ZAČETNICI SRPSKOG ZDRAVSTVA: Milan Jovanović Batut, Vojislav Subotić i Đorđe Joanović - bili su tri kamena temeljca Medicinskog fakulteta

U PRVOM timu Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji evo već pun vek, sa nekim drugim "postavama", uspešno vozi naučnu i obrazovnu "formulu", uz profesora Milana Jovanovića Batuta, prvog dekana, bili su doktori Vojislav Subotić, otac srpske hirurgije, učesnik pet ratova, prijatelj velikog Nikole Tesle, i Đorđe Joanović - prvi srpski patolog, koji se odrekao "zemlje snova" odbijajući ponudu iz SAD i ostao da razvija medicinu u Srbiji.

Profesor dr Đorđe Joanović

Njih trojica su bili tri kamena temeljca Medicinskog fakulteta u Beogradu, čija imena danas nose Nacionalni institut za javno zdravlje Srbije, jedna mala, jedva nekoliko stotina metara dugačka ulica koja od fakulteta vodi ka Hramu Svetog Save i Institut za patologiju.

Rođen u Novom Sadu 1859. godine, sin doktora filozofije, advokata, srpskog pesnika i političara Jovana Subotića, Vojislav je imao samo 17 godina kada je prekinuo studije medicine u Beču da bi kao dobrovoljac otišao na front u Srpsko-turskom ratu 1876. Studije nastavlja u Parizu, a u doktora medicine je promovisan u svojoj 22. godini - 1881. godine u Beču.

Bio je narušenog zdravlja, sa ozbiljnom bolešću srca, ali tokom balkanskih ratova zbrinjavao je mnoge ranjenike. Bio je građanski, a ne vojni hirurg.

IZ ZEMUNSKE bolnice, prešao je u Palilulsku, a 1906. je izabran za predsednika Srpskog lekarskog društva, a godinu kasnije za šefa Opšte državne bolnice na Vračaru. U Prvom svetskom ratu upravljao je Vojnom bolnicom u Nišu, prešao Solunski front, pa kratko boravio u Londonu i Parizu, a onda se vratio da upravlja vojnom bolnicom u Dragomancima.

Uneo je mnoge inovacije u medicinsku praksu. Uveo je opštu anesteziju, uspešno je izvodio medicinske zahvate i među prvima u svetu je obavio operaciju ciste na pankreasu. Nabavio je još 1901. rendgen-aparat. Bio je jedan od prvih hirurga u svetu, koji je primenio metodu reparacije krvnog suda, a 1916. je konstruisao šinu za imobilizaciju butnjače i prikazao je u Pariskoj akademiji medicine kada je izabran za člana Pariskog hirurškog društva.

Početkom 1918. godine, dr Subotić se vratio na Krf u želji da pomogne srpskim vojnicima. U Solunu mu je ponuđeno hirurško odeljenje u bolnici prestolonaslednika Aleksandra. Ali, doktor nije želeo da prihvati miran i bezopasan rad.

IZABRAO je Drugu armiju kojom je komandovao legendarni vojvoda Stepa Stepanović.

Stigavši na front, tražio je da obiđe rovove, u kojima su naši vojnici bez odmora i zamene bili od 1916. godine do proboja.

- Naši ljudi su tako skromni u svom herojstvu da nemamo ni dovoljno načina, ni dovoljno moći da im učinimo što više usluga - rekao je tada dr Subotić, diveći se junaštvu i izdržljivosti solunaca.

Po završetku Velikog rata, izabran je za redovnog profesora na tek osnovanom Medicinskom fakultetu u Beogradu, a dve godine kasnije postao je i dekan. Osnovao je Prvu hiruršku kliniku i bio njen prvi direktor. Bio je član Francuskog, Nemačkog i Međunarodnog hirurškog društva, Peštanskog lekarskog društva, kao i član član Pariske akademije medicine. Međutim, najveća nagrada mu je bila, kako je sam jedanput rekao, poštovanje i ljubav njegovih đaka. Dr Subotić je preminuo decembra 1923. u Beogradu u 64. godini.

PROFESOR dr Đorđe Joanović, osnivač srpske patologije i onkologije, nije poživeo ni toliko. Čitav život posvećen medicini, jedne noći uzeo je kanap za zavese i vezao kraj za prozorsku kvaku. Pronađen je obešen 28. januara 1932. godine na drugom spratu Instituta za patologiju, gde je živeo kao samac. Iako se radilo o samoubistvu, zbog njegovih zasluga, Patrijarh srpski odobrio je da se održi opelo: sahranjen je uz velike počasti i prisustvo mnoštva građana. Štampa je pisala da je tragičan kraj prof. Joanovića bio posledica - uvrede. Uzrok je bila velika Svetosavska zabava, na kojoj se prikupljao prihod za siromašne studente, čiji je pokrovitelj bio kralj Aleksandar I Karađorđević. Kralju su levičarski orijentisani studenti poručili da je dobrodošao na zabavu, ali da generala Petra Živkovića, koji je učestvovao u obaranju dinastije Obrenovića, i bio vođa tajne oficirske organizacije "Bela ruka", koja je likvidirala Apisa - ne žele da vide.

PRIČALO se da je uvređeni general pozvao profesora Joanovića u svoj kabinet i navodno mu rekao: "Ti matora budalo, kako ne možeš da smiriš svoje buntovne studente?" A zatim ga i ošamario.

Čini se da je prof. Joanović, čije ime, osim Instituta za patologiju u Beogradu nosi i Opšta bolnica u Zrenjaninu, u javnosti ovog vremena, najmanje poznat od trojice osnivača Medicinskog fakulteta, svakako neopravdano. Njegov doprinos srpskoj medicini sigurno nije bio manji.

Profesor Joanović rođen je u Beču, 16. juna 1871. godine, gde su se majka Marija i otac Hariton doselili iz Novog Miloševa u Banatu. Završio je čuvenu gimnaziju Schoten, koju su pohađali svi prinčevi habzburške dinastije.

Studije medicine u Beču, u to vreme epicentru svetske medicine, završio je u roku i sa samo 24 godine dobio posao na tamošnjem Institutu za patologiju, gde je radio sa čuvenim patologom i bakteriologom, profesorom Ričardom Paltaufom.

KADA je u svojoj 39. godini izabran za vanrednog profesora patologije na Medicinskom fakultetu u Beču, bio je Srbin sa najvišom univerzitetskom medicinskom pozicijom u svetu!

Između dve sjajne mogućnosti: da radi u Americi ili da u Beču nasledi profesora Paltaufa, Joanović 1920. godine, na poziv Kraljevine Jugoslavije, dolazi u Beograd da sa Milanom Jovanovićem Batutom i Vojislavom Subotićem osniva Medicinski fakultet. Bio je šef Instituta za opštu patologiju i patološku anatomiju, za koji je izgrađena i 1926. godine otvorena zgrada u kojoj ovaj institut i danas radi.

Uz patologiju, prof. Joanović, koji je jedno vreme bio i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, sve više počinje da se interesuje i za onkologiju, i u tim istraživanjima daje veliki doprinos razumevanju mehanizama nastanka karcinoma. Ipak, smatra se da je prof. Joanović najveći doprinos svetskoj medicini dao učestvovanjem u otkriću postojanja autoagresije u telu čoveka, dokazujući u svojim eksperimentima da imuni sistem može da stvori antitela koja mogu da uništavaju ljudski organizam, u vreme kada autoimunske bolesti nisu ni bile poznate.

Preporučujemo

Feljton

0 2

OSPORAVANjA NOVE USTANOVE: Stjepan Radić hteo da zatvori Medicinski fakultet u Beogradu

24. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 2

TEKOVINE RATA SKUPO PLAĆENE: Prvi dekan Medicinskog fakulteta bio je dr Milan Jovanović Batut

23. 12. 2020. u 16:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije