PENZIJA MOŽE I BEZ RADNOG STAŽA: Zakon o PIO omogućava penzionisanje i onima bez ijednog dana provedenog na poslu

MESTO na spisku Fonda PIO može se zauzeti i bez dana radnog staža!

Foto N. Skenderija

To znači da čak i oni koji nikada nisu imali radnu knjižicu, ukoliko su 15 godina samostalno uplaćivali doprinose mogu kada ispune starosni uslov, odnosno 65 leta, da dobiju penziju. Iznos na čeku zavisiće samo od osnovice za koju su se odlučili.

Prema trenutnim podacima oko 20.000 građana samostalno uplaćuje doprinose na ovaj način. To je za trećinu manje nego pre desetak godina, kada je veliki broj radnika zbog privatizacije i stečaja ostajao bez posla. Tada su se ovim putem popunjavale rupe u stažu.

Po članu 15 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju minimum godina koji je neophodan za penzionisanje je 15, ali svakako da on može biti i veći. Najvažnije je da novac redovno stiže na račun Fonda PIO. To znači da osobe koje nisu obavezno osigurane u smislu ovog zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju mogu se uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom.

- Kao i u slučaju korisnika iz drugih kategorija osiguranja, a to su zaposleni, samostalne delatnosti, poljoprivrednici, ukoliko su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi i u ovom slučaju je moguće da se penzija koja je stečena samostalnom uplatom doprinosa nasledi, odnosno bude porodična - kažu u Fondu PIO.

To je u stvari dobrovoljno uključivanje u obavezno osiguranje, koje je Srbija uvela nakon raspada bivše SFRJ, umesto ranije postojećeg produženog osiguranja, imajući u vidu da se radi o liberalnijem obliku, koje nije uslovljeno postojanjem prethodnog obaveznog osiguranja i drugih uslova.

- Bivše republike članice SFRJ su zadržale to "produženo osiguranje" - kažu u PIO.

- Primera radi, u Hrvatskoj, osoba može ući u ovaj vid osiguranja, ako od prestanka obaveznog osiguranja nije proteklo više od 12 meseci. Prema našim saznanjima, te mogućnosti ne postoje u Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Zakon jasno propisuje da osiguranici koji sebi uplaćuju staž nemaju pravo da rade kod drugog poslodavca, pošto nije moguće biti osiguran po dva osnova. Takođe osiguranje po članu 15 zakona automatski prestaje ako onaj ko je uplaćivao doprinose potpiše ugovor o delu, ili drugi ugovor kojim se primaju ugovorene naknade.

Svako ko je stariji od 15 godina i ne radi može da se odluči za ovakav vid staža. Takođe to mogu da urade i oni kojima nedostaje nekoliko godina do penzije, ali i oni koji nikad nisu radili. Najvažnije je da samostalne uplate ležu redovno, jer ukoliko osiguranik ne uplati doprinos u roku dospeća od šest meseci, gubi to pravo i može ponovo da ga ostvari, ali mora da podnese nov zahtev. Po zakonu samo 30 dana može da se uplati retroaktivno, plaća se svakog meseca.

Dr Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku kaže da je kod nas 2003. godine uvedeno da pojedinci mogu sami sebi da uplaćuju staž ukoliko nisu zaposleni niti angažovani po osnovu ugovora, što ih automatski uključuje među osiguranike.

- To je imalo smisla početkom 2000. kada je siva ekonomija bila veoma raspostranjena, a mnogi su se prijavljivali kod poznanika ili rođaka kao zaposleni samo da bi mogli da uplaćuju doprinose za penzijsko osiguranje, iako zapravo nisu u tim firmama radili - objašnjava Matković. - Jednom broju pojedinaca je nedostajalo svega par godina da ispune uslov minimalnog staža od 15 godina, pa su nalazili polulegalne načine da se negde prijave da im ne bi "propali" do tada uplaćeni doprinosi.

Privatni penzijski fondovi u to vreme nisu postojali, tvrdi naša sagovornica, pa pojedinci koji su hteli da obezbede penziju i ujednače svoju potrošnju tokom životnog ciklusa nisu imali mogućnosti da štede za svoju starost.

- Socijalna penzija u to vreme nije postojala, a zbog veoma teškog stanja u budžetu, nije bilo realno da se očekuje njeno uvođenje na srednji rok - smatra dr Matković. - Ova mogućnost danas postoji u Nemačkoj za samozaposlene koji nisu obavezni da se osiguraju. U principu i ovo, kao i sva druga rešenja treba istraživati, preispitivati, što se kod nas ne radi. Ima smisla da se ona uvede kao poseban modul u okviru programa novčane socijalne pomoći sa relaksiranim kriterijumima, naročito imovinskim, ali i prihodnim za staračka domaćinstva.

Ona naglašava da neku vrstu socijalne penzije koja se dodeljuje uz proveru dohotka i imovine, samo siromašnim osobama je nedavno uvela Makedonija. One se, međutim, ne isplaćuju na teret penzijskog fonda, već centara za socijalnu pomoć, što znači da se zapravo i ne radi o penziji, već ojednoj vrsti socijalne pomoći za najstarije građane.

- Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju su zakonom propisane godine života i staža osiguranja za koje su plaćeni doprinosi. Tako je za starosnu penziju potrebno minimalno 15 godina, a za prevremenu starosnu penziju 40 godina staža osiguranja za muškarce, odnosno 39 za žene osiguranice u ovoj godini, kao i određene godine života za obe vrste prava - ističe naša sagovornica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije