OKO 3.000 NASELJA NESTAĆE DO POLOVINE VEKA: Popis poljoprivrede, kao i popis stanovništva, pokazao je da je većina sela na rubu opstanka
OKO 3.000 od ukupno 4.720 naselja u Srbiji nema nikakvu demografsku budućnost, kaže za "Novosti" demograf Ivan Marinković. U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanovnika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto, koje je pokazao popis poljoprivrede, a to je 50.000 gazdinstava manje nego što je bilo. Do sredine veka, većina malih sela - nestaće.
- Imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelja, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu imala više od 100 stanovnika. Takva sela se gase, a i ona nešto veća nemaju šansu za revitalizaciju. Naselja su iscepkana, bez potrebne infrastrukture, tu ni migranti neće dolaziti da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo - kaže Marinković.
Nešto drugačiji slučaj je sa vojvođanskim selima, koja su planski pravljena, ali i ona, primećuje naš sagovornik, doživljavaju depopulaciju.
Popis poljoprivrede 2023. pokazao je da su najveće površine oranica i bašta zastupljene su u regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Broj voćnjaka je, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađena anketa o poljoprivrednim gazdinstvima, porastao za 9,7 odsto, dok je broj vinograda manji za 11,1 odsto, iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze.
Prema Marinkoviću, najveću šansu da opstanu imaju sela u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezana sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih "urbanizovanih" naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i sporadično bave poljoprivredom.
Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se smanjiti i proizvodnja hrane. Prošlogodišnji popis stanovništva pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene. Od njih opet, 336.000 starijih žena živi na selu. U južnoj i istočnoj Srbiji ih je 94.000. Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno se gase, a Marinković primećuje da će se ugasiti i ona u kojima nema žena u fertilnom dobu.
Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči kada, ove godine, bude pravila Strategiju poljoprivrednog razvoja, jer prethodna, pravljena za period 2014-2024. godine, ističe.
- Moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane - kaže agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić. - Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad nastavi, za četvrt veka gotovo da nećemo imati stočarstvo, a ono je "teška industrija" poljoprivrede. Žalosno je da poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima samo jednu kravu, kao i da je broj grla svinja manji za trećinu. Korišćeno poljoprivredno zemljište smanjilo se za 6,5 odsto u pet godina, a od 1960. do 2012, kada je rađen prethodni popis poljoprivrede, smanjio se za milion i po hektara. Ti izgubljeni hektari mogli su da hrane dodatnih sedam i po miliona stanovnika!
U 463 MESTA NIJEDNOG DETETA
PREMA Marinkovićevim podacima, bez dece (maloletnih) je 463 naselja u Srbiji. Čak 55 naselja nema žensko stanovništvo, a 315 nema žensko stanovništvo koje je u fertilnom periodu (15-49), dok 545 nema žensko stanovništvo u optimalnom reproduktivnom dobu (20-34). U 2.894 naselja broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više veći od broja mlađih od 19, a 168 naselja nema stanovništvo mlađe od 50 godina.
On dodaje da je najveća boljka naše poljoprivrede usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou. Kako primećuje, broj košnica je u porastu ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju.
- Da bi nam opstalo selo, moraćemo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfurzi - zaključuje Ševarlić. - Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka. Svetli primer su region Šumadije i Zapadne Srbije, gde je najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje.
Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 odsto žena, od ukupno 1.150.653 poljoprivrednika.
SEVERNA KOREJA ISPORUČILA NOVO NAORUŽANjE: U Rusiju stigli artiljerijski sistemi
SEVERNA Koreja je nedavno isporučila dodatne artiljerijske sisteme Rusiji za upotrebu u Ukrajini, a nekoliko hiljada severnokorejskih vojnika raspoređenih u Rusiji počelo je da učestvuje u borbama, saopštila je danas južnokorejska obaveštajna agencija (NIS).
20. 11. 2024. u 09:50
"SPREMITE SE ZA TREĆI SVETSKI RAT!" Nemačka upozorila građane, izdat dokument na 1.000 strana
GRAĐANI Nemačke upozoreni su da se pripreme za mogući treći svetski rat sa Rusijom, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin još jednom zapretio nuklearnim napadom.
20. 11. 2024. u 11:55
TEŠKA SUDBINA STARCA IZ BiH: Borio se sa siromaštvom, deci sagradio kuću - oni ga isterali, a sin hteo da ga ubije
ŠEMSU Ibrahimovića (89) iz Bosne zadesila je gorka sudbina pod stare dane. Uvek je bio najbolji radnik, trudio se da izdržava porodicu, a najmanje je mislio na sebe... On kroz suze kaže da nije ni slutio da će mu se život ovako okrenuti.
20. 11. 2024. u 10:55
Komentari (0)