Društvo

ZABORAVLJENI SRPSKI VELIKANI: Ko su bili general Dimitrije Cincar-Marković i Filip Hristić

В. Н.

09. 10. 2023. u 07:00

PONEKAD se pojedini veliki ljudi i njihova dela jednostavno zagube u istoriji.

ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Ко су били генерал Димитрије Цинцар-Марковић и Филип Христић

Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

Gustina burnih istorijskih događaja, česte promene vlasti koje su sa sobom donosile nove ideologije i nove poglede na svet učinila je da u Srbiji neke od svojih veličina sa velikim zaslugama potisnemo na rub sećanja ili potpuno zaboravimo.

Srbija pamti svoje velikane Velikog rata, međutim, ne i onoga ko je omogućio da zemlja u toj globalnoj katastrofi ne bude u kratkom roku potučena, izbrisala je iz svog nasleđa.

Reč je o generalu Dimitriju Cincar-Markoviću koji je dao  suštinski doprinos trijumfu u balkanskim ratovima, ali i najvećim pobedama u Prvom svetskom ratu. Po njegovim  idejama izvršena je temeljna promena načina vojne organizacije, finansiranja i funkcionisanja vojske. Stvorio je koncept nove vojne doktrine, koji je omogućio da se Srbija 1914. uspešno nosi sa višestruko jačim neprijateljem. Kolubarska bitka udžbenički je primer pobede osvojene u povlačenju - što je retkost u ratnoj povesti - defanzivnom taktikom i protivudarom, koji je besprekorno izveo vojvoda Živojin Mišić, po zamisli i idejama generala Cincar - Markovića.

Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

SLIČNU sudbinu doživeo je i Filip Hristić, jedna je od najzaslužnijih ličnosti za prerastanje ustaničke i borbene ali siromašne i nepismene Srbije u modernu evropsku državu u 19. veku. Učestvovao je u stvaranju srpskog prosvetnog i pravosudnog sistema, državne uprave, diplomatije, vojske, železnice... Zahvaljujući njemu srpska crkva se konačno osamostalila od Carigradske patrijaršije. Filip Hristić je jedinstven i kao jedini Srbin koji je 1863. dobio medijski rat protiv politike britanske vlade, i to usred Londona. Sažimajući život i delo Filipa Hristića u jednoj rečenici, može da se zaključi da je reč o ličnosti koja je stvarala istoriju Srbije, a da se njime srpska istoriografija vrlo malo bavila. Zalagao se  da sila zakona nadvlada zakon sile i da Srbija postane pravna država. Pod njegovim uticajem stasavala je elita koja će menjati i stvarati savremenu državu...

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 14

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

ORIĆEVE HORDE ZLA KLALE I ŽENE I DECU: U Bratuncu se danas obeležavaju 33 godine od zločina nad Srbima u srednjem Podrinju i Birču
Društvo

0 3

ORIĆEVE HORDE ZLA KLALE I ŽENE I DECU: U Bratuncu se danas obeležavaju 33 godine od zločina nad Srbima u srednjem Podrinju i Birču

I STARO i mlado srpskog roda iz Podrinja okupiće se danas, 5. jula, u Bratuncu na sabornom žalovanju za svojim najmilijima. Pod sloganom "33 godine, zločin bez kazne", srpski narod zajedno sa političkim vrhom Srpske i Srbije kao i Srpske pravoslavne crkve obeležiće 33 godine od masovnih svirepih muslimanskih zločina počinjenih nad Srbima u srednjem Podrinju.

05. 07. 2025. u 09:00

Politika
Tenis
Fudbal
VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival

VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival