RODITELJI POMAŽU DECI DA KRŠE PRAVILA PLATFORMI: Kako zaštiti najmlađe od zloupotreba na internetu (2)

POLA sekunde. Toliko u proseku prođe dok još jedno dete negde u svetuprvi put ne pristupi internetu. U Srbiji, taj prvi susret sa digitalnimsvetom desi se često pre nego što dete nauči da čita ili sabira. Stručnjaci upozoravaju - sve je više dece koja žive paralelne živote - jedan u kući, u vidokrugu roditelja, i drugi - na internetu, bez ičijegnadzora.

Foto Shutterstock

Istraživanje "Deca Evrope na internetu", sprovedeno u 19 zemalja, pokazalo je da Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina koja koriste društvene mreže. Čak 45 odsto dece uzrasta od devet do 11 godina u Srbiji izjavilo je da svakodnevno koristi mreže poput "Tik-toka", "Instagrama", "Fejsbuka" i "Jutjuba", dok ih je u Nemačkoj svega 11 odsto.

Iako većina ovih platformi formalno zabranjuje naloge korisnicima mlađim od 16 godina, zaobilaženje pravila postalo je pravilo. Deca kreiraju naloge uz pomoć starijih, ili čak samostalno, često bez ikakvog nadzora.

Foto Tanjug

- Sve velike društvene mreže imaju starosnu granicu za otvaranje naloga - kaže za "Novosti" Biljana Lajović, specijalista školske psihologije. - Ako su kompanije koje na tome zarađuju postavile granicu od 16 godina, postoji razlog zašto treba da je poštujemo. Mnogi roditelji međutim, pomažu svojoj deci da tu barijeru zaobiđu. Kada se prvi put prijavljuju na neku aplikaciju, oni im kažu: "Samo upiši 16, da bi mogao da nastaviš". Time se krši pravilo platforme, a detetu šalje poruka: "Ako ti je korisno, slobodno reci neistinu". Kako onda od tog deteta da očekujemo da bude iskreno, da nas poštuje, da poštuje školu, zakone, moralne vrednosti?!

Mnogi roditelji pravdaju ovakvo ponašanje time što "i druga deca imaju naloge", pa ne žele da njihovo dete bude izopšteno.

- Na taj način pravdaju svoju popustljivost, a da li bi dopustili svom detetu da uradi nešto loše, nešto što može da mu naškodi - pita Lajovićeva. - Druga deca nisu kriterijum. Porodica mora da ima svoj sistem vrednosti koji oblikuje dete za ceo život. Jer, mnogo je toga što roditelji ne vide. Dok oni misle da im dete gleda crtaće ili sluša muziku, u stvarnosti se pred njegovim očima smenjuju scene nasilja, seksualnog sadržaja, poruke mržnje ili digitalno nasilje.

U Srbiji, čak 50 odsto dece od devet do 16 godina videlo je slike ili snimke seksualnog sadržaja. U Francuskoj, u istom istraživanju, taj procenat je 21. Podaci ukazuju i na prisustvo vršnjačkog nasilja u digitalnom prostoru. Šest odsto dece u Srbiji iskusi digitalno nasilje bar jednom mesečno, a još 13 odsto nekoliko puta u toku godine doživi vređanje, ponižavanje, isključivanje iz onlajn grupa, slanje uznemirujućih poruka ili širenje lažnih informacija. U Hrvatskoj, Francuskoj i Italiji, ovakvo nasilje prijavljuje samo dva odsto dece, dok u Poljskoj i na Malti ti procenti iznose 13 i 11 odsto.

- Ponižavanje, izbacivanje iz grupe, objavljivanje privatnih fotografija, podsmeh zbog izgleda, "prozivanje" u "storijima" i komentarima - sve su to oblici digitalnog nasilja sa kojima se danas susreću deca i mladi u Srbiji - kaže Lajovićeva. - Podaci ukazuju na to da su najčešći zlonamerni sadržaji upravo oni koje deca koriste da bi povredila drugu decu. To uključuje izbacivanje iz zajedničkih grupa, kačenje neprimerenih fotografija bez dozvole, "hejtovanje" i snimanje scena nasilja koje se kasnije dele na mrežama. Što su deca starija, sadržaji su suroviji. Reakcije dece na ovakve situacije su različite. Ima dece koja se na to ne obaziru, a istraživanja su pokazala da neka deca zaista pate zbog onoga što se desi na internetu. Devojčice su osetljivije od dečaka. Njima je teže da pruže otpor ili da odmah zatraže pomoć.

Foto Shutterstock

Sadržaji koji deluju kao šala, "mem" ili "zezancija" za decu mogu imati posledice koje se mere u godinama. Nije svaka dete isto, ali svako dete ima granicu. Na mrežama se ona lako prelazi. A posledice ostaju - i van ekrana.

- Deca su ranjiva, jer nemaju razvijene mehanizme odbrane i zaštite - ističe Lajovićeva. - Adolescentima je vršnjačka grupa najvažnija. Pripadanje, izgled, status, uticaj - sve to je deo identiteta koji tek nastaje. Kada ih neko izbaci iz grupe, ismeje zbog fizičkih osobina ili ih javno prozove, to zaista boli. I boli više nego što odrasli ponekad mogu da razumeju. Strah od kazne, podsmeha ili banalizacije problema često dovodi do toga da dete trpi u tišini. Neki roditelji reaguju rečenicama: "Ma ne obraćaj pažnju" ili "To su gluposti". Ali za dete to nije glupost. To je njegov svet, i sve što se događa u tom svetu ima težinu.

Foto Shutterstock

Posebno je zanimljiv fenomen u kome deca - umesto da traže zaštitu - štite roditelje. Ne govore im šta se dogodilo, jer ne žele da ih povrede.

- Teško je direktno zaštititi decu, ali je moguće izgraditi odnos u kome će oni roditeljima ispričati šta se dešava - objašnjava Lajovićeva. - Problem je što se deca retko poveravaju odraslima. Češće pričaju drugarima, jer misle da ih roditelji i nastavnici ne razumeju i ne mogu da shvate šta njih zaista boli. Kada dete odluči da progovori, sve zavisi od prve reakcije roditelja. Ako je ta reakcija osuda - "Šta si ti radio?", "Zašto baš tebi?", "Šta si tražio na toj mreži?" - dete se zatvara. I sledeći put neće ništa reći.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije