ISTORIJSKI DODATAK - DISIDENTI, MINSKO POLJE ZA VLAST: Represije, progoni i suđenja političkim neistomišljenicima u Srbiji
JAVNOST u svetu, kao i na domaćem terenu, pre nekoliko decenija mnogo pažnje je posvećivala disidentima, čija se akcija, u prvom redu lična, u odbrani ljudskih prava i građanskih sloboda – pre svega prava na slobodu govora, štampe i udruživanja – odvijala u zemljama Istočne Evrope, u državama ,,realnog socijalizma“.
Logika Hladnog rata bila je neumoljiva, a kovitlaci u koje će ta logika bacati svet i održavati napetost kroz ,,ravnotežu straha“, na Zapadu je nekoliko decenija pri samom vrhu lestivce javne pažnje držala pitanje disidenata i disidentstva, dok je na Istoku imala svoj izraz u represiji, hapšenjima i progonima u inostranstvo – na Zapad, onih pojedinaca koji su oreol disidenta stekli u svojim zemljama. U tim društvima, disidenti će postati zanimljiva istraživačka tema tek krajem prošlog veka, kada se tranzicija zahuktala, što je paralelno praćeno novim pogledima i na Zapadu, gde su takođe identifikovani disidenti – stari, na primer Džon Lenon ili Suzan Zontag, ili ,,novi“, na primer danas najveći živi filozof Noam Čomski.
JUGOSLAVIJA, samim tim i Srbija, u kojoj će posle 1945. godine nesumnjivo biti oblikovani prvi oblici disidentske akcije, bila je i u tom pogledu neka vrsta izuzetka od gore sažeto iznete matrice hladnog rata, mada je ta matrica nesumnjivo uticala i na ovdašnja zbivanja i oblikovanje onoga što razni autori definišu i kao postojanje disidentskog kruga, štaviše – disidentskog pokreta u Srbiji.
U tom krugu su do danas, ovde i u svetu, imena Milovana Đilasa i Mihajla Mihajlova neprikosnovena, ali su vremenom njihovim pridodavana nova imena, pogotovo posle studentske pobune 1968. i posle Titove smrti 1980. godine. Uticale su na to različite okolnosti, a na prvom mestu, sve snažnija potreba društva da se šire granice slobode, a na drugoj strani, spremnost vlasti da se takvim zahtevima suprotstavi, ne samo zato da bi nomenklatura sačuvala svoje privilegije, nego i zato što se zastrašeni nosioci vlasti nisu oslanjali na nove ideje i što pred sobom nisu imali nikakve vizije.
Ovaj dodatak, osim što nudi čitaocu neku vrstu istorije disidentstva u Srbiji, oblikovan je i s idejom da podstakne mlade istraživače na dublje i svestranije istraživanje ovog fenomena, kao i da označi još jedan poziv nadležnima za otvaranje i dalje nedostupne dokumentarne građe iz naših arhiva.
"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.
23. 11. 2024. u 16:52
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)