Društvo

PRETE NAM 33 VIRUSA I BAKTERIJE: SZO dopunila listu patogena koji bi mogli da izazovu novu pandemiju goru od Kovi 19

D. Matović

09. 08. 2024. u 11:42

PANDEMIJA kovida 19 delovala je kao nešto što se dešava jednom u životu, ali na radaru naučnika su sad patogeni koji mogu da budu uzroci nove svetske epidemiološke krize.

ПРЕТЕ НАМ 33 ВИРУСА И БАКТЕРИЈЕ: СЗО допунила листу патогена који би могли да изазову нову пандемију гору од Кови 19

FOTO: Arhiva novosti

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) protekle nedelje je ažurirala spisak opasnih virusa i bakterija, tako da je broj patogena koji bi mogli da izazovu sledeću pandemiju porastao na više od 30 i sada uključuje i viruse gripa A, denge, kao i majmunskih boginja.

Više od 200 naučnika iz 54 zemlje analiziralo je 1.652 virusa i bakterija i označilo 33 kao rizične. U prethodnom izveštaju iz 2018. bilo ih je "samo" - 10. Šta se u međuvremenu promenilo i imamo li razloga da se pribojavamo, pitali smo naše poznate stručnjake iz oblasti virusologije i epidemiologije.

- Osnova za strah nema, jer se ništa nije promenilo - kaže virusolog dr Milanko Šekler za "Novosti". - Na listu iz 2018. stavljene su čitave familije poznatih virusa. Na početku 21. veka bilo je poznato 1.415 infektivnih uzročnika koji izazivaju bolest kod ljudi. Za 23 godine otriveno je oko 200 novih. Nova je jedino strategija da što više ljudi učestvuje u nadzoru i ispitivanju prisustva virusa u prirodi, i da razmenjuju iskustva. U toj grupi je puno veterinara i stručnjaka iz nerazvijenih zemalja: Irana, Bangladeša, Pakistana.

Proširena je saradnja na kolege koji rade u zemljama u kojima bi mogli da se pojave infekti, a mogu da ugroze zdravlje ljudi u bogatim zemljama. Zbog bogatih se donose ovakve mere i proširuje saradnja naučnika. Svaki virus ili bakterija mogu za 24 sata da se prenesu bilo gde na planeti.

Prioritetni patogeni, koji su objavljeni u izveštaju od 30. jula, izabrani su zbog njihovog potencijala da izazovu globalnu vanrednu situaciju u javnom zdravlju, a na osnovu dokaza da su visoko prenosivi i virulentni. Među njima su i grupa korona virusa koja uključuje SARS-CoV-2 koji je izazvao pandemiju kovida-19, kao i merbecovirus, koji uključuje virus koji izaziva bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS). Dodati su i virus majmunskih boginja, koji je izazvao globalnu epidemiju 2022. i nastavlja da se širi u delovima centralne Afrike, kao virus i gripa A, sa podtipom H5, koji je izazvao epidemiju kod goveda u SAD. Stručnjaci su upozorili da će "bolest Ks" - hipotetički izraz za novu bolest koja bi mogla izazvati pandemiju - verovatno proizaći iz virusa gripa, kao i da su stanovnici jugoistočne Azije i regiona zapadnog Pacifika zbog tropske klime pod većim rizikom da obole od denga groznice. Zabrinuti su i što neke bakterije postaju "superbakterije" otporne na antibiotike. Među pet globalno potencijalno opasnih bakterija - sve su novododate - nalaze se sojevi koji izazivaju koleru, kugu, dizenteriju, dijareju i upalu pluća. Dodata su i dva virusa glodara jer su "skočili" na ljude, sporadičnim prenosom sa čoveka na čoveka. Za lečenje ovih patogena nekoliko kandidata za vakcinu je u ranoj fazi kliničkih ispitivanja.

- Svaki od tih virusa i bakterija ima svoje karakteristike, način na koji može da bude opasnost - ističe Šekler. - Nije isto da li se infekt širi na teritoriji gde su ljudi vekovima u kontaktu sa njim ili se nađe u okruženju ljudi koji se nikad nisu sreli sa tim virusom ili bakterijom. Mnogi od prioritetnih patogena trenutno su ograničeni na određene regione, ali imaju potencijal da se šire globalno. Važno je i kakav je imunitet i zdravstveno stanje zaraženih osoba. Veći je rizik u državama u kojima je pretežno starija populacija sa oslabljenim imunitetom, nego u onim gde ima više mladih ljudi. Pojedini patogeni mogu da prouzrokuju katastrofalne zdravstvene probleme u nekoj zemlji, a da se u drugoj ne desi ništa neuobičajeno.

Epidemiolog, profesor dr Zoran Radovanović smatra da uvek ima razloga za zabrinutost:

- Pandemije povremeno "iskaču", pretnja visi u vazduhu. U poslednjih 150 godina najduži razmak između dve pandemije gripa bio je 41 godina. Imali smo pandemiju side, pa druge kolere. Važno je da se na vreme pripremimo za potencijalne uzročnike, da imamo spremne lekove, vakcine, zaštitnu opremu. Svi izdvojeni virusi i bakterije su opasni, a što se smrtnosti tiče najopasniji je virus nipah.

Ovaj virus koji izaziva smrtonosnu groznicu i oticanje mozga ponovo se pojavio u Indiji. U prvoj epidemiji 2018. stopa smrtnosti je iznosila 94,4, odnosno preminulo je 17 od 18 zaraženih. SZO je 2022. prvi put stavila virus nipah na listu prioritetnih. Ovaj virus prenose slepi miševi, a oni ne traže ljude, kao na primer, komarci.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ŠTA ĆE JOŠ DA NAS SNAĐE?! Selektor Svetislav Pešić zabrinuo sve pred meč Srbija - Nemačka (VIDEO)

ŠTA ĆE JOŠ DA NAS SNAĐE?! Selektor Svetislav Pešić zabrinuo sve pred meč Srbija - Nemačka (VIDEO)