"SRCE NAS VUKLO DA SE VRATIMO NA RODNO KOSOVO": Reporter "Novosti" sa Srbima u LJuboždi, Metohijskom selu u Opštini Istok na KiM

NIGDE na svetu nema čistijeg vazduha, vode, lepšeg pogleda... Nigde nije ovako svetlo nebo kao iznad našeg sela. Zato smo se ovde vratili, jer od rodnog mesta nema ništa lepše.

Foto Privatna arhiva

Ovako povratnici u Ljuboždu, pitomo metohijsko selo ispod Mokre Gore u opštini Istok na Kosmetu, reporteru "Novosti" kratko objašnjavaju razloge zašto su se odlučili za povratak. Iz dvorišta obnovljenih i novosagrađenih kuća Srba povratnika pogled doseže čak i do Šar-planine, a pokraj putića koji sa okolnog asfaltnog puta vodi ka prvim domovima u selu, teče potočić sa prozirno čistom vodom.

- Ne samo što je bogato pijaćom izvorskom vodom već je naše selo bogato i plodnom zemljom. Ali i klima je nekako ovde drugačija nego u izbeglištvu i zato smo se i odlučili na povratak - priča nam Žarko Zarić (67), predstavnik povratnika u Ljuboždu.

Ništa slađe od flije ispod sača , Foto Privatna arhiva

Priseća se odluke meštana izbeglih 1999. godine u razne krajeve centralne Srbije da se samoorganizovano vrate u selo. Petnaestak predstavnika porodica, tog 27. marta 2017. godine, vratilo se sa čvrstom namerom da ovde ostanu. Svesni da je svih četrdesetak srpskih kuća, koliko ih je bilo u selu, porušeno ili oštećeno, rešili su da ako zatreba spavaju i pod vedrim nebom. Ipak, na vrhu sela zatekli su jedinu kuću sa neoštećenim krovom. Ta kuća im je narednih gotovo godinu dana, do izgradnje prvih pet objekata, bila zajednički dom.

- Kada su čuli za našu nameru da se vratimo, dočekali su nas tadašnji ministar za povratak Dalibor Jevtić i Vesna Maliković, u ime lokalne samouprave, koji su nam pružili podršku i prvu pomoć ali su, srećom, odmah reagovale i međunarodne organizacije. Doneli su nam hranu, ćebad, drva za ogrev, ali je bilo teško bez osnovnih stvari. Nismo imali dovoljno kreveta, sudova, ma ničega... ali smo bili srećni što smo u svom selu i odlučni u nameri da ne odustajemo - pričaju povratnici iz Ljubožde dok nabrajaju vlasnike prvih pet sagrađenih kuća.

- Do sada je napravljeno 14 kuća i jedna je obnovljena. Ali, ono što je takođe bitno, jeste da smo obnovili i svoja imanja. Obrađujemo desetak hektara pod pšenicom i kukuruzom, jedino imamo problem sa prodajom, jer stoku još ne držimo - priča nam Dragoslava Nikolić (61), dok objašnjava da im je zajednički traktor za obradu imanja dodelio manastir Visoki Dečani, a priključne mašine su dobili kao donacije.

Povratnici zajedno uredili i groblje , Foto Privatna arhiva

I dok nam ponosno ističu da je otuđeno samo jedno srpsko imanje u selu, meštani kažu da im najviše nedostaju mladi koji su zbog posla i školovanja dece u rasejanju...

- Nas petnaestak, koliko nas je uglavnom u selu, družimo se i okupljamo, pomažemo jedni drugima. Svi smo uključeni u radove kada se obnavlja neka kuća, očistili smo seosko groblje, ali znamo i da predahnemo od radova kada nam neka od žena skuva nešto ukusno ili napravi razlevnicu - priča Radomir Ristić (63).

Njegova rođaka Marta Ristić (75) objašnjava da joj je muž preminuo po povratku, ali da ni ona nema nameru da napusta selo dok je živa.

- Ovde je leti zaista divno. Dođu nam deca sa porodicama, unučići... Dolaze oni i o većim praznicima, kao što će biti oko Nove godine i Božića. Tada se zaista radujemo i u selu je živahno - priča nam Žarko dok pojašnjava da u selu ima i albanskih kuća, ali da komšije tokom dana izbegavaju komunikaciju sa njima. Uglavnom se plaše osuda suseda ili političara, ali uveče neki od njih znaju da dođu da sa povratnicima porazgovaraju, popiju kafu...

- U početku je bilo protesta Albanaca zbog našeg povratka, ali i to je prošlo. Nemamo problema ni u autobusu kojim odlazimo do pet kilometara udaljenog Istoka gde kupujemo namirnice - pričaju nam povratnici.

Žarko Zarić, Foto D. Zečević

Najviše im nedostaje signal srpske mobilne telefonije, dok televizijske kanale iz centralne Srbije gledaju samo preko satelitskih antena. Nedostaju im i ostali raseljeni Srbi iz sela, čijem se povratku nadaju.

STUDENICA HVOSTANSKA

OSIM izvora lekovite vode i bresta oko kojeg se okupljaju za vreme seoske slave Svete Trojice, povratnici u Ljuboždi ponosni su što nadomak njihovog sela postoje temelji manastira Studenice Hvostanske iz 6. veka koji su istraživani 1967.

- U tom manastiru, po predanju, Sveti Sava je iz Hilandara doneo mošti oca Stevana Nemanje i tu izmirio braću Vukana i Stevana Prvovenčanog - pojašnjavaju naši sagovornici iz Ljubožde. Svetinja je, kažu, jasan dokaz viševekovnog života Srba na ovom području i dodaju da je u opštini do 1999. živelo oko 9.000 pripadnika našeg naroda, dok ih je sada svega nekoliko stotina.

Zajednički grade i popravljaju svaku kuću, Foto Privatna arhiva

EGZISTENCIJA

DOK ispred jedne od kuće povratnika pravi razlevnicu, u narodu poznatiju kao fliju, Dragoslava Nikolić (60) kaže da joj je pokojni suprug ostavio u amanet da se vrati u selo. Jovanka Ristić (62) sa suprugom Radenkom živi od penzije, a povremeno je obilaze ćerke i sin koji im i finansijski pomažu.Supružnici Milica i Jovan Ristić preživljavaju tako što leti odlaze u nadnice u centralnu Srbiju u berbu jagoda, kupina, malina...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije