PODSTICAJI JUGU ZEMLJE: Beogradska i Južnobačka oblast prave 67,3 odsto bruto dodate vrednosti, potrebno je otklanjanje regionalnih razlika
BEOGRADSKI region obuhvata od 41 do 55 odsto svih preduzeća, zaposlenih, kapitala, prihoda, profita. Nasuprot njemu, Južna i Istočna Srbija drže svega 6 do 14 odsto ovog "kolača". Beogradska i Južnobačka oblast stvaraju čak 67,3 odsto bruto dodate vrednosti ostvarene u našoj zemlji.
Regionalne razlike stara su boljka Srbije, a Predlog prostornog plana do 2035. godine pokušava da ponudi rešenje. Jedno od njih je utvrditi kompletno nov podsticajni mehanizam za nerazvijena područja.
U strukturi novostvorene vrednosti privrede Srbije u periodu od 2008. do 2018. godine primetan je trend rasta bruto dodate vrednosti Beogradske, Južnobačke, Sremske i Šumadijske oblasti. S druge strane, značajan je pad Zapadnobačke, Podunavske, Braničevske, Zlatiborske, Raške i Nišavske oblasti.
- Regionalne disparitete na nivou opština najbolje ilustruju rasponi između zarada po zaposlenom, čiji se ekstremi konstantno prosečno kreću u odnosu 2,5 prema 1 - stoji u Predlogu prostornog plana. - To je odnos zarada po zaposlenom u Surčinu ili Vračaru, u odnosu na Belu Palanku, Svrljig ili Trgovište. Regionalni ekonomski dispariteti između gradova i ostatka Srbije su se u tranzicionom periodu povećali. Privreda 28 grada ostvarivala je u 2018. čak 85,4 odsto dodate vrednosti privrede Srbije. U njima je poslovalo četiri petine preduzeća i ukupno zaposlenih, koji su ostvarivali 84 procenta prihoda i 87 odsto dobiti privrede zemlje.
Autori nove verzije prostornog plana zato predlažu potpuno nov sistem podsticaja, pre svega na jugu Srbije i području Stare Raške, uključujući pojas uz Kosovo i Metohiju i srpske zajednice na području AP KiM, a po potrebi i druge nerazvijene i prigranične samouprave.
- Efikasna podsticajna politika i mere treba da budu zasnovani na prioritetima prostornog razvoja regiona i lokalnih samouprava kroz proces integralnog strateškog planiranja - stoji u dokumentu. - Mnoge analize pokazuju da bi jedan od najefikasnijih modela obrazovanja srednjeg, regionalnog, nivoa upravljanja u Srbiji predstavljalo grupisanje regionalnih oblasti. Osnovni podaci pokazuju dosta visoku ujednačenost, ako se iz analize isključe Beogradska i Južnobačka oblast.
Dalji razvoj regionalnog prostornog planiranja trebalo bi da prati uvođenje srednjeg nivoa upravljanja i planiranja ekonomskog razvoja, uz primenu principa fleksibilnosti i decentralizacije u kontekstu sve intenzivnijeg razvoja novih proizvodnih, informacionih i komunikacionih tehnologija i formiranja novih strukturnih organizacionih oblika u procesu rada između sektora i unutar njih.
NERAZVIJENE 44 OPŠTINE
PO ekonomskim indikatorima izdvaja se sedam gradova, a koncentracija privrednih aktivnosti je u Beogradu i Novom Sadu. U okviru grupacije gradova primetna je relativna stagnacija Niša i Subotice.
Nerazvijeno područje obuhvata 44 opštine, u kojima živi 712.000 stanovnika - deset odsto Srbije. Tu posluje svega 4,5 odsto preduzeća, 3,5 odsto zaposlenih i na kome privreda ostvaruje svega 1,7 odsto prihoda.
VAŽNO USKLAĐIVANjE SA EU
USKLAĐIVANjE politike regionalnog razvoja Srbije sa politikom EU je značajno - stoji u Predlogu prostornog plana. - Regionalni model Srbije je visokocentralizovan, institucionalno neizgrađen, sa ogromnim negativnim efektima u prostoru, efekti priključenja u EU dobijaju posebnu pozitivnu dimenziju. Da bi se preokrenuo decenijski negativan trend regionalnih neravnomernosti, presudan je značaj indirektnih efekata integracionih procesa EU na regionalni razvoj Srbije.
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
STIŽE POLITIČKI POTRES? Evo ko vodi u anketama za novog nemačkog kancelara
ALIS Vajdel, liderka desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), prema poslednjim anketama, preuzela je vođstvo ispred Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
24. 12. 2024. u 12:17
Komentari (0)