OPERACIJA "TEVTONSKI MAČ" OTKRIVA POZADINU ATENTATA: Nacistički obaveštajci inspiratori Marseljske tragedije
PROTUTNjAO je Drugi svetski rat. Politička karta Evrope je izmenjena. Dve nemačke države su u njenom centru. Godina je 1957. U SFRJ počeo da se slavi Dan mladosti.
Američki Kongres usvojio je Ajzenhaurovu doktrinu. Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland ujedinjene su u državu pod nazivom Gana. Održani treći parlamentarni izbori u SR Nemačkoj. Konrad Adenauer zadržao mesto kancelara. SSSR je lansirao Sputnik 1, prvi veštački satelit u Zemljinoj orbiti. Na zasedanju Glavne skupštine UN poljski ministar spoljnih poslova Adam Rapacki izložio je plan za Evropu bez atomskog oružja. Savezna Republika Nemačka prekida diplomatske odnose sa SFR Jugoslavijom, zato što je priznla Nemačku Demokratsku Republiku.
Svaki veliki istorijski događaj, koji je izazvao velike međunarodne potrese, podložan je, u različitim vremenima, različitim tumačenjima. I upravo to se dogodilo u Istočnom Berlinu, 23. maja, kada se u jutarnjem izdanju lista "Nova Nemačka" (Neuses Deutchland), na prednjim stranama, na kojima se, po već ustaljenim pravilima, uredništvo bavilo aktuelnom domaćom ili stranom politikom, pojavio jedan neobičan tekst. Istočni Nemci, gotovo dvadeset i tri godine posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju (9. oktobra 1934), ponovo otvaraju ovu, takoreći, zaboravljenu stranicu istorije.
Suština ovog novinskog štiva bila je u tvrdnji da je kapetan Hans Špajdel 1934. godine, kao pomoćnik nemačkog vojnog atašea u Parizu, po Geringovom naređenju izveo supertajnu operaciju "Tevtonski mač". Cilj ovog poduhvata je spomenuti atentat na jugoslovenskog kralja, operacija u kojoj je stradao i francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu.
Celu operaciju, piše novinar "Nove Nemačke", organizovao je Špajdel, uz pomoć svojih agenata koji su do tančina pratili sve mere obezbeđenja kraljeve posete Francuskoj, i na taj način omogućili neposrednim izvršiocima, ustašama i VMRO-u, da izvrše atentat.
O NEPOSREDNOM efektu ovog teksta nisu sačuvani tragovi ni sećanja savremenika, sem da je razgolitio političku prošlost bivšeg hitlerovskog generala Hansa Špajdela, koji je tada postao glavnokomandujući kopnenih snaga NATO u Evropi.
Međutim, nepuna dva meseca docnije, tačnije 18. jula, te iste 1957. godine, u Prezidijumu Saveta nacionalnog fronta Nemačke Demokratske Republike, održana je međunarodna konferencija za novinare koju je i organizovao Prezidijum Saveta nacionalnog fronta Nemačke Demokratske Republike. Izveštačima svetskih listova predočeni su dokazi za sve tvrdnje iznesene u listu "Nova Nemačka" protiv Hitlerovog pomoćnika, tadašnjeg kapetana Hansa Špajdela. Zvanični predstavnici istočnonemačke države podelili su novinarima kopije tri dokumenata, jedinih sačuvananih, kako su posebno istakli.
Ti dokumenti su zapravo bili pismo rajhsministra avijacije Hermana Geringa upućeno u Pariz kapetanu dr Hansu Špajdelu 1. septembra 1934. godine, a zatim Špajdelov odgovor od 3. oktobra 1934, u kome se precizira da su sve pripreme za operaciju završene. Treći dokument bio je prilog uz Špajdelovo pismo, odnosno izveštaj nemačkog špijuna G. E. Haaka s tačnim opisom rute kretanja kralja Aleksandra po dolasku u Marselj (Kačački, 2004. Volkov 1983).
PRVI dokument - Geringovo pismo Špajdelu od 1. septembra 1934. godine:
"Berlin, 1. septembra 1934. g.
Imperijski ministar avijacije
Broj 3199/34c
Tajno
Pomoćniku vojnog atašea pri nemačkoj ambasadi u Parizu
Gospodinu kapetanu dr Špajdelu
- lično -
P a r i z
U prilogu Vam šaljem dva naređenja firera i rajhs kancelara u vezi sa operacijom Tevtonski mač i instrukcije koje je razradio istraživački biro mog ministarstva za njeno ostvarivanje.
Odmah po upoznavanju naređenja uništiti. O izvršenju obavestiti.
Gering"
Pismo sa svojeručnim Geringovim potpisom i određenim direktivama bilo je po specijalnom kuriru dostavljeno Špajdelu u Pariz. Pečat ambasade i oznaka "3. 9. '34" pokazuju da je ono stiglo primaocu tri dana posle odašiljanja.
Špajdelovo pismo nosi datum tačno mesec dana posle toga - 3. oktobra 1934:
Pariz, 3. oktobra 1934. g.
Dr filozofije Hans Špajdel,
kapetan generalnog štaba,
pomoćnik vojnog atašea
pri nemačkoj ambasadi u Parizu
Tajno
Dostava po kuriru
Imperijsko ministarstvo
avijacije
Berlin - Vest 8
Gospodinu imperijskom
ministru
Geringu
- lično -
Gospodine generale!
Dozvolite da Vas obavestim da je u skladu sa Vašim naređenjima priprema operacije Tevtonski mač već završena.
Ja sam sa gospodinom Vančom Mijalovom podrobno razmotrio sve raspoložive mogućnosti.
Rešili smo da operaciju izvršimo u Marselju: tamo će se sresti oba lica koja nas interesuju. "Vlado-šofer" je spreman.
U prilogu Vam šaljem kopiju pisma gospodina dr Haka od 1. 10. ove godine.
S dubokim poštovanjem
uvek Vama odan
Hans Špajdel".
Špajdelovo pismo - original s njegovim sopstvenim autogramom. Prilog - pismo Haaka Špajdelu je mašinska kopija.
"Pariz, 1. 10. 1934. g.
Dragi Špajdel!
Na Vašu molbu saopštavam sledeće:
Zvanična svečanost u vezi državne posete biće u Parizu. Na doček u Marselj poći će Bartu i general Žorž.
Prema dekretu koji je 21. maja 1932. godine potpisao predsednik Lebren odgovornost za održavanje reda i mira naložena je Surte nasional i to baš generalnom nadzorniku Sisteronu.
Aleksandar će stići na obalu u Marselju. Posle prvog dela ceremonijala Aleksandar i njegovi saputnici Bartu i Žorž krenuće otvorenim automobilom iz Stare luke prema Prefekturi.
Prilikom kretanja po gradu automobil će proći glavnom ulicom Marselja La Kanabjer i ulicom Sen-Fereol. Pred Prefekturom biće svečani ceremonijal, Aleksandra će pozdraviti narod. Trg ispred Prefekture i ulica Sen-Fereol biće zakrčene gomilama ljudi. Put kretanja svite biće podeljen na dva dela za čije će obezbeđenje biti korišćeno samo 1.300 ljudi spoljne policijske službe.
Ukoliko se svečana povorka bude kretala polako, obezbeđenje sa deonica kojim je već prošao automobil prebacivaće napred za pojačanje obezbeđenja sledećih deonica,
Vojske za očuvanje reda neće biti. Prema rečima De Laforkada, oružana pratnja motociklista koja je bila predviđena biće ukinuta. O tome ću Vas naknadno obavestiti.
Uvek Vaš Hans Haak."
