SUSRET SA ISTORIJOM: Veliki rat počeo i završio se u Beogradu

TAČKA na borbena dejstva u Prvom svetskom ratu stavljena je 11. novembra 1918. u specijalnom štabnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, usred šume blizu raskršća Retond kod grada Kompijenja.

Foto Vikipedija

U savezničkoj delegaciji, pored maršala Foša, sedeli su ser Roslin Vemis, admiral Britanske ratne mornarice i francuski general Maksim Veigan. Preko puta njih je sedeo Matijas Ercberger, poslanik i šef partije centra, civil, koji će potpisati kapitulaciju. Zbog toga su ga nemački nacionalisti ubili kao "izdajnika" u atentatu 1921. Činjenicu da primirje nije potpisao oficir, nacisti su kasnije iskoristili da poreknu da se nemačka vojska ikada predala.

Uvertira za definitivan kraj rata koji se razbuktao na čitavoj planeti dešavala se mnogo južnije, na balkanskom frontu koji se nalazio u centru pažnje svetske arene. Srbija i Crna Gora su bile oslobođene, Bugarska okupirana, Turska se predala, Austrougarska se lagano raspadala, ali je i dalje nastavljala rat. Centralne sile spale su na dva slova - Nemačku i Austrougarsku. Njihove armije su još držale frontove. Veliki delove Evrope bili su pod njihovom okupacijom. Samo su na balkanskom ratištu izgubile sve. Igrom sudbine, ratni požar je upravo i počeo na Balkanu. Austrougarska je napala Srbiju u kojoj je videla najveću opasnost za svoj opstanak i prepreku germanskim imperijalistima za nadiranje prema Bliskom istoku. Austrougarsku agresiju na Srbiju, preduzetu na podsticaj Nemačke, sile Antante, Rusija, Francuska i Velika Britanija doživele su kao napad na njihove interese, te su se odmah umešale u rat na strani Srbije da bi zaštitile svoje posede i stečene pozicije.

Foto Vikipedija

Ubrzo je rat obuhvatio sve važnije evropske države, a docnije, tokom naredne četiri godine, uvučene su gotovo sve zemlje sveta. Otprilike 20 miliona ljudi mobilisano je početkom rata 1914, ali se ta brojka postepeno povećavala i na kraju stigla do 70 miliona. Više od osam miliona ljudi obuklo je vojničke uniforme u Francuskoj, 13 miliona u Nemačkoj, devet miliona u Austrougarskoj, isto toliko u Velikoj Britaniji (uključujući kolonije), 18 miliona u Rusiji, šest miliona u Italiji, preko četiri miliona u SAD.

RATNI požar odneo je samo na frontu deset miliona vojnika. Dvadeset miliona je ranjeno. U Rusiji je bilo dva miliona mrtvih i pet miliona ranjenih, u Nemačkoj - dva miliona mrtvih i 4,2 miliona ranjenih, Francuskoj 1,4 miliona mrtvih i 4,2 miliona ranjenih, Austrougarskoj 1,4 miliona mrtvih i 3,6 miliona ranjenih. U Britanskom carstvu bilo je 960.000 mrtvih i dva miliona ranjenih, Italiji - 600.000 mrtvih i milion ranjenih, Osmanskom carstvu 800.000 mrtvih...

Foto Vikipedija

Događaji na balkanskom ratištu 1918. godine, slamanje i kapitulacija nemačkih saveznika, doveli su do toga da je Nemačka ostala sama na bojnom polju. Protiv sebe je imala moćnu koaliciju država Antante i njihovih saveznika čije je broj tih meseci stalno rastao. Proboj Solunskog fronta i ofanziva 1918. koju je izvršila srpska armija, "spada u red najlepših i najuspešnijih primera strategijskog gonjenja u istoriji ratova po dužini trajanja, energiji izvođenja i postignutim rezultatima. To rečito govori o ogromnoj moralnoj snazi srpskih trupa (posebno Prve armije), koje su, gotovo bez predaha, preletele ogroman prostor od Dobrog polja do Subotice, prešavši preko 800 kilometara za 60 dana.

Budući da je gonjenje obavljala uglavnom srpska vojska, potpomognuta delovima francuskih trupa, ono se u pojedinim momentima kosilo sa osnovnim operativnim načelima i ličilo je na avanturu. Pokazalo se, međutim, da je tako drsko nadiranje bilo potpuno u skladu sa operativno-strategijskom situacijom na bojištu i da je srpsko komandovanje, insistirajući na gonjenju do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage, bilo na visini svog zadatka", zapisao je Petar Opačić u knjizi "Srbija, Solunski front i ujedinjenje 1918."

A samo neki mesec pre Solunskog proboja, vodeći saveznički generali, procenjujući snagu Nemačke i njenih saveznika, čak i posle velikih pobeda njihovih armija na Zapadnom frontu, u leto 1918, predviđali su da će se rat završiti tek 1919. Nemci su se povlačili stopu po stopu i uspešno su održavali svoj odbrambeni sistem.

Međutim, operacija srpske vojske poremetila je ravnotežu snaga na ratištu u Zapadnoj Evropi na štetu Centralnih sila, prisilivši ih da mole za mir pre nego što je na glavnim frontovima palo konačno rešenje rata. "Drugim rečima, pobeda saveznika na balkanskom ratištu ubrzala je završetak Prvog svetskog rata i snažno uticala na promene na političkoj karti Evrope", primećuje Petar Opačić.

SOLUNSKA ofanziva je istovremeno pokazala koliko su saveznici pogrešili kada su odbili predlog srpske Vrhovne komande, u jesen 1915, koja je tražila da se u Srbiju uputi nekoliko korpusa i da, u sadejstvu sa srpskom vojskom, napadnu Centralne sile s leđa. To je priznao predsednik britanske vlade Lojd Džordž, u svojim memoarima, objavljenim posle rata. On je napisao, "da bi rat bio završen najverovatnije još 1916. godine da je ideja srpskih vojskovođa, o udaru preko Balkana u pozadinu Centralnih sila, realizovana 1915. Time bi se uštedele ogromne žrtve koje su podnete usled produžavanja rata".

Foto Vikipedija

Dok su na Zapadnom frontu 11. novembra vojnici slavili primirje, srpski ratnici su se još borili sa mađarskim trupama za Bačku i Baranju. Kako je prvi veliki ratni užas počeo u Beogradu, tako je zavesa ove kataklizme spuštena u srpskoj prestonici. Mađari, pokušavajući da sačuvaju što više teritorija, proglašavaju se neutralnom državom, i stižu na pregovore u Beograd 7. novembra. Njihova delegacije se sreće sa generalom Depereom, glavnim komandantom balkanskog ratišta, i pukovnikom Kalafatovićem, načelnikom operativnog odeljenja srpskog Vrhovnog štaba. Susret je prošao bez rukovanja.

Depere je Mađarima rekao: "U ovom ratu vi ste bili na strani Nemaca, stoga snosite istu odgovornost kao i oni i zato morate biti kažnjeni kao i oni. Ne smatram vas neutralnom, nego pobeđenom državom." Uručio im je tekst uslova primirja od 18 tačaka u kome se zahtevalo da Mađari evakuišu Banat i Bačku severno od linije Maroš - Subotica - Baja - Pečuj - reka Drava.

KADA se mađarska delegacija vratila u Budimpeštu, vojvoda Bojović 8. novembra izdaje naredbu da se operacije nastave "bez zadržavanja, sve dok Mađari ne odgovore na postavljene uslove za primirje. Ovlašćujem komandante divizija da sami uzimaju rešenja prema momentalnoj situaciji na sledećim osnovama: na severu uzeti Banat do linije Maroša, na istoku uzeti liniju Bela Crkva - Vršac - Temišvar - Arad i desetak kilometara istočno od nje. U Bačkoj zauzeti liniju Segedin - Subotica - Baja."

Šest dana kasnije, a dva posle nemačkog priznavanja poraza u Kompijenju, i Mađari potpisuju primirje. Potpis sa njihove strane stavio je delegat ugarske vlade Bela Linder, a ispred saveznika delegati generala glavnog komandanta vojvoda Mišić i francuski general Anri.

Ovaj beogradski ugovor bilo je poslednje primirje zaključeno na kraju Velikog rata. Austrougarska je, započinjući imperijalistički pohod na Srbiju bombardovanjem Beograda 12. avgusta 1914, potpalila Prvi svetski rat u nadi da će brzo pokoriti "malu Srbijicu". Dogodilo se, međutim, da je potpisivanjem akta o kapitulaciji Mađarske, upravo u Beogradu, 13. novembra 1918. posle četiri godine i tri meseca ratovanja, Dvojna monarhija doživela neslavni kraj - oborena je na kolena i razbijena.

NENADOKNADIV GUBITAK

MALA Srbija je pretrpela nenadoknadiv gubitak od 1,2 miliona žrtava, oko 550.000 vojnika i 650.000 civila. Svaki drugi radno sposobni srpski muškarac bio je mrtav. Zrele devojke udavale su se za starce i dečake samo da bi ostavile potomstvo. Ostalo je oko 300.000 teških invalida i pola miliona ratne siročadi. Poslednje dane boravka u Beogradu, zločinački okupator je proveo bezobzirno pljačkajući sve što je preostalo u prodavnicama i kod građana. Završavali su prljavi posao, koji su po naređenju austrougarske vrhovne komande započeli još u septembru, kada je poraz već bio izgledan. Sve što nisu mogli da ponesu, uništavali su. Goreli su magacini i štale. Prekinuli su snabdevanje grada strujom i vodom, a na kraju su, u besu, porušili i železničku stanicu.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Društvo

0 4

SUSRET SA ISTORIJOM, KAKO JE TITO PRESTAO DA PIJE VISKI: Stenogram poslednjeg razgovora Josipa Broza sa generalima Jugoslovenske vojske

06. 11. 2022. u 10:50

Svet

3 43

ŠLjIVOVICA ZA MAKRONA: Francuski predsednik dobio isti poklon kao i Vučić

11. 11. 2022. u 16:54

Srbija

1 0

U SPOMEN SRPSKIM JUNACIMA: I u Kraljevu obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu

11. 11. 2022. u 13:40

Društvo

5 12

SRPSKA VOJSKA VOJEVALA DO 1920. GODINE: Dan primirja 1918. nije bio kraj Prvog svetskog rata na Balkanu, krvarilo se još 2 godine

11. 11. 2022. u 06:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije