„NOVOSTI” NA LICU MESTA: I Dubrovčani gastarbajteri u Azbukovici

Boris Subašić

20. 06. 2021. u 17:33

DA su u srednjem veku postojale "Večernje novosti", na naslovnici bi donele vest iz despotovine Srbije: "Strane investicije u rudnike srebra i olova Azbukovice vrtoglavo rastu", a crna hronika bi izvestila: "Straža kule u klisuri Rudne reke sprečila dubrovačke švercere da iznesu srebro bez carine".

„НОВОСТИ” НА ЛИЦУ МЕСТА: И Дубровчани гастарбајтери у Азбуковици

Foto: B. Subašić

Rubrika društvo bi najavila štrajk upozorenja srpsko-saksonskog sindikata uskopnika i rupnika, tadašnjih geologa i rudara, koji optužuju dubrovačke kartele da nelojalnom konkurencijom i korupcijom uništavaju rudarska deoničarska društva i stručnjake pretvaraju u robove velikih kompanija.

Rubrika aktuelnosti bi upozoravala putnike u letnjem periodu da se zbog teških karavana kroz klisure Ljuboviđe i Rudne reke, za laki pešački i konjički saobraćaj koriste stare rimske puteve kroz kanjone Trešnjice i Kozlovca. Dame iz gradova Azbukovice bi bile obaveštene da su karavani doneli najnovije kolekcije tkanina i nakita iz Venecije.

Ove srednjovekovne vesti nisu plod mašte, već samo na savremeni jezik prevedene informacije iz hronika od 13. do 15. veka. Tada su oko azbukovačkih rudnika srebra, olova, cinka i zlata u planinama i klisurama nikla velika rudarska naselja, utvrđeni gradovi i trgovi Trešnjica, Crnča, Lipnik, gde se trgovalo robom iz celog dveta.

- Mislila sam da Azbukovica nema ništa osim Drine, dok "Novosti" nisu počele da pišu o našim starinama koje je otkrio moj školski drug Poša - rekla nam je Vera Simić Jović dok smo kretali u novu potragu za bogatom prošlošću Podrinja, predvođeni Draganom Pavlovićem Popom.

On je u radno vreme ozbiljan pravnik u opštini, a kada izađe iz kancelarije postaje planinar i istraživač zapadne Srbije. Najveće priznanje njegovim dugogodišnjim naporima je nedavna odluka Ministarstva turizma da podrži uređenje vidikovaca i izletišta na planinarskim stazama koje je on obeležio. Azbukovčani čekaju da tim putevima najzad stignu i arheolozi koje ovde čekaju nepoznata istorija i utvrđenja podignuta ne vrletima, putevi mukotrpno uklesani u tvrde stene, vrtoglavo visoka rudarska okna.

- Pre nekoliko godina bio sam deo rudarskog tima koji je posle ko zna koliko vremena ušao u stare jame u klisuri Rudne reke - ispričao nam je Zoran Simić iz Zabrđa. - Prošli smo kroz oko 20 kilometara starih hodnika ukopanih kroz celu planinu, za koje nisam ni slutio da postoje.

Nedaleko od njegove kuće je lokalitet Gradac, kako narod naziva ruševine utvrđenja koje je na najužem delu puta zatvaralo klisuru. U srednjem veku, to je najverovatnije bilo mesto za naplatu carina i akciza za proizvode rudnika u klisuri Rudne reke. Ovaj snažni planinski vodotok se lomi u kaskadama, a ispod svakog stepenika je bazenčić sa ostacima obaloutvrde. Upravo tako izgledaju srednjovekovna prališta rude. Kraj njega su nalaženi zgura, troska i ostaci vodeničnih točkova koji su pokretali samokove za sitnjenje rude i mehove toponica i kovačnica.

Da su srednjovekovna naselja Azbukovice imala i vodovod otkrio nam je inženjer Milisav Vićentijević, rodom iz Zabrđa. Na imanju njegove porodice nalazi se snažno vrelo Bjela koje je bilo centar vodosnabdevanja varoši na platou koje se nalazilo iznad ulaza u klisuru Trešnjice.

- Kopajući na imanju, našli smo prastare keramičke cevi koje vode od Bjele do zaravni Konjsko na kojoj se nalaze i ostaci crkvice - rekao nam je Vićentijević. - Ni to mesto, ni Veliki i Mali grad u samoj klisuri Trešnjice, još niko nije istraživao.

Upravo u tom kanjonu, u vreme kralja Milutina, zabeležene su prve kolonije saksonskih rudara i dubrovačkih trgovaca. Od tada do kraja despotovine trajao je neprestani uspon rudarstva i trgovine u Azbukovici, dokazao je istoričar dr Momčilo Spremić, proučavajući Dubrovački arhiv. Ovdašnja proizvodnja metala u doba despotovine je konkurisala mnogo čuvenijem rimskom Argentarijumu, srpskoj Srebrenici, na drugoj obali Drine. Proizvodnja i trgovina velikog obima u Azbukovici, po principima slobodnog tržišta i komunikacija sa Evropom doveli su do preteče industrijske revolucije, koja je naglo prekinuta osmanskim osvajanjima. Da su tada postojale, "Novosti" bi otprilike ovako izvestile: "Turska apsolutna državna kontrola tržišta izaziva masovni odlazak investitora i stručnjaka, za kojima odlazi i stanovništvo".

PAPSKO PISMO

O BOGATSTVU gradova Azbukovice sa dubrovačkim i saksonskim kolonijama svedoči i pismo pape koji je tada stolovao u Avinjonu. On je podsećao katoličke gastarbajtere da mu šalju crkveni porez, ali ovi su odgovarali da obaveze prema Bogu regulišu kod svojih zajednica u liberalnoj i tolerantnoj državi Srbiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

NE POSEĆUJE RODNI KOSMET: Video sam ono čega sam se bojao