NEMAČKA ZBOG INATA GUBI U PODELI MOĆI: Berlin nije sila bez saradnje sa Rusijom i Kinom

UPRKOS tome što je imala, kako kažu analitičari, istorijsku šansu da zauzme vodeću poziciju u svetu kad je reč o ekonomiji, Nemačka u tome nije uspela.

Foto: Tanjug

U vakuum, nastao usled njenog propusta, upale su istočnoevropske zemlje i napravile novo privredno težište Starog kontinenta. Berlin, pri tome, ne samo da je prokockao priliku pa trpi posledice gubitka moći nego se to, i te kako, oseća na domaćem privrednom terenu, a i na polju standarda građana.

Ovo konstatuju nemački eksperti za spoljnu trgovinu i upozoravaju da Berlin mora da se "privredno preorijentiše". Nemačka i EU, ističu stručnjaci u ovoj oblasti, nalaze se pred izazovom bez presedana. Katrin Kamin, predavač na Katedri za svetsku trgovinu i geoekonomiju na Institutu za svetsku ekonomiju u Kilu, ističe da "posle agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine stupa na snagu nova raspodela moći". Odnos snaga koji se upravo formira, veli ona, zahteva koheziju u Evropi.

Osim toga, upozorava Kaminova, neće biti zamisliv trgovinski opstanak cele evropske porodice, time i Nemačke, bez saradnje sa trgovinskim silama kakve su Rusija i Kina. Poslednjih godina Peking je postao izuzetno uspešan ekonomski igrač. Uprkos tome, ova supersila nije uspešno integrisana u zapadnu ekonomiju. Kaminova napominje da ne veruje u formiranje novog bloka između Istoka i Zapada i da bi Nemačka, kao i EU u celini, morale da imaju spreman odgovor na promenjenu globalnu ekonomsku mapu, u kojoj će energetske rezerve imati veću ulogu nego ikada do sada.

Foto Tanjug/AP

Dovoljan je pogled na mapu sveta da se vidi da se EU suočava sa ogromnim ekonomskim izazovima širom planete. Kaminova dodaje da bi Evropa takođe trebalo više da se fokusira i na Indiju. Ali, usred svog tog voljnoprinudnog okretanja ka Istoku, Berlin se suočava sa veoma problematičnim odnosima sa Pekingom. Posle pola veka bilateralnih kontakata, ovi neravnopravni partneri u ekonomskom bumu sve se više udaljavaju. I to upravo sada, kad bi trebalo da se događa suprotno.

Kina jeste, doduše, već šest godina glavni trgovinski partner Nemačke, a Berlin je svoje odnose sa Pekingom podigao na nivo "sveobuhvatnog strateškog partnertstva". Na nemačkim fakultetima, već godinama, najviše stranih studenata je upravo iz te zemlje. U poslednjem semestru bilo je 43.629 novih kineskih pridošlica.

Na stranici nemačkog MIP govori se o "velikoj raznolikosti i intenzivnosti" u nemačko--kineskim odnosima. Ali stoji i to da je Kina Nemačkoj ne samo partner i konkurent već i "sistemski rival", piše "Dojče vele". U odnosima dveju zemalja, elementi partnerstva i konkurencije su se sve više gubili, a do izražaja je dolazilo sistemsko rivalstvo. Nekada je, u oba smera, cirkulisao veliki broj delegacija. Danas su susreti nemačkih i kineskih političara retki. Ima to, svakako, veze i sa pandemijom, sa strogom kineskom strategijom nultog kovida i restriktivnim merama pri ulasku u zemlju, ali to nije sve.

Foto Tanjug/AP

Bez obzira na to da li je reč o pretnjama Tajvanu, progonu ujgurske manjine, snažnom pritisku na demokratski pokret u Hongkongu ili agresivnoj politici Pekinga na Južnom kineskom moru, potencijal za sukob sa Kinom raste. A zalihe sličnosti se tope.

Kina sad kaže: "Imamo svoj sistem. I želimo da promenimo globalni poredak i odgovarajuća pravila igre, ali ne prihvatamo sistem kojim dominira Zapad." U međuvremenu, jasno je da se, sasvim suprotno diktatu ekonomije, Berlin realno distancira od Kine. Ministar privrede i vicekancelar Robert Habek najavio je "snažniju trgovinsku politiku" prema Kini, a onda, na kraju konferencije ministara trgovine zemalja G7, izjavio: "Naivnost vezana za Kinu je završena!"

Još krajem maja Habek je odbio da izda garancije koncernu "Folksvagen" za investicije u Kini, što je bio svojevrsni šok za privredu. Decenijama je tom koncernu, kroz investicije i izvozne garancije, bio olakšavan posao sa najmnogoljudnijom zemljom na planeti. Poslednjih nekoliko decenija, nemačko-kineski odnosi, koji su pre svega ekonomski, cvetali su bez kočnica. Nemačke šefove vlada na njihovim putovanjima u Kinu redovno su pratile velike delegacije privrednika, slavila su se potpisivanja novih ugovora o saradnji. U Kini je trenutno aktivno oko 5.000 nemačkih kompanija, koje su tamo uložile 90 milijardi evra.

Danas je, međutim, uprkos svemu tome, raspoloženje loše, konstatuje nemačka štampa. Evropska privredna komora u Kini požalila se, nedavno, da se ekonomija sve više politizuje. "Dok je Kina nekada