ISTORIJSKI DODATAK - AUTONOMAŠI ODLAZE U ISTORIJU: Oktobarska revolucija začinjena jogurtom

OKO PET HILjADA radnika velikih industrijskih pogona iz Rakovice, 4. oktobra 1988. demonstriralo je ispred zgrade Savezne skupštine u centru Beograda.

Arhiva

Tri nedelje ranije ti radnici su uputili zahteve visokim partijskim i državnim funkcionerima i upozorili da ih treba ispuniti do 1. oktobra. Takođe su pozvali radnike iz drugih industrijskih centara u Jugoslaviji da se ujedine protiv visokih funkcionera koji ignorišu zahteve radničke klase.

Pošto nisu dobili zadovoljavajući odgovor od visokih partijskih i državnih organa, sada su tražili da Savezna skupština obori saveznu vladu, kao i da funkcioneri državnog sindikata podnesu ostavke. Takođe su zahtevali povećanje plate od 60% i trenutno smanjenje poreza i drugih opterećenja privrede i skandirali: "Napolje", "Lopovi", "Hoćemo plate", "Hoćemo hleb", "Mikuliću, napolje", "Dole foteljaši".

Policijske snage su jedva sprečili radnike da ne probiju kordon ispred zgrade. Predsednik Savezne skupštine, član savezne vlade i funkcioneri sindikata obratili su se demonstrantima, ali su izviždani.

Radnici su skandirali "Hoćemo Slobu" i obavezali se da će ostati ispred Savezne skupštine dok im se ne obrati Milošević. Naposletku je on stigao i održao kratak populistički govor. Podržao je radničke zahteve i istakao da je to prioritet za rukovodstvo Srbije. Tvrdio je da su brza rešenja neophodna za rešavanje krize. "Sprovešćemo ekonomsku reformu, upravo sada!...

Zaustavićemo kontrarevoluciju na Kosovu i sprovesti ustavnu reformu u Srbiji." Osudio je "birokrate", koji, kako je rekao, "šire neslogu razdvajajući ljude po nacionalnoj, republičkoj i pokrajinskoj osnovi zarad svojih sebičnih interesa". Milošević je namerno mešao socijalna i ekonomska sa političkim pitanjima, pre svega, ustavnim promenama u Srbiji. "A sada, svi na svoje zadatke!", završio je Milošević. Radnici, koji su prethodno bučno negodovali protiv visokih funkcionera, tiho su se vratili u svoje fabrike.

SLEDEĆEG JUTRA, međutim, druga grupa industrijskih radnika iz Rakovice pojavila se na protestu ispred Savezne skupštine. Nisu se pridružili svojim kolegama prethodnog dana, jer ih je rukovodstvo preduzeća zaključalo u fabričkom krugu. Sada su upali u zgradu Savezne skupštine. Policija nije reagovala, a radnici su odbili da napuste jednu od sala skupštine dok im se ne obrati Milošević. Pošto više republičkih visokih funkcionera nije uspelo da ubedi ljutite radnike da se vrate na posao, stigao je Milošević i, obraćajući se sa skupštinske govornice, ponovio da se obećanje koje je dao prethodnog dana odnosi i na njih.

Oktobarske demonstracije u Beogradu bile su tek medijski najeksponiraniji izraz nezadovoljstva industrijskih radnika. Broj štrajkova u Srbiji se između septembra i novembra više nego udvostručio u poređenju sa prethodnim mesecima, a broj učesnika u štrajkovima takođe se disproporcionalno povećao. Beogradske demonstracije nadovezale su se na radničke proteste između maja i jula, kada je reč o zahtevima i konfrontacionim oblicima protesta.

Ono što se u međuvremenu promenilo bilo je da demonstranti sada nisu želeli da čuju nijednog drugog visokog funkcionera osim Miloševića. Oktobarske demonstracije u Beogradu signalizirale su uspon populističkog vođstva. Izvori takvog vođstva bili su Miloševićev populistički stil rukovođenja, lična reputacija i populistička politika rukovodstva Srbije tokom ekonomske krize i rastuće nepopularnosti visokih funkcionera.

