REZULTATI PRVOG UPISNOG ROKA POKAZALI RAZLIKE BEOGRADA I UNUTRAŠNJOSTI: Navala na gimnazije i medicinske škole

U Trećoj beogradskoj gimnaziji za prirodni smer trebalo 94,78 bodova

Foto: K. Mihajlović

SVE gimnazije u Beogradu su popunjene, veliko interesovanje đaka vlada i za medicinske i farmaceutske smerove, kao i za elektrotehničke škole. S druge strane, deca najmanje žele da upišu mašinske, poljoprivredne i građevinske srednje stručne škole. Kada je reč o zanatima, najpopularniji su kuvari, konobari, maseri i frizeri, dok malo interesovanje vlada za zidare, tesare, armirače.

To pokazuje analiza posle prvog upisnog kruga u srednje stručne škole, gimnazije i trogodišnje profile u Srbiji.

Kao i prethodnih godina rekord drži Treća beogradska gimnazija gde je za upis na prirodno-matematički smer bilo potrebno osvojiti najmanje 94,78 bodova, što je za 0,60 više nego prošle godine, dok je za upis na društveni smer u ovoj školi bilo potrebno 91,15 bodova. Veliki broj bodova bio je potreban i za Četrnaestu gumnaziju za matematički smer i to 92,74, a za društveni 89,65 bodova.

Za upis u Prvu beogradsku gimnaziju na prirodno-matematički smer bilo je potrebno najmanje 90,38 a za društveno-jezički smer 87,38 bodova. Veliki broj bodova 91,67 bio je potreban iza upis u Četvrtu gimnaziju.

U Novom Sadu već godinama najpopularnija je gimnazija "Jova Jovanović Zmaj", a za upis na prirodno-matematički smer bilo je potrebno najmanje 96,38 bodova, a veliki broj bodova - 97,40 - đacima je bio potreban i za upis na sportski smer u ovoj školi.

Istovremeno, u unutrašnjosti Srbije osmaci su radije birali srednje stručne škole, pa je za upis u gimnaziju bilo dovoljno i 50 poena. Praznih klupa ostalo je u gimnazijama u Leskovcu, Boru, Požarevcu, Šapcu, Ivanjici.

- Što smo dalje od velikih centara, to je zanimanje za gimnazije manje, a razlog je socijalna struktura stanovništva, jer roditelji znaju da posle gimnazije dete treba poslati na fakultet, a oni nemaju novca za to - kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Nepopunjene su ostale i specijalizovane gimnazije, pa je tako, kako nam kaže Markov, u Osmoj beogradskoj gimnaziji od dva odeljenja za IT smer popunjeno samo jedno, a interesovanja nije bilo ni za odeljenja za istoriju i geografiju. Markov smatra da deca i roditelji radije biraju klasične gimnazije, nego one koje podsećaju na srednje stručne škole.

S druge strane, kao i ranijih godina, među đacima vrlo su popularne medicinske škole, a najviše bodova trebalo je za upis u Medicinsku školu u Novom Pazaru i to 90,80 za opšti smer, a za smer farmaceutski tehničar malo više - 91,18 bodova. Za upis u Medicinsku školu u Zemunu na opšti smer, na primer, bilo je potrebno 78,37 bodova, a za vaspitača 80,51 bod.

- Deca, kao i ranijih godina, ove škole rado biraju jer mogu da odu u inostranstvo, ali i da se brže zaposle - kaže nam Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. On ističe da su popunjene i ekonomske škole, ali da se u njih upisuju slabiji đaci među kojima ima i onih sa dobrim uspehom.

On naglašava da je mnogo nepopunjenih mesta ostalo u mašinskim, građevinskim i poljoprivrednim školama, kao i na zanatima - zidar, tesar i armirač - uprkos tome što su ti poslovi traženi na tržištu rada.

Inače, svi oni koji nisu uspeli da se upišu u prvom roku, u četvrtak su popunjavali i predavali liste želja za preostala slobodna mesta u srednjim školama za drugi upisni krug.

U subotu do 24 sata u drugom upisnom krugu biće objavljen konačan raspored učenika po školama. Učenici koji su konkurisali u drugom krugu mogu se upisati u ponedeljak 13. jula.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije