrope, pa čak i iz Maroka... S pravom Jovan Skerlić zaključuje „da je glavna nezgoda za izdavača bila što je morao da računa sa jednom nerazvijenom i malobrojnom publikom, raznoga obrazovanja i raznih duhovnih potreba, u kojoj je u isti mah bilo i dobro školovanih i obrazovanih ljudi, koji su znali tuđe jezike i čitali strane listove, i neukih popova i polupismenih trgovaca i majstora, naviknutih na Psaltire, Katavisije i Kalendare”.

Drugim rečima, bez obzira na očigledan duhovni napredak kod Srba, za jedan politički list nedostajala je publika koja bi ga prihvatila bez rezerve i sa razumevanjem. Sve su to bili razlozi koji su Stefana Novakovića prisilili da krajem decembra 1794. godine objavi prestanak izlaženja novine.

U srpskom novinarstvu je nastupio prekid koji je trajao punih sedamnaest godina, tačnije sve do 19. aprila 1813. godine, kada su se, opet u Beču, ponovo pojavile srpske novine. Zasluga za taj značajni poduhvat pripada dvojici mladih medicinara – Dimitriju Davidoviću i Dimitriju Frušiću. U svom poletnom Objavleniju sverhu izdanija slaveno-serbskih novini, budući urednici su apelovali na već probuđeno srpsko rodoljublje. U tom pozivu na pretplatu istaknuto je koliko se dragocene pouke može izvući iz „plodova tuđega iskustva”, putopisa, biografija i istorija.

„Najvešu, koja s nami i meždu nami živi, povjest i životopisanije soderžavaju dobro uređene novine. Nužda je ovih i cena svim blagoobraznim narodom tako poznata, da se narod onaj za prosveščeniji drži, koje više novina na svom ima jeziku.”

Bez obzira na najplemenitije namere svojih poletnih pokretača, Skerlić tačno primećuje da se i ove novopokrenute novine sadržinom i načinom uređivanja nisu bitno razlikovale od prethodnih. Ono što ih razlikuje nisu, u stvari, toliko vesti i način na koji su tumačena zbivanja u vreme antinapoleonske koalicije, već znatno bolji jezik kojim su one pisane. Teškoće sa pretplatnicima pratile su i ove srpske novine, ali su one, uprkos svim nevoljama, opstajale do 1822. godine.

Štaviše, 1817. u redakciju "Novina Serbskih" za neko vreme stupa i sam Vuk Stefanović Karadžić, koji je u ovim novinama objavio i prve polemike koje je vodio sa svojim protivnicima, oko „reformatorskih ideja u pitanjima jezika i pravopisa”. Vredi zabeležiti i veoma zanimljiv stav koji je prema načinu uređivanja svoga lista 1821. izrazio Dimitrije Davidović:

„Ja sam kao urednik novina između spisatelja srbski’ ono, što je protokolista kakav u službi kojoj činovničkoj: dužnost je njegova da zapiše u protokol sve štogod mu otkud dođe, ili bilo dobro ili rđavo napisano, ili protiv najmanjeg ili najvećeg čoveka, pa i ono što je protiv samog sebe napisano.”

Iza ovih mudrih i tako ispravnih reči doista nije teško prepoznati upravo savremene demokratske težnje jednoga novoga sveta, čije ideje nije bila kadra da zaustavi nikakva sila Svete alijanse. Najzad, nesumnjiva je zasluga "Novina Serbskih" što su one u stvari bile prvi list koji je među Srbima širio vesti o ostalom slovenstvu, u čemu se može otkriti i uticaj Josifa Dobrovskog i Jerneja Kopitara, ključnih ličnosti za brzi razvoj austrijske slavistike.

I ovaj poduhvat su, međutim, počeli da prate novčani problemi, što je uredništvo prisililo da se srpskoj čitalačkoj publici ponovo obraća usrdnim molbama. Karakterističan je i ovaj njihov vapaj:

„Ne upuštajmo, Rode, ne upuštajmo krasnog i opštenarodnog ovog zavedenija. Polezno nam je vesma ne samo zato što se iz novina čemu naučiti možemo, no i zato što se njima narodnost, nacionalnost srpska među proči narodi održava. Obgrljavajmo ih toplo, grejmo ih ognjem srpske ljubavi k svemu što se imenom našim naziva. Obdržavajmo ih što više i duže možemo. Maternjim jezikom pisane su, a maternja sisa najbolje i najslađe doji...”

SUTRA: "SRPSKI REČNIK" NAJAVA NOVE ERE U KULTURI

Preporučujemo

Feljton

0 0

Seoba na peštanski Univerzitet: Car Leopold je 13. septembra 1795. godine dao dozvolu za prodaju Novakovićeve srpske štamparije

26. 04. 2026. u 23:59

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 0

TITO NIJE SMEO DA POGLEDA U OČI ALEKSANDRA RANKOVIĆA: "Vjesnik", preko novinara Džavida Husića, otvorio je aferu o vikendici u Dubrovniku

17. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

ATENTAT PLANIRAN NA DAN UBISTVA KNEZA MIHAJLA: Pojedici u među zaverenicima su sumnjali u nameru i iskrenost poručnika Petra Živkovića

23. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije