U DEČJOJ SOBI OSTAJU DO 32: Zašto mladi u našoj zemlji kasnije nego u većini država EU napuštaju roditeljski dom

MLADI u Srbiji iseljavaju se iz svoji dečjih soba tek oko 32. godine, ili - gotovo punih šest godina kasnije nego mladići i devojke u zemljamaEvropske Unije.

Tošo Borković

Što zbog objektivnih razloga u nekim slučajevima, što zbog "udobnosti" roditeljskog doma gde im je sve "na gotovo", iz prodičnog gnezda mnopgi odlaze tak u doba kada, po Zakonu o mladima (koji obuhvata uzrast od 15 do 30 godina), više i ne spadaju u kategoriju mladih. A, kao razlog uglavnom ističu to da im plata nije dovoljna da se osamostale.

U Evropskoj uniji, prema izveštaju Evrostata za 2024. godinu, mladi u proseku odlaze od roditelja sa 26,2 godine. Najduže u porodičnom domu ostaju Hrvati (31,3 godine), a slična je situacija i u Slovačkoj (30,9), Grčkoj (30,7), Italiji (30,1) i Španiji (30). Nasuprot tome, najranije se osamostaljuju mladi Finci (21,4 godine), Danci (21,7) i Šveđani (21,9).

- Mladi se kasno osamostaljuju, pre svega zbog nepovoljnog ekonomskog položaja - kaže za "Novosti" Gordana Adamov, programski menadžer u Krovnoj organizaciji mladih Srbije. - Kada ih pitamo kolika je plata potrebna za pristojan život, odgovor je oko 130.000 dinara, a samo oko devet odsto mladih u našoj zemlji zarađuje više od tog iznosa. Na pitanje kada smatraju da će moći da priušte svoju prvu nekretninu, skoro jedna trećina je isključila tu mogućnost, osim u slučaju nasledstva. Većina smatra da neće moći sama da obezbedi stan.

Stan na kredite koje je država obezbedila baš za ovu kategoriju stanovništva, kako je nedavno rekao prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, dosad je obezbedilo više od 3.000 porodica. Ali, to znači da je dosad svega 0,3 odsto mladih apliciralo za ove namenske kredite sa posebnim pogodnostima.

U zemljama gde se mladi brže osamostaljuju, poput Danske, Holandije, Nemačke, Švedske i Finske, oni češće imaju veće troškova stanovanja nego ostali građani. Prema podacima "Evrostata", 9,7 odsto mladih od 15 do 29 godina trošilo je 40 odsto ili više svog raspoloživog prihoda na stanovanje - znatno više od proseka koji iznosi 8,2 odsto.

- Situacija je slična i kod nas - kaže Gordana Adamov. - Veliki problem je i to što samo sedam odsto studenata može da dobije mesto u studentskom domu, dok su zakupnine stanova u univerzitetskim centrima veoma visoke. U nekim zemljama, ako država nema dovoljno kapaciteta u studentskim domovima, postoji praksa subvencionisanja privatnog smeštaja. Kod nas je problem i veoma nizak procenat javne stanogradnje, koja bi mogla da bude namenjena mladima. Jedna od ideja jeste izrada nacionalnog programa javno-kooperativnog stanovanja za mlade.

Foto: D. Milovanović

Rezultati Ankete o radnoj snazi za 2024. godinu pokazuju da stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji kontinuirano opad, ali je i dalje mnogo viša od stope nezaposlenosti ukupnog stanovništva. U 2024. godini iznosila je 16,4 procenta, što je za 1,1 odsto manje nego u 2023. godini. Mladi kao jedan od ključnih problema ističu neusklađenost tržišta rada sa obrazovnim sistemom u Srbiji. Prema istraživanjima KOMS-a, samo jedna petina mladih zaposlena je na poziciji za koju se školovala, dok je više od polovine našlo posao u oblastima koja nemaju veze sa njihovim obrazovanjem.

- Veliki procenat mladih ne radi u struci za koju se školovao, već su primorani na prekvalifikaciju kako bi se zaposlili, a mnogi rade i više poslova kako bi obezbedili viši životni standard - kaže Adamov. - Uz to, često ne mogu da steknu prvo radno iskustvo u struci jer je probni rad uglavnom neplaćen. Zbog toga zagovaramo usvajanje zakona o obaveznom plaćanju probnog rada, kako bi mladi mogli da osiguraju sticanje iskustva i da za to dobiju naknadu. Naši podaci pokazuju da je čak 60 odsto mladih odustalo od daljeg školovanja jer nisu mogli da priušte studije ili su morali da rade da bi izdržavali sebe i porodicu. A, svaka druga mlada osoba radila je paralelno uz srednju školu ili fakultet.

U studiji Republičkog zavoda za statistiku "Demografski profil mladog stanovništva Srbije" istaknuto je da nivo životnog standarda često mladima ne omogućava da se izdvoje iz porodice roditelja. U pojedinim krajevima, posebno u seoskim naseljima, mladi i dalje praktikuju život sa roditeljima, u zajedničkim stambenim objektima i na zajedničkom imanju.

- Kasno stambeno, a donekle i finansijsko osamostaljivanje mladih ima uticaja na ekonomski razvoj zemlje, ali i na demografske trendove te je zato važno da oni budu na agendi svih ministarstava i da se budžetska sredstva za njih povećaju - smatraju u Ministarstvu turizma i omladine. - Očekujemo da će primena Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prvog stana rešiti pitanje osamostaljivanja jednog broja mladih a zalagaćemo se, pre svega kroz Savet za mlade, da Vlada donese i druge mere koje pomažu njihovom osamostaljivanju kao što su: donošenje stambene strategije - nacrt je urađen pre nekoliko godina, izgradnja neprofitnih stanova za mlade, subvencionisane mere za rešavanje stambenog pitanja mladih parova i roditelja, sa posebnim merama za mlade samohrane roditelje, izdavanje kuća/stanova po povoljnijim uslovima, mere za podršku stanovanju mladih žena i muškaraca van obrazovnog sistema, unapređivanje stanovanja mladih osoba sa invaliditetom...

Foto Shutterstock

Pedagog i psihoterapeut Biljana Ćulafić smatra da je za osamostaljivanje važan i mentalitet, kao i navike u odrastanju:

- Mladi ostaju kod roditelja koji i dalje obavljaju neke kućne poslove za njih, poput kuvanja i peglanja, dok oni rade i često čekaju da zasnuju bračnu zajednicu kako bi se odvojili od roditelja. To je, po mom mišljenju, pogrešno, jer je važno da jedno vreme mlada osoba živi sama i oseti šta znači samostalno se brinuti o sebi - spremati svoje stvari, baviti se svim onim svakodnevnim poslovima kojima su se dotad bavili otac i majka. U suprotnom, imaće pogrešna očekivanja i u braku - mladići će, na primer, očekivati od supruge sve ono što je dotad radila majka. Mi smo kultura koja teško pušta mlade da odu, a roditelji često postaju najveća kočnica osamostaljivanju

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije