VRŠNJAKE STAVE NA CRNU LISTU, PA IH VREĐAJU: Kako zaštiti najmlađe od zloupotreba na internetu (8)

DEČAK od 13 godina u komentaruispod objave svog školskog druga na "Tik-toku", napisao je "MRŠ uAfriku, tamo ti je mesto"?!

Foto Shutterstock

Dečak kojem je taj komentar upućen je Rom. Nije znao kome da se obrati, niti kako da prijavi govor mržnje, a kada je to podelio sa drugaricom, ona mu je rekla: "Ne misli on to ozbiljno."

U svetu u kom deca odrastaju sa ekranom u ruci, reči su oružje koje se koristi bez ikakve svesti o posledicama. Prema podacima SHARE fondacije, čak 40 odsto dece iz Srbije doživelo je ili svedočilo o govoru mržnje na društvenim mrežama. Najčešće platforme su "Tik-tok", "Instagram", Discord i vajber-grupe. U jednoj osnovnoj školi, učenici su napravili privatni Discord kanal pod nazivom "Crna lista", gde su postavljali slike svojih drugova i ocenjivali ih uvredljivim komentarima: "Ova izgleda ko konj", "debela ko frižider", "Šiptarka iz sela". U anketi sprovedenoj među tinejdžerima, utvrđeno je da su najčešće mete pripadnici LGBT populacije, Romi, deca s invaliditetom, kao i deca koja "ne liče na druge".

- Kao i u fizičkom svetu, u onlajn okruženju devojčice su više izložene različitim oblicima diskriminacije i nasilja, uključujući mizoginiju, seksizam i govor mržnje - kaže Brankica Janković, poverenik za zaštitu ravnopravnosti za "Novosti". - Diskriminacija, ali i rodno zasnovano nasilje se očigledno samo prelilo u digitalnu sferu i pronašlo nove "inovativne" načine za ispoljavanje i uticaj na dečje živote. Institucije moraju sa punom pažnjom tretirati govor mržnje i druge oblike nedozvoljenog ponašanja, a nasilje u digitalnoj sferi je i te kako ozbiljno i ostavlja teške posledice.

Jankovićeva je istakla da u nezavisnoj instituciji na čijem je čelu rade na podizanju svesti o ovom problemu:

- Nedavno smo svim internet portalima i medijima uputili preporuku da preduzimaju sve potrebne mere u cilju sprečavanja objavljivanja sadržaja i komentara korisnika na internet portalu i profilima na društvenim mrežama, kao i uklanjanja onih komentara koji su već objavljeni, koji po svojoj prirodi mogu da podstiču mržnju ili nasilje protiv osoba ili grupa zbog njihovog ličnog svojstva ili izazivaju strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Uprkos zakonskom okviru koji formalno obuhvata zaštitu od diskriminacije, govor mržnje među decom retko biva prijavljen i gotovo nikada sankcionisan.

- Naš Ustav i zakoni prepoznaju i zabranjuju govor mržnje, uključujući i Zakon o zabrani diskriminacije koji propisuje da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv pojedinaca ili grupe zbog njihovog ličnog svojstva - ističe Jankovićeva. - Govor mržnje se ne može pravdati slobodom govora i izražavanja, uprkos tome što se to često pokušava. Postoji i krivično pravna i građansko pravna zaštita od diskriminacije.

Roditelji često nisu svesni da njihova deca učestvuju u vršnjačkom zlostavljanju "na mreži" - bilo kao počinioci, bilo kao žrtve.

- Deca upijaju sve iz neposrednog okruženja, a okruženi smo agresivnom komunikacijom - kaže Jankovićeva. - Rezultati istraživanja pokazuju da deca koja vređaju i uznemiravaju drugu decu "onlajn" skoro uvek i sami trpe neki oblik digitalnog nasilja, što znači da su istovremeno i nasilnici i žrtve. Moramo biti svesni da bez jasne osude, kao i moralne i ljudske obaveze da se suzdržimo od komunikacije koja vređa, podstiče netrpeljivost ili nasilje i normalizuje diskriminaciju nećemo moći efikasno da suzbijemo ovu pojavu.

Jedan od problema je i što se internet komunikacija kod dece posmatra kao "njihova stvar", dok stručnjaci apeluju da je reč o ozbiljnoj zoni rizika koja zahteva jednaku pažnju kao i fizičko nasilje. "Kada neko napiše "ubij se" ispod slike deteta koje ima višak kilograma, to nije šala, jer može da ima kobne posledice.

- Govor mržnje je daleko opasniji u javnom diskursu, u parlamentima, u medijima, nego u komentarima na društvenim mrežama - smatra prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj u Beogradu. - Šta može da pomisli jedan petnaestogodišnjak kad gleda bahate javne ličnosti? Da je u redu vređati, pretiti, ponašati se agresivno. Ako su govori predsednika Amerike Donalda Trampa model ponašanja, onda dete pomisli: "Ja hoću da budem kao on." Danas je bahatost postala "norma". Na internetu je to kao "dobar dan". Rešenje nije da glumimo Don Kihota i jurišamo na vetrenjače, niti da kao Kinezi uvedemo cenzuru, ali moramo da priznamo šta smo uradili: dali smo deci u ruke nešto za šta nisu bila spremna. Dali smo im virtuelni svet, pod izgovorom da u tome ima mnogo koristi. Ima - ali tek kada dete sazri, kada nauči šta je dobro, šta je zlo, kada razvije sistem vrednosti. Tek tada internet može biti koristan. Do tada, to je kao da ste detetu dali atomsku bombu. Posledice mogu biti katastrofalne.

Foto Shutterstock

Dr Predrag Nikolić, koji je na Fakultetu političkih nauka, odbranio doktorsku disertaciju o govoru mržnje u "onlajn" prostoru, navodi da govor mržnje u komunikaciji putem interneta ima potencijal da ujedinjuje istomišljenike i, što može biti posebno opasno, dodatno ih ekstremizuje:

- Psihologija gomile, naročito u ovakvom okruženju, utiče na homogenizaciju grupe koja se lako ekstremiše i tera one koji imaju blaže stavove da se priklone agresivnoj većini. Deca preuzimaju obrasce ponašanja iz svog okruženja, posebno odraslih, ali ih u digitalnom svetu pojačavaju - bez kontrole, bez nadzora i, što je najopasnije, bez osećaja odgovornosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije