Društvo

SPOTIČU SE U PORODIČNIM SPOROVIMA: Četiri godine od donošenja, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije u potpunosti zaživeo

NI četiri godine od stupanja na snagu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ovaj institut nije sasvim zaživeo, delom zato što jedan broj lokalnih samouprava i dalje nema ustanovljenu uslugu, delom zato što nema dovoljno kadrova, ali i zbog nezainteresovanosti advokata i neinformisanosti građana.

СПОТИЧУ СЕ У ПОРОДИЧНИМ СПОРОВИМА: Четири године од доношења, Закон о бесплатној правној помоћи није у потпуности заживео

Foto Shutterstock

Pružaoci pravne pomoći su, prema zakonu, jedinice lokalne samouprave i advokati, a pružaoci pravnih saveta i opštih pravnih informacija i udruženja, pravne klinike itd.

Prema izveštaju Ministarstva pravde za 2023. godinu, ukupan broj odobrenih zahteva bio je 6.321. Većini su besplatnu pomoć pružili zaposleni u lokalnoj samoupravi i gradskoj opštini. Na advokate je upućeno 932 ljudi.

Od ukupnog broja upisanih branilaca u Registar - 4.247, izveštaj Ministarstvu pravde je dostavilo svega 313, od kojih je tek 179 pružalo besplatnu pravnu pomoć, i to najčešće iz oblasti porodičnog prava. U istom periodu 23.870 korisnika dobilo je pravni savet, njih 10.910 opštu pravnu informaciju, a 3.562 pomoć pri popunjavanju formulara. Čak 45,47 odsto zahteva odnosilo se na oblast porodičnog prava.

FOTO: Arhiva novosti

Kada je u pitanju porodično nasilje, kako kaže Marija Petronijević iz udruženja "Fenomena", tek 0,2 odsto svih žrtava, odnosno oko 486 korisnica, tražilo je besplatnu pravnu pomoć prošle godine.

- Mnoge žene ne znaju da zakon postoji, koje uslove treba da ispune da bi dobile pomoć, kome da se obrate, kako da popune, inače, složen i obiman formular. Neke korisnice kažu da su odustale kad su shvatile da nemaju ni osnovne uslove poverljivosti i da na šalteru u gradskim i opštinskim zgradama, moraju da kažu šta im je potrebno - kaže naša sagovornica.

Ukazuju i da službe pravne pomoći na lokalu obično imaju jednu osobu za ovu vrstu pomoći, a obavljaju i druge pravne poslove, što može dovesti do preopterećenosti.

- Problem je i što ove službe nisu specijalizovane za rad sa ženama koje su preživele rodno zasnovano nasilje, posebno za rad sa višestruko diskriminisanim ženama - kaže Aneta Dukić iz "Fenomene", i dodaje da je ova organizacija podnela inicijativu za unapređenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

OD DECE DO AZILANATA

PRAVO na besplatnu pravnu pomoć, osim korisnika novčane socijalne pomoći i prava na dečji dodatak, imaju i: deca o kojima se odlučuje u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, osobe na obaveznom psihijatrijskom lečenju. Takođe, i oni prema kojima se vodi postupak lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti, žrtve nasilja u porodici, torture i trgovine ljudima, tražioci azila, izbeglice, osobe sa invaliditetom, deca iz sistema socijalne zaštite itd.

Oni predlažu da se omogući ženskim specijalističkim organizacijama da postanu ravnopravni pružaoci kada je u pitanju rodno zasnovano nasilje, i da se izjednače svi oblici ovog nasilja sa nasiljem u porodici (npr. proganjanje, polno uznemiravanje itd.).

Kada su u pitanju udruženja građana, prema Godišnjem izveštaju Ministarstva pravde za 2023, njih 25, koji su dostavili izveštaj, pružilo je u više od 8.800 slučajeva pravnu pomoć, podršku, savet ili uslugu popunjavanja formulara.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DOSELILA SE `61: Rodno mesto Olge Odanović daleko od Srbije

DOSELILA SE `61: Rodno mesto Olge Odanović daleko od Srbije