KERTES I PANKOV KREĆU NA NOVI SAD

ISTOG DANA kada su radnici iz Rakovice upali u zgradu Savezne skupštine, velike demonstracije su izbile u Novom Sadu sa jedinim zahtevom da pokrajinsko rukovodstvo podnese ostavku. Medijski široko pokrivene demonstracije u Beogradu prethodnog dana stvorile su atmosferu neizvesnosti koja je podstakla mobilizaciju građana širom Srbije. Demonstracije u Novom Sadu su, ipak, izvirale iz sukoba između pokrajinskog rukovodstva i lokalnih funkcionera.

Najsmeliji napad na pokrajinsko rukovodstvo do tada dogodio se na protestu u Bačkoj Palanci 2. oktobra. Radovan Pankov, gradonačelnik, i Mihalj Kertes, lokalni šef partije, sada su otvoreno zahtevali njihovu ostavku. Pokrajinsko partijsko predsedništvo zauzvrat se protiv dvojice lokalnih funkcionera pozvalo na partijsko pravilo o zabrani frakcija 4. oktobra, preteći sankcijama. Pošto se vest o događajima proširila narednog jutra, radnici lokalne fabrike „Majevice„ organizovali su proteste protiv pokrajinskog rukovodstva posle kojih je više hiljada ljudi krenulo za Novi Sad.

Arhiva

Po dolasku u Novi Sad, demonstranti iz Bačke Palanke i hiljade radnika iz velikih lokalnih društvenih preduzeća okupili su se ispred sportske hale u centru, a njihovi predstavnici, uglavnom sindikalci, zahtevali su ostavke visokih pokrajinskih funkcionera. Milovan Šogorov, predsednik partijskog predsedništva Vojvodine, pokušao je da se obrati demonstrantima, ali su ga izviždali i okrenuli mu leđa. Veliki broj građana je zatim opkolio zgradu Pokrajinskog komiteta i pretio da će provaliti unutra ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

Do kasnih večernjih sati okupilo se do 50. 000 građana. U poslednjem pokušaju da ostanu na vlasti, rukovodioci Vojvodine zahtevali su da savezno partijsko i državno predsedništvo preduzmu "mere" protiv demonstranata, ali je taj zahtev odbijen. Sutradan, Novi Sad je stao. Oko 100.000 ljudi iz svih delova pokrajine i njihovi simpatizeri iz centralne Srbije, čak i male grupe iz Crne Gore, okupili su se na ulicama da traže ostavku pokrajinskog rukovodstva. Posle dugih pregovora sa predstavnicima demonstranata, a bez podrške saveznog partijskog i državnog predsedništva, visoki funkcioneri Vojvodine su podneli ostavke.

Pošto su demonstranti u više navrata gađali zgradu Pokrajinskog komiteta papirnim pakovanjima jogurta, uz nekoliko flaša, demonstracije su kasnije ironično nazvane "jogurt revolucijom".

U NAKNADNIM INTERPRETACIJAMA događaja, Pankova i Kertesa su smatrali vođama antibirokratske revolucije u Vojvodini, kako oni koji su ih podržavali, tako i njihovi protivnici. Jedan od razloga je činjenica da su Pankov i Kertes kooptirani u pokrajinsko rukovodstvo i ostali godinama lojalni Miloševiću, pa su mnogi smatrali da te veze potiču odranije.

U stvari, Pankov i Kertes su se nedeljama suprotstavljali lokalnim zahtevima za održavanje mitinga protiv pokrajinskog rukovodstva. Radnici „Majevice“ su preko svog sindikata već učestvovali u protestima u drugim gradovima Vojvodine, na primer, u Ratkovu i Karavukovu 17. septembra. Lokalni sindikalci su kasnije svedočili da su ih lokalne vlasti ometale odbijajući da im iznajme autobuse lokalnih transportnih preduzeća za prevoz radnika na te proteste. Tek posle više sastanaka sa lokalnim sindikalcima, Pankov i Kertes su prihvatili da se organizuje miting.

Lokalni funkcioneri takođe su bili pod pritiskom drugih građana. U noći 21. septembra mala grupa iz obližnjeg sela Gajdobre, zalepila je plakate širom Bačke Palanke pozivajući građane na miting solidarnosti sa Srbima sa Kosova za dva dana. Policija je uklonila plakate narednog dana, ali su mnogi već čuli šta se dogodilo. Jovo Radoš, prvi Kertesov pomoćnik u lokalnom partijskom ogranku, potvrdio je da je pritisak raznih vaninstitucionalnih grupa bio ključni za organizaciju mitinga 2. oktobra. Naime, Pankov i Kertes su čekali rasplet aktuelnih političkih sukoba u Vojvodini pre nego što javno istupe.

Takođe, sindikat Majevice održao je protest ispred zgrade Skupštine opštine ujutro 5. oktobra, kao odgovor na pretnje pokrajinskog rukovodstva upućene Pankovu i Kertesu. Dvojica funkcionera su prvobitno predložila da se taj protest održi u Bačkoj Palanci, ali su sindikalci, i pored toga, pozvali radnike da krenu za Novi Sad. U međuvremenu, lokalne sindikalne vođe su uspostavile veze sa drugim protivnicima pokrajinskog rukovodstva, uključujući rukovodstvo i sindikat "Jugoalata" i drugih velikih društvenih preduzeća u Novom Sadu, i zajednički organizovali velike demonstracije u centru.

TEMELj ZA USTAVNE PROMENE

ZNAČAJ oktobarskih demonstracija u Novom Sadu za ustavne promene u Srbiji često se preuveličava. Pokrajinsko rukovodstvo je izgubilo kontrolu nad političkim događajima u Vojvodini u vreme drugog mitinga u Novom Sadu, 25. septembra.

Boško Krunić, član saveznog partijskog predsedništva i njegov bivši predsednik, potvrdio je da se pokrajinsko rukovodstvo već pokazalo nesposobnim da spreči lokalne vlasti i rukovodstvo i sindikate društvenih preduzeća da podrže demonstrante i pasivno očekivalo da savezno partijsko i državno predsedništvo zaustave proteste. Krunić je saveznom partijskom predsedništvu podneo ostavku 30. septembra, to jest, pre mitinga u Bačkoj Palanci. Istog dana je savezno partijsko predsedništvo podržalo nacrt ustavnih amandmana koje je Skupština Srbije usvojila 25. jula, kojima su se visoki funkcioneri Vojvodine i Kosova ranije oštro suprotstavljali.

 

Arhiva

Štaviše, uži krug visokih funkcionera Srbije i Vojvodine postigao je detaljni dogovor o ustavnim promenama na osnovu tog nacrta pre mitinga u Bačkoj Palanci. Pokrajinsko rukovodstvo trebalo je da zvanično potvrdi taj dogovor narednih dana, ali je posle događaja u Bačkoj Palanci i Novom Sadu dogovor izgubio smisao. Uprkos pogoršanim odnosima između visokih funkcionera Vojvodine i Srbije i nasuprot preovlađujućim mišljenjima o sukobu u eliti, neformalni razgovori između tih visokih funkcionera nisu se prekidali. Član pokrajinskog partijskog predsedništa potvrdio je da su se Šogorov, predsednik partijskog predsedništva Vojvodine, i Nandor Major, predsednik državnog predsedništva Vojvodine, često sastajali sa Miloševićem i njegovim saradnicima oko ustavnih promena tokom leta, ne samo zbog odličnih ličnih odnosa Šogorova i Miloševića koji potiču sa početka osamdesetih.

POD PRITISKOM mobilizacije građana i političkog prestrojavanja na saveznom nivou koje je usledilo, temelj za ustavne promene stoga je uglavnom postavljen pre oktobarskih događaja. Značaj oktobarskih demonstracija u Novom Sadu leži na drugoj strani - u obimu političkih promena. Umesto ispregovaranog sporazuma koji bi omogućio opstanak tadašnjeg pokrajinskog rukovodstva, demonstracije su srušile postojeću strukturu vlasti u Vojvodini, uključujući i lokalni nivo.

