GRADNJU DIKTIRAJU KUPCI: Predlog Putina Erdoganu za izgradnju gasnog čvorišta u Turskoj

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin predložio je juče u Astani kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu da se u Turskoj napravi veliki gasni "hab", odnosno skladište.

Foto: Tanjug/Turkish Presidency via AP

Putin je kazao da bi tada mogli mirno da regulišu cene po normalnim tržišnim uslovima, bez bilo kakvih političkih nijansi. On je istakao da je cena gasa sada previsoka.

Putin je nazvao Tursku najpouzdanijom maršrutom za dostavku gasa u Evropu. Putin je saopštio ideju o habu u Turskoj posle razgovora predstavnika "Gasproma" i turske kompanije "Botas", kao i rukovodilaca ministarstva energetike.

- "Turski tok" uspešno radi iako su i njega pokušale da oštete ukrajinske vlasti - rekao je ruski predsednik.

Federalna služba bezbednosti je uhapsila pre desetak dana zavrbovanog građanina sa Kavkaza koji je dobio novac da digne u vazduh gasovod na jugu Rusije, koji vodi ka Turskoj, ali je na vreme uhvaćen i pritešnjen dokazima sve priznao.

U Kremlju misle da je ideja pravljenja haba u Turskoj aktuelna, zbog previsokih cena plavog goriva u svetu. Rusija je do sada dostavljala više od 20 odsto nafte od ukupnih potreba Evrope, a 40 do 50 procenata gasa. Ali, hoće li se on stvarno praviti tek treba da se vidi, jer je glavno pitanje ko bi trebalo da budu kupci tog plavog goriva.

Upravo zato, odvojeni sastanak Putina i Erdogana u Astani bio je u fokusu pažnje svetskih medija, jer se čekao nastavak priče o habu koju je najavio u sredu ruski predsednik na "Ruskoj energetskoj nedelji", rekavši da Turska može postati veliki gasni hab. Do sada je glavni hab ruskog gasa u Evropi bila Nemačka.

- Izgubljeni obim tranzita "Severnim tokom" mogli bismo prebaciti u region Crnog mora i tako bi glavna maršruta našeg gasa u Evropu bila preko Turske koja bi postala najveći gasni hab - objasnio je Putin, i dodao da je za to zainteresovana Ankara.

Turska je, kako je u sredu rekao Putin, zainteresovana. Ali, pred kamerama Erdogan nije dao nikakav komentar, ni "da" ni "ne".

Putinov portparol Dmitrij Peskov je posle sastanka kazao da pitanje haba treba da se detaljno, i brzo, proanalizira.

Kad je reč o pravljenju haba, treba znati da Turska nije u najboljoj finansijskoj situaciji, jer su njene kompanije zamolile "Gasprom" da odloži plaćanja za već dobijeni gas.

PROFITIRALA BI I NAŠA ZEMLjA

PROJEKAT izgradnje dodatnih krakova gasovoda "Turski tok" i stvaranje najvećeg gasnog čvorišta u Turskoj za snabdevanje Evrope, koji je predložio ruski predsednik Vladimir Putin, bio bi dobar i za Srbiju, jer bi osim energetske sigurnosti, našoj zemlji mogao da donese i finansijsku korist od naplate tranzitnih taksa.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas smatra da je to realno i da bi predstavljalo neku vrsta povratka u igru "Južnog toka" čija je izgradnja obustavljena 2014. godine zbog pritiska Brisela i Vašingtona:

- Putinov predlog je realan i to je dobro za Srbiju, jer bismo bili tranzitna zemlja i od toga bismo zarađivali. Bilo je planirano da "Južni tok" ima četiri cevi sa kapacitetom od ukupno 63 milijarde kubnih metara gasa. A, sada "Turski tok" ima dve cevi po 15,75 milijardi kubika, od kojih je jedna namenjena za snabdevanje Turske, a druga, poznata kao "Balkanski tok", za jugoistočnu Evropu, kojom gas stiže i do Srbije.

S druge strane, stručnjak za energetiku, Miloš Zdravković, smatra da je taj predlog o stvaranju turskog haba još uvek na dugom štapu, ali ukoliko bi se realizovao obezbedio bi sigurnost za Jugoistočnu Evropu, čiji je deo i naša zemlja. On ističe da je jasno da je strategija Rusije da diverzifikuje pravce izvoza i da se okreće Turskoj i azijsko-pacifičkom regionu.

Generalni direktor "Gasproma" Aleksej Miler rekao je da je ta kompanija tehnički spremna da izgradi nove gasovode do Turske. U sredu, pre jučerašnjeg sastanka Putina i Erdogana, turski ministar energetike Fatih Donmez ocenio je da je predlog ruskog predsednika realan i da može biti sproveden. Ipak, postavlja se pitanje da li bi Vašington i Brisel opet, u nastojanju da ograniče uticaj Rusije u ovom delu Evrope, mogli da zaustave izgradnju turskog čvorišta, kao nekada "Južnog toka". Sofija se tada našla pod njihovim ogromnim pritiskom, što je na kraju i dovelo do propasti tog projekta 2014.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da naftovod za transport ruske nafte iz njegove zemlje u Srbiju može biti izgrađen za 18 meseci. E. B. T.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

MEDVEDEV O ENERGETSKOJ KRIZI: Neizvesnost u svetu može dugo da potraje

03. 10. 2022. u 17:48

Ekonomija

8 0

ZELENSKI TRAŽI 5 MILIJARDI DOLARA: Kijev mora da kupi gas i ugalj

12. 10. 2022. u 20:30

Svet

4 1

GRETA TUNBERG: Gašenje nemačkih nuklearki je greška

11. 10. 2022. u 23:28

Svet

10 8

DO NAFTE PREKO MAĐARSKE I DRAČA: Povezivanjem na "Družbu" imali bismo rusko "crno zlato"

10. 10. 2022. u 08:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije