Društvo

ISTORIJSKI DODATAK - BEČ JE PO SVAKU CENU ŽELEO RAT: Povodom napada Austrougarske na Srbiju pre stotinu sedam godina

Др Миле Бјелајац

03. 08. 2021. u 17:14

TOPAO jul 1914. godine umesto mirisa leta, doneo je građanima Kraljevine Srbije miris baruta – rat koji je pokrenuo lavinu evropskog i svetskog nagomilanog nezadovoljstva koja je ubrzo potopila gotovo ceo svet.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БЕЧ ЈЕ ПО СВАКУ ЦЕНУ ЖЕЛЕО РАТ: Поводом напада Аустроугарске на Србију пре стотину седам година

Austrijski veleposlanik uručuje ultimatum Beogradu

Mesec dana nakon Sarajevskog atentata Austro-ugarska monarhja je postavila srpskoj vladi ultimatum koji je britanski ministar inostranih poslova, ser Edvard Grej, okarakterisao kao „najteži ikada upućen jednoj državi od strane druge“.

Danas se u delu novije istoriografije insistira se na tome da je srpska vlada, da je htela, mogla mnogo da učiniti za evropski mir time što bi u potpunosti prihvatila austrougarski ultimatum i da je njena „nepomirljivost” bila posledica ruske podrške.

A ŠTA bi bilo da je zvanični Beograd prihvatio bečku ucenu? Savetnik i profesor Bečkog univerziteta Fon Hold-Fernek izradio za Ministarstvo inostranih poslova Austrugarske alternativu ako Srbija ipak prihvati sve uslove Ultimatuma mi uslove: „Ako Srbija primi sve naše zahteve bez protesta, mi bismo mogli odbiti da nije u određenom roku dokazala da je izvršila one zahteve što je trebalo ispuniti ‘odmah’ ili ‘sa svom brzinom’ i o čemu je trebalo da nas ‘bez odlaganja izvesti’ kao na primer raspuštanje ‘Narodne Odbrane“. Sam ministar Berhtold je za taj slučaj imao svoj plan. On je otpravniku poslova nemačke ambasade u Beču 17. jula na direkto pitanje - Šta ako Srbija prihvati ultimatum i ne dođe do ničega?, odgovorio da će onda Austrougarska dati sebi značajnu slobodu da izabere kako će provesti svoje zahteve. Prethodno Berhtold je Stolbergu izneo stav da su zahtevi u ultimatumu neprihvatljivi za Srbiju.

Austrougarska objava rata Srbiji

Ministar inostranih poslova Austrougarske grof Bertold uputio je vladi Kraljevine Srbije, 28. jula 1914. godine, otvoreni telegram:

Kraljevskom Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu

eventualno Kragujevcu

Beč, 28. jul 1914. godine

(telegrafskim putem)

Budući da vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 10/23. jula 1914. godine koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, Carska i Kraljevska Vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili.

Prema tome, Austro-Ugarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom.

Ministar inostranih poslova Austro-Ugarske Grof Bertold

U originalnom nacrtu objave rata Srbiji od 27. jula, a koja je identična tekstu telegrama, koji se čuva u Državnom arhivu Austrije, nalazila se i (polu)rečenica koja je precrtana plavom olovkom i nije poslata u Beograd. Rečenica glasi: “, a naročito s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i Kraljevske vojske u blizini Kovina.”

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Alisa te vodi od Stadiona do Diznilenda

Alisa te vodi od Stadiona do Diznilenda