ŠTAMPAN dokumenta, bez obzira na to što su nepotpuna, nesumnjivo potvrđuju jedno: organizatori i inspiratori terorističkog akta u Marselju bile su glavešine fašističke Nemačke. Upravo oni su ovom zločinu dali šifrovani naziv - operacija Tevtonski mač - i za njegovo izvršenje zadužili Hansa Špajdela.
Konferencija za novinare u Prezidijumu Saveta nacionalnog fronta Nemačke Demokratske Republike izazvala je popriličnu gužvu u svetskim medijima, naročito u onim iz istočnog "lagera". Samo u Jugoslaviji je bio tajac. Nijedan dnevni list nije preneo ni reč sa ove konferencije. Za razliku od zvaničnog Beograda, u Istočnom Berlinu ne miruju. Angažuju poznati filmski bračni par, režisera Endrua Torndajka i njegovu suprugu Aneli, koji snima dokumentarni film "Tevtonski mač". Ali to nije kraj angažmana istočnih Nemaca.
Endru i Aneli, uz pomoć najpoznatijeg publiciste iz Istočnog Berlina Karla Radaca, objavljuju i knjigu pod istim naslovom. Izdavač knjige je, ni manje ni više, bilo Ministarstvo za nacionalnu odbranu Nemačke Demokratske Republike.
Naslov filma i knjige je, kako smo videli, bilo šifrovano ime operacije ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića i francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua u Marselju. A u knjizi su detaljno izneseni argumenti za osvetljavanje pozadine i cilja marseljskog atentata, koji su sa zvanične strane predočeni međunarodnoj javnosti na konferenciji za štampu 18. jula 1957. u Istočnom Berlinu.
* * * * * * * *
VELIKA KARIJERA MALOG GERINGOVOG ŠPIJUNA
ŠTA JE TO ŠTO je istočnonemačke službe i Ministarstvo odbrane toliko zaintrigiralo da najednom hoće da razreše "marseljski čvor", posle više od dve decenije, otkrivaju ko je bio u pozadini likvidacije jugoslovenskog suverena. Cilj kompletne akcije sa istočne strane Berlinskog zida bio je Hans Špajdel. Nekadašnji kapetan i pomoćnik atašea iz Pariza, u međuvremenu je postao zapadnonemački general-lajtnant, i u aprilu 1957. godine postao glavnokomandujući kopnenih snaga NATO za srednju Evropu sa sedištem u Fontenblou u Francuskoj.
Ko je bio Hans Špajdel (1897-1984)? Njegova kratka biografija bi ovako izgedala: "Kao maturant, za vreme Velikog rata stupa dobrovoljno u vojsku. Od 1921. studira ekonomiju i istoriju. Promovisan za doktora filozofije 1925. U periodu 1933-1935. pomoćnik je nemačkog vojnog atašea u Parizu. Za vreme građanskog rata u Španiji imenovan je za vojnog atašea gde je pored obaveštajnih poslova obučavao diverzante Frankove Armije.
Ratna karijera: 1940 - načelnik štaba Vojnog zapovednika u Parizu (pod nemačkom okupacijom); 1941 - unapređen u čin pukovnika; 1942 - načelnik Generalštaba 5. Armijskog korpusa na Istočnom frontu; 1943 - general-major; 1944 - načelnik Generalštaba Armijske grupe B (neposredni saradnik feldmaršala Romela). Iste godine biva uhapšen i sve vreme do kraja rata provodi, bez suđenja, u zatvoru, odakle ga oslobađaju Francuzi.
Posleratna karijera: Od 1950. - vojni savetnik kancelara Adenauera; 1954-1955-predstavnik SR Nemačke u razgovorima o njenom stupanju u NATO; 1955 - general-lajtnant Bundesvera; 1957-1963 - glavnokomandujući Kopnenih snaga NATO za Srednju Evropu, sa sedištem u Fontenblou, Francuska. Zbog sukoba sa generalom Šarlom de Golom, biva septembra 1963. uklonjen sa tog položaja; 1964 - odlazi u penziju i postaje predsednik Fondacije Nauka i politika. Memoare, pod naslovom 'Iz našeg vremena', objavljuje 1977. godine.
KNjIGA I FILM ga optužuju, pored organizovanja atentata u Marselju, i za sledeće ratne zločine:
Zločini protiv civilnog stanovništva u okupiranoj Francuskoj;
Organizacija taktike 'spržena zemlja' na okupiranoj sovjetskoj teritoriji. Pod njegovom komandom u Voronješkoj, Belogradskoj, Harkovskoj i Kirovogradskoj oblasti ostala su zgarištima, porušenih fabrika, rudnika mostova, bolnica, škola i železničkih stanica. Zabeleženi su i strašni zločini nad civilnim stanovništvom...
Izdaja feldmaršala Ervina Romela Gestapou. To je još na kraju rata, aprila 1945. godine, pod zakletvom izjavio Manfred Romel, sin feldmaršala. Špajdel je, kada ga je Gestapo uhapsio, otkrio sve planove zaverenika. U prilog ove tvrdnje svakako govori i podatak da su svi zaverenici streljani ili izvršili samoubistva, osim 'junaka' ove naše priče."
I još nešto o Špajdelu. Kao penzionisani komandant kopnenih snaga NATO u spomenutim memoarima nije mogao da prikrije svoj odnos prema zločinu u Marselju: "Sa nestankom Bartua, koji je želeo da ovom državnom posetom još više razvije svoju istočnu politiku, nestao je i jedan nepomirljivi protivnik Nemačke. On je bio borac za francusko-sovjetsko zbližavanje, u cilju ostvarenja potpunog okružavanja Nemačke."
Svi izneti podaci su vrlo značajni zbog onoga što sledi, odnosno zbog odgovora koji će uskoro stići iz Zapadne Nemačke.
Film "Operacija Tevtonski mač", u trajanju od 49 minuta, pojavio se u bioskopskim salama sredinom 1958. godine. Eho je bio mnogo veći od spomenute konferencije za novinare i knjige. Za godinu dana videlo ga je više od osam miliona gledalaca. Gledan je i u Beču, Londonu, pa čak i u Kanberi. Ambasade Zapadne Nemačke u svim ovim zekljama su ulagali zvanične proteste ali bez većih efekta. Prikazan je na kraju i u Zapadnoj Nemačkoj u skraćenoj i cenzuriosanoj verziji.
Ma kako to apsurdno zvučalo jer je reč o značajnom istorijskom pitanju, poput one konferencije za štampu koja je u Jugoslaviji prećutana, tako je bilo i sa filmom. Pošto Jugoslovenska kinoteka poseduje negativ ovog filma, prvo javno prikazivanje održano je pre devetnaest godina, na sedamdesetogodišnjicu atentata u Marselju.
* * * * * * * *
U JUGOSLAVIJI PREĆUTKUJU HITLEROVU ZAVERU
SOVJETSKI ISTORIČAR Vladimir K. Volkov, koji se bavio nemačko-jugoslovenskim odnosima između dva rata, posebno periodom 1933-1938, napisao je knjigu o ovoj operaciji, koja je objavljena u Moskvi 1964. godine. Međutim, i ona će doživeti sudbinu istočnonemačke knjige i filma. Njegova studija "Ubistvo kralja Aleksandra: Hitlerova zavera" biće prevedena i objavljena tek 1983. godine. Skoro dvadeset godina posle moskovskog izdanja.
Zbog čega je čitava ova priča u Jugoslaviji ignorisana pitanje koje bi zaista zasluživalo podrobniju i višeslojnu analizu. Više-manje poznat je stav komunističkih vlasti prema Aleksandru Karađorđeviću. Jedan od razloga mogao bi biti što u filmu kralj nije prikazan u negativnom svetlu već kao žrtva Hitlerove zavere. A to ideološkim čistuncima nije odgovaralo jer se o Aleksandru do tada pisalo i govorilo isključivo u negatovnom kontekstu.
Zbunjujuće je da se o pozadini Marseljskog atenta i danas ćuti, tridesetak godina posle silaska sa istorijske scene komunističkih apologeta, čuvara magle i istine. Pre desetak godina pojavila se knjiga "Kraljeubistvo u Marselju", u zanemarljivom tiražu i gotovo prećutana, koja, takođe, dotiče ovaj problem. Autor je lekar Jovan Kačaki, rođen u Beogradu 1939. godine. Doktor je medicinskih nauka, po majci Srbin, po ocu - potomak izbeglica koje su u Jugoslaviju došle posle ruskog građanskog rata 1920. godine. Živi u trouglu Holandija - Grčka - Srbija. Godinama se bavio istraživanjem istorijata ruskih izbeglica u Kraljevini SHS. Deo života posvetio je istraživanjima o pozadini ubistva kralja Aleksandra.
NEOBIČNO JE SVAKAKO i da ni ova knjiga, kao ni Volkovljeva, uz istočnonemački poduhvat "Operacija Tevtonski mač" nisu kod nas, ni posle toliko vremena, uz sporadične i retke izuzetke, zainteresovale ljudi od nauke. Ne podseća li to na ponašanje evropskih arhiva koji i dalje kriju dokumenta o jednom od najorganizovanijih atentata na državnike.
Posle godina istočno-zapadnih prepucavanja, u ujedinjenoj Nemačkoj smatra se da su faksimili dokumenata, koji se odnose na Marseljski dokument, a koje je objavilo Ministarstvo nacionalne odbrane NDR falsifikati. Razumljivo, branili su komandanta evropskih NATO snaga i čoveka koji je dao najznačajniji doprinos u obnavljanju zapadnonemačkih oružanih snaga. I tu je priča završena. Bar što se tiče Nemaca, koji žive u zajedničkoj državi skoro tri decenije.
"Istočna ofanziva", kako pojedini autori nazivaju akciju iz DDR imala je za cilj da diskredituje Hnasa Špajdela pod čijom komandom su, u tom trenutku, bile kopnene snage NATO-a. Normalno je bilo, u vreme usijanja Hladnog rata, da suparnička strana iznese sve argumente koji dokazuju da je "njegova vojnička čast uprljana nizom zločina". Ako je u knjizi istočnonemačkih publicista, ubistvu Aleksandra posvećeno jedva dvadeset strana, nameće se logičko pitanje zašto je bilo neophodno da se falsifikuju samo dokumenta o prepisci Gering-Špajdel. Zar dokazi o taktici "Sporžena zemlja" nisu dovoljni da ukažu da je "general sa četiri zvezdice", najveći čin u NATO, bio dokazani nacista i zločinac.
Uostalom, ako su falsifikati neporečivo dokazani, koji su onda bili motivi Vladimira Volkova da objavi knjigu sedam godina posle otkrivanja zatamnjenih delova iz biografije Hansa Špajdela. Tim pre što je Špajdel dve godine ranije, na insistiranje De Gola smenjen sa tog položaja.
Možda su motivi sovjetskog istoričara bili da maksimalno iskoristi aferu imeđu dva Berlina i ukloni svaku sumnju koja bi eventulna ukazivala na umešanost Moskve i deo njene odgovornosti oko događaja vezanih za 9. oktobar. 1934. godine.
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
BILA SAM TRUDNA, A ON JE BIO GRUB: Kamera zabeležila Noletovu i Jecinu svađu - snimak iznenadio sve
NOVAK i Jelena Đoković u emotivnoj vezi su od 18. godine, što znači da su pola života proveli zajedno. Važe za jedan od najskladnijih parova, ali i kod njih se dešavaju nesuglasice.
15. 12. 2024. u 12:00
Komentari (1)