VEČERAS SPAVAMO SAT KRAĆE: Sat se pomera u napred - Kome će to najviše smetati - ove simptome će osetiti čak i oni kojima ništa ne fali

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

30. 03. 2024. u 21:33

LETNjE računanje vremena počinje noćas, poslednjeg vikenda u martu, kada časovnike treba pomeriti sat unapred, sa dva sata posle ponoći na tri.

ВЕЧЕРАС СПАВАМО САТ КРАЋЕ: Сат се помера у напред - Коме ће то највише сметати - ове симптоме ће осетити чак и они којима ништа не фали

Foto: Goran Čvorović

Na osnovu Zakona o računanju vremena, vreme se u dva sata 31. marta pomera za jedan čas unapred, na tri sata, što znači da će se spavati sat kraće.

Letnje računanje vremena je uvedeno kako bi ljudi imali sat vremena dnevnog svetla više, ali kako se bliži zima, dan je sve kraći te mnogo ljudi započinje i završavaju radni dan u mraku, uz malo mogućnosti da provedu vreme na sunčevoj svetlosti. Zbog toga se sve češće čuju stavovi da je taj sistem u današnje vreme prevaziđen, piše Blic.

SPAVAMO KRAĆE, ALI DAN TRAJE DUŽE

Zimsko računanje vremena nam daje taj sat sna duže ujutru, ali nam zapravo skraćuje dan. Sada ćemo teoretski, imati sat vremena manje sna, to u praksi znači da će nam od naredne nedelje dan biti duži.

Tačnije, ako je sada sumrak oko šest sati posle podne, za nedelju dana ćemo skoro sve do sedam sati uveče imati dnevnu svetlost.

- Zato ovo vraćanje na zimsko računanje vremena daje efekat skraćenja dana i skraćenja naše izloženosti dnevnom svetlu, a svetlost je ono što određuje naše biološke ritmove koji moraju biti usklađeni sa ciklusom svetlosti i tame, odnosno smene dana i noći koju diktira Sunce - rekao je ranije Dragan Hrnčić, fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu za RTS.

Mada ta promena od jednog sata ne deluje kao nešto dramatično, ali ćemo sigurno već u nedelju i ponedeljak osetiti da ne stižemo da obavimo sve redovne aktivnosti i da će nam nedostajati taj jedan sat, što dovodi do konfuzije, ali i do dodatnih promena u organizmu praćenih pojavom glavobolje, varijacija u krvnom pritisku, razdražljivosti.

NA KOGA POMERANjE SATA NEPOVOLjNO UTIČE

Pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu.

Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog novonastale promene svakako biti pod stresom.

Kako je naveo RHMZ, očekivane biometeorološke prilike biće povoljne za većinu hronično obolelih. Izvestan oprez se savetuje osobama koje imaju kardiovaskularna i psihička oboljenja. Meteoropatske reakcije su moguće u vidu nervoze, umora i pada koncentracije.

SKORO POLA VEKA LETNjEG I ZIMSKOG VREMENA

Letnje računanje vremena je u Srbiji uvedeno 27. marta 1983. godine, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi, boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.

Saglasnost o predlogu Evropske komisije da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru, još nije postignuta. Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, ali članice ga još nisu usvojile.

Na zimsko računanje vremena se ponovo vraćamo 27. oktobra.

(Blic.rs)

BONUS VIDEO - ZAJEDNIČKA VEŽBA: Kina, Rusija i Iran sa zajedničkom budućnošću

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MEĐUNARODNI DAN SOLIDARNOSTI: Ključ za održivu budućnost