U roku od deset dana od demonstracija u Novom Sadu, istaknuti lokalni funkcioneri u više gradova i mesta u pokrajini podneli su ostavke, uključujući Novi Sad, Sremsku Mitrovicu, Pančevo, Inđiju, Šid, Kulu, Rumu, Zrenjanin, Alibunar, Temerin, Titov Vrbas, Vršac, Sombor, Staru Pazovu i Novu Crnju.

Mitinzi su se nastavili posle 6. oktobra. Neke su organizovale lokalne grupe aktivista sa ciljem smene lokalnih funkcionera, a druge lokalni rukovodioci pokušavajući da ostanu na vlasti. Privremeno rukovodstvo Vojvodine sazvalo je konferenciju, to jest, najviši partijski pokrajinski organ, da osmisli novu politiku i izabere novo rukovodstvo početkom naredne godine.

Čistka starog kadra bila je tako široka da je izazvala nove antagonizme i probleme narednih godina. Političke promene u Vojvodini stoga nisu samo omogućile ustavne promene, već i olakšale Miloševiću da uspostavi punu kontrolu nad novim rukovodstvom pokrajine.

ISTORIJSKI BUNTOVAN NAROD

PROTEST U TITOVOM VRBASU organizovan je 27. avgusta. Šolević, Budimirović i Kecman kažu da su se odlučili za taj grad u Vojvodini jer su veliki deo njegovih stanovnika činili srpski kolonisti iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, naseljeni posle rata, i njihovi potomci.

Mada su očekivali i podršku autohtonog stanovništva, računali su na istorijski buntovne Crnogorce da upale fitilj narodnog protesta. Mnogi aktivisti bili su svesni široke podrške svom protestu u Titovom Vrbasu jer su njihovi rođaci živeli u mestu i okolini. Štaviše, nacionalni sastav naselja odražavao je višenacionalni karakter Vojvodine i aktivisti su želeli da pokažu da njihovi protesti neće narušiti međunacionalne odnose, nasuprot tvrdnjama pokrajinskog rukovodstva.

Dvadeset sedmog avgusta nekoliko stotina Srba sa Kosova i stotine onih koji su ih podržavali u Vojvodini pojavilo se u Titovom Vrbasu. Posetioce nije dočekalo mnogo ljudi i tek nakon dvosatne šetnje po gradu sa zastavama Jugoslavije i Srbije lokalno stanovništvo se u većem broju pridružilo protestu. Masa je uzvikivala režimske slogane kao što su "Živela Jugoslavija" i "Živeli centralni komiteti Jugoslavije i Srbije", ali i one izvan zvanične retorike, kao što su "Jedan Ustav" (za Srbiju), "Vojvodina-Srbija", "Crna Gora i Srbija - jedna familija" i "Nećemo Krunića".

Mitingu je prisustvovalo više od 10.000 ljudi. Šolević kaže da su neki lokalni funkcioneri dobrovoljno slali obaveštenja o lokalnoj političkoj situaciji i odnosima sa pokrajinskim rukovodstvom. Istog dana meštani su organizovali miting pod okriljem SSRN u Srpskom Miletiću pred oko dve hiljade građana. Lokalni govornici, uključujući gradonačelnika Odžaka, i aktivisti srpskog pokreta bili su veoma kritični prema visokim funkcionerima iz Novog Sada.

Preporučujemo

Društvo

0 0

ISTORIJSKI DODATAK -RADNICI IZLAZE NA ULICE: Manifestacije nezadovoljstva opštim stanjem u Jugoslaviji

19. 06. 2021. u 17:14

Društvo

0 1

ISTORIJSKI DODATAK -ZAPRETILI KOLEKTIVNIM ISELjAVANjEM: U proleće 1988. Srbi su tražili da se uvede privremena uprava nad Kosovom

18. 06. 2021. u 17:14

Društvo

0 0

ISTORIJSKI DODATAK -STRAH OD PROMENE RAVNOTEŽE: Nejedinstvo političke elite generisano Ustavom iz 1974. uticalo na položaj Srba na Kosovu

17. 06. 2021. u 17:14

Društvo

0 4

ISTORIJSKI DODATAK - KOSOVO POLjE CENTAR OTPORA: Spontana mobilizacija naroda zbog diskriminacije Srba na Kosovu i Metohiji

16. 06. 2021. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije