HVALA BOGU NA HLEBU I ŽITU: U Subotici održana 111. "Dužijanca"

ZEMLjA je dar Božji poveren čoveku, on je obrađuje, iz nje klija život od koga i mi živimo.

Foto J. Lemajić

Ako rad nije blagosloven, čovek neće imati šta da ubere, a ako joj se ne zahvali na svakom njenom daru, možda mu ona dogodine neće uzvratiti.

Vekovima su se ovim stavom vodili svi koji su od obrade zemlje živeli i hranili svoje porodice. Znali su vrlo dobro šta znači kada jedne godine ne rodi, kad glad u dugim zimskim mesecima zakuca na vrata. Kako se to ne bi desilo, narod je posezao za raznim religijskim i magijskim obredima, za koje je verovao da će zemlju sačuvati od opasnosti koje vrebaju iz prirode i da će pomoći da plod stigne od njive do trpeze.

Tako je pre 111 godina na severu Bačke kod Bunjevaca i bunjevačkih Hrvata nastala "Dužijanca", najpre drevni, porodični običaj zahvalnosti Bogu na rodu pšenice, a danas velika gradska manifestacija. U običajima "Dužijance", koja se svake godine slavi od 25. aprila do druge nedelje avgusta, etnolozi pronalaze tragove slovenskog nasleđa baštinjenog u srednjem veku, koje tekovine savremenog društva nisu mogle da naruše.
Običaj je živeo na okolnim salašima sve do 1911. godine, kada ga je sveštenik Blaško Rajić uveo u crkvenu ceremoniju i tada je prvi put proslavljen na ulicama Subotice.

Foto J. Lemajić

Crkvene ceremonije su najpre bile po selima, a od 1919. godine one se održavaju u Crkvi Svete Tereze Aviljske u Subotici. Venac je 1928. zamenila kruna od slame, koja se blagosiljala u crkvi, a zatim se pokazivala po varoši, vozila se u prvim karucama, a držali su je najlepši momak i devojka - bandaš i bandašica. Po dolasku u varoš, oni su prvom čoveku varoši predavali i pogaču od novog žita.

Tako je bilo i ove godine. U centru Subotice juče je održana centralna proslava 111.

"Dužijance". Kako običaj nalaže, hleb od ovogodišnjeg roda pšenice gradonačelniku Stevanu Bakiću predali su bandaš i bandašica Danijel Kujundžić i Kristina Matković.

Foto J. Lemajić

Prvi čovek grada hleb je okrenuo ka sve četiri strane sveta.

- Sam Gospod nam, u molitvi kojoj nas je naučio, poručuje da od Njega tražimo "hleb nasušni", kao jedino što nam od materijalnog zaista treba. Bez svega se može, ali bez hleba ne. Zato je žetva i danas tako važna - poručio je gradonačelnik Bakić.

- Od pradavnih vremena, kada je ljudski rod počeo da obrađuje zemlju, hleb je simbol velikog truda, rada i volje za opstankom i rastom čoveka i njegove zajednice. Promenile su se poljoprivredne tehnike, teški risarski poslovi su olakšani, ali time izražavanje zahvalnosti nije postalo manje značajno. Naprotiv, danas smo zahvalni na izobilju i blagodetima savremenog doba, ali ostajemo zahvalni i precima, koji su svojim teškim i vrednim radom prehranili nebrojene generacije, koje su stvarale Suboticu, i ostavili nam je kao najlepše nasleđe i besceni dar.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije