SRPSKI VRAĆEN U FRANCUSKO PRAVOSUĐE: Lingvisti i diplomate rešili bizarnu situaciju u kojoj su se našli naši prevodioci

G. Čvorović/ Lj. Begenišić

15. 03. 2024. u 16:36

SRPSKI jezik se iz­borio za pravo da u francuskom pravo­suđu postoji među osta­lim jezicima nastalim iz bivšeg srpskohrvat­skog jezika. To je epilog slučaja koji je iznenadio našu zajednicu u Pari­zu kada se ispostavilo da francuski sudovi na spisku imaju hrvatski, bosanski, crnogorski i srpskohrvatski jezik. Sa­mo srpskog nije bilo!

СРПСКИ ВРАЋЕН У ФРАНЦУСКО ПРАВОСУЂЕ: Лингвисти и дипломате решили бизарну ситуацију у којој су се нашли наши преводиоци

Foto Shutterstock

U sudovima na spisku su bili hr­vatski, bosanski, crno­gorski i srpskohrvatski! A to znači da je naš jezik "vođen" pod imenom jezi­ka bivše SFRJ.

Tako se, usred francuskog pra­vosuđa, čudnim putevima za­gubio jezik naroda s ko­jim Francuzi imaju čvrste veze, naroda s kojim je fran­cuska delila istorijske trijum­fe u prošlom veku, čija se praktično čitava inte­ligencija ško­lovala u Parizu između dva rata, i čija je dijaspora ovde daleko najbrojnija od svih naro­da bivše Jugoslavije.

Ta bizarna situacija nastala je s novom no­menklaturom koju je kra­jem 2022. godine uvelo francusko Ministar­stvo pravde. Unutra su, iz neobjašnjivih razloga, stajali svi jezici koji su "stvoreni" iz nekada­šnjeg zajedničkog jezika, ali ne i srpski!

Danijela Stamenov Milić, kada je videla tu novu nomenklaturu obavestila je  Ambasadu Srbije u Parizu, a reagovalo i Društvo i srpski jezik i književnost iz Beograda.

- Mi smo obavestili Amaba­sadu Francuske u Beogra­du i naše Ministarstvo spoljnih poslova koje je radilo na rešavanju tog problema, pa je srpski uvršten na spisak - ka­že nam prof. dr Vesna Lompar, predsednica Društva za srpski jezik i književnost.

Danijela Stamenov Milić, koja je sudski tu­mač od 2017. godine i na čiju je inter­venciju došlo do ispravljanja veli­ke nepravde, nagla­šava da su svi naši prevodioci i sudski tumači bili iznena­đeni odlukom francu­skih vlasti. Oni, inače, svakih pet godina podnose zahtev za produženje licence i ono što se do­godilo nije ih ostavilo ravnodušnim.

- Našli smo se zateče­ni. Uglavnom smo svi Sr­bi, retko ko je iz drugih bivših republika, a is­palo je da srpskog jezika samostalno nigde nema - naglašava naša sagovor­nica.

Ona kaže da su tumači svoja prava pokušali da ostvare preko prevodi­lačkih udruženja u Fran­cuskoj, u zemlji u kojoj rade, ali bezuspešno. Obratili su se zatim am­basadi, a u međuvremenu je reagovalo i Društvo za srpski jezik i književ­nost Srbije. Sve je ubrza­no poslednjih meseci.

Iz ambasade su rea­govali kod francuskog Ministarstva spoljnih poslova i zatražili da se greška ispravi. Posle duže prepiske, sve je do­šlo na svoje. Navedeno je da se u članu 1 iz dekreta od 5. decembra 2022. go­dine reč "srpskohrvat­ski" iz redova H 1.9.15 i H 2.9.15 menja rečju "srp­ski". Odluka je doneta 29. februara, a izmena je uneta i u zvanični "Službeni glasnik" broj 54 od 5. marta ove godine.

arhiva

Prof. dr Vesna Lompar

Prevodioci zadovoljni

IZ francuskog ministarstva našoj ambasadi su poslali i izvod iz "Službenog glasnika", gde je eksplicitno navedeno kojse promene vrše.

- Zadovoljna sam što smo na kraju uspeli da se izborimo za svoje pravo - kaže Danijela Stamenov Milić (na slici).

Ona će sada, kako i dolikuje, moći da prevodi sa francuskog na svoj mater-nji srpski jezik, i obratno. Vest je obradovala i druge naše prevodioce.

Foto privatna arhiva

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

BILO JE TUŽNO, FALILI SU ĐOKOVIĆ I FEDERER: Ferer progovorio o Nadalovom oproštaju