BATUT OBJAVIO UPOZORENJE: Ovo su mesta u kojima bez preke potrebe ne treba izlaziti napolje - pogledajte detaljnu tabelu

Novosti online

10. 07. 2023. u 09:05

PRED Srbijom je toplotni talas, u kojem će temperatura dostići i 40. podeok, a tim povodom Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je biometeorološku prognozu.

БАТУТ ОБЈАВИО УПОЗОРЕЊЕ: Ово су места у којима без преке потребе не треба излазити напоље - погледајте детаљну табелу

Foto: D.Milovanović

Po njoj, danas je Bečej u narandžastoj zoni, što znači da su vremenske prilike opasna pojava po zdravlje. Već sutra, narandžasti alarm, odnosno opasno vreme biće u više mesta - opet u Bečeju, zatim na Paliću, u Kikindi, Zrenjaninu, Somboru i Novom Sadu.

- Prognozirane vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha biće u kategoriji opasne pojave 10. jula na području južnobačkog okruga, a 11. jula na teritoriji južnobačkog, severnobantskog, srednjebanatskog, i zapadnobačkog okruga - navodi se na sajtu Instituta "Batut".

Tabela na kojoj se prikazane tamperature i nivo upozorenja, ima četiri boje - zelenu, žutu, narandžastu i crvenu.

Foto: Printskrin/batut.org.rs

Zelena boja - vreme je bezbedno po zdravlje

- Zona termalnog komfora bezbedna po zdravlje. Ovaj period bi trebalo iskoristiti za obezbeđivanje tehničkih uslova i komunikacijskih kanala - navodi "Batut".

Žuta boja - potencijalno opasna pojava

- Slabi izgledi za pojavu ekstremnih pojava, koje bi mogle značajnije da poremete bazičnu fiziološku ravnotežu organizma. U ovoj zoni termalnog komfora neophodno je preduzimanje mera prevencije, u slučaju namenskog izlaganja spoljašnjim mikroklimatskim uslovima, poput povišene temperature vazduha, visokog procenta relativne vlažnosti vazduha, smanjene brzine strujanja vazduha kao i povećanog indeksa UV zračenja.

- Postoji potencijalna opasnost od sunčanice i toplotne iscrpljenosti. Neophodno je održavanje termoregulacije unosom dovoljne količine tečnosti, kako pre, tako i u toku trajanja izloženosti povišenoj ambijentalnoj temperaturi, ne osvrćući se na subjektivni osećaj žeđi, uz izbegavanje alkohola i previše kafe i šećera. Treba uzimati manje, a češće obroke, i izbegavati hranu sa visokim sadržajem proteina, a odeća bi trebalo da je od prirodnih tkanina velike poroznosti za vazduh, zbog olakšanog isparavanja znoja i uticaja ubrzanog vazdušnog strujanja u intimnoj zoni - navodi "Batut".

Foto: Printskrin/batut.org.rs

Narandžasta boja - reč je opasnim vremenskim uslovima

- Vremenski uslovi propraćeni izraženijim klimatskim pojavama, koje bi mogle da predstavljaju rizik po zdravlje. Povećana je verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog stresa, naročito kod osetljivih populacionih grupa - male deca, trudnica, starih, hroničnih pacijenata. Pod posebnim rizikom su osobe sa narušenim integritetom svih slojeva kožnog tkiva, odnosno poremećajem mehanizma evaporacije nagomilane toplote (opekotine).

Svaki pojedinac, trebalo bi u tom periodu da održava mere lične zaštite kako bi održavao fiziološki mehanizam termoregulacije:

- Odeća bi trebalo da je napravljena od laganih letnjih materijala svetle boje, a čija struktura dopušta propustljivost vazduha i omogućava uspešnije odavanje toplote.

- Redovna rehidracija u toku celog dana, nevezano za stepen fizičke aktivnosti ili osećaj žeđi.

Ukoliko se radi o starijoj populaciji ili nezaposlenima, sve teže kućne poslove (pranje rublja, tepiha, zavesa...) trebalo bi obavljati u hladnijoj polovini dana (jutro, veče).

- Bez preke potrebe, ne bi trebalo napuštati dobro klimatizovan zatvoreni prostor za sve vreme trajanja povišene spoljne temperature. Ukoliko je to neizbežno, obezbediti redovnu rehidraciju u toku boravka na toplom.

- Posebnu pažnju treba obratiti na održavanje lične higijene, zatim na higijenske uslove u toku pranja voća i povrća kao i na samu pripremu hrane, jer u uslovima kada je organizmu neophodno besprekorno funkcionisanje sistema termoregulacije, svaka dehidracija, nastala kao posledica alimentarne intoksikacije praćene dijarejom, dodatno bi komplikovalo zdravstveno stanje osobe koja je pretrpela bilo koje od navedenih kliničkih manifestacija toplotnog stresa.

Crvena boja - veoma opasni vremenski uslovi

Ozbiljno odstupanje mikroklimatskih i ambijentalnih uslova od onih u zoni termalnog komfora, što predstavlja povećanu verovatnoću za nastupanje težih manifestacija toplotnog stresa, poput toplotnog osipa, toplotnog edema, toplotne sinkope, toplotnih grčeva, iscrpljenja i toplotnog udara.

Mere prevencije u ovom slučaju su:

- Često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati, kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već dijagnostikovanog toplotnog osipa.

- Smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti ili skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature

- Redovni unos tečnosti, 1 čaša vode na 20 minuta, u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi

- Pojava toplotnih edema gornjih i donjih ekstremiteta prevenira se regularno obavljenom aklimatizacijom na uslove povišene spoljne temperature vazduha (promena klimatskih zona)

- Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1 - 2 dana.

- Na svaku pojavu konfuznosti, nesvestice, izrazito tople i suve kože potražiti hitnu lekarsku pomoć.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

VELIKA ČAST: Dušan Mandić kandidat za najboljeg vaterpolistu Evrope