"NOVOSTI" ISTRAŽUJU! SAD I TARA NA METI ALAVIH GRADITELJA: Sve se više gradi u slabije zaštićenim delovima
BUKOVE šume na netaknutim visovima i padinama planine Tare nominovane su za upis na Listu svetske prirodne baštine.
Reč je o lokalitetima Zvezda i Rača na površini od oko 2.000 hektara u prvoj, najstrože čuvanoj zoni zaštite Nacionalnog parka. Paralelno sa prvom srpskom kandidaturom za prestižnu listu, godinu na izmaku obeležila je i "zlatiborizacija" - sve intenzivnija gradnja u slabije branjenim delovima planine, pa su pred mnogobrojnim institucijama isprepletenih nadležnosti - veliki izazovi očuvanja Tare.
- Područje Zvezda sadrži jednu od retkih preostalih staništa Pančićeve omorike u kanjonu reke Drine. Reč je o reliktnoj šumskoj zajednici bukve, jele i smrče. Područje Rača obuhvata reliktnu šumsku podasocijaciju bukve i oraha i nalazi se u najnižem delu klisure reke Rače - objasnila je Milica Tomić, pomoćnik direktora u Nacionalnom parku Tara.
- Inicijativu predvodi Zavod za zaštitu prirode Srbije kako bi prvi rezervati prirode u našoj zemlji dobili jedinstveni vid međunarodne zaštite, u okviru Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine.
Na ovaj način, Srbija bi se priključila grupi od još 12 evropskih država, na listi u koju je trenutno uvršteno oko 80 netaknutih bukovih šuma. Opšti cilj je očuvanje endemičnih šumskih ekosistema značajnih za evropski kontinent, kako bi u njima uživale i buduće generacije čovečanstva.
- Da li će naša nominacija biti prihvaćena, znaće se sredinom 2021. godine - dodala je Tomićeva. - Evaluaciju nominacije za upis na listu Svetske prirodne baštine obavlja Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), kao zvanično savetodavno telo Komiteta svetske baštine.
Područja predložena za svrstavanje na listu Uneska nalaze se u zoni prvog stepena zaštite, a nominacija je pokazatelj da su ovi delovi sačuvani na najbolji mogući način i potvrda su dobro obavljenog posla u Nacionalnom parku "Tara" koji će iduće godine obeležiti 40 godina postojanja.
Međutim, problemi postoje u područjima sa nižim stepenom zaštite, u kojima je gradnja dozvoljena prema važećim zakonskim aktima, kao i prema prostornim planovima opštine Bajina Bašta i grada Užica. Dogodilo se da su pandemija korone i sve veća zagađenost vazduha u gradovima, mnogima "otvorile oči" i apetite za prirodnim lepotama Srbije, naročiti graditeljima sa dubljim džepom.
- Primetan je pojačan intenzitet gradnje, to se najbolje vidi na području Zaovina. Zakonska regulativa omogućava gradnju, a inspekcijske službe kao da nemaju dovoljno kapaciteta da kontrolišu poštovanje propisanih uslova - ističu u Nacionalnom parku.
Na "meti" graditelja su turistička odredišta Kaluđerske bare i Mitrovac, ali i druga mesta sa nižim stepenom zaštite.
U DRUŠTVU ODABRANIH
PORED Tare, za Svetsku listu prirodne baštine kandidati su i nacionalni parkovi "Fruška gora" i "Kopaonik". Tačnije, nominovani su lokaliteti u režimu stroge zaštite: Papratski do i Ravne u NP "Fruška gora" i "Kozja stena" u NP "Kopaonik". Poslednji put, ova lista proširena je 2017. godine, a do sada su na nju uvršteni šumski predeli Karpata, šume Slovačke, Ukrajine, Nemačke... Reč je o društvu odabranih i posebnih, u kome se do sada našlo 12 država.
Ovaj problem nije mogao ostati nevidljiv za nadležne u opštini Bajina Bašta. Nedavno su usvojena nova pravila za izgradnju na Tari, sa jasno definisanim pojedinostima.
Uvedena je stroga kontrola projektne dokumentacije, pri izgradnji mora se poštovati graditeljsko nasleđe ovog kraja, uz obaveznu upotrebu prirodnih materijala.
- Primera radi, malterisana površina objekata ne sme prelaziti 50 odsto i mora biti bele ili svetle pastelne boje, dok najmanje polovina površina mora biti pokrivena drvetom i kamenom - objašnjavaju u Opštini Bajina Bašta.
Na papiru, uređeno je puno da se spreči urbanizacija delova Tare sa nižim stepenom zaštite. U praksi, lepe želje može osujetiti stara ovdašnja boljka - reč je o pomešanim nadležnostima i odgovornostima, podeljenim između dve lokalne samouprave i između lokalnih i republičkih institucija.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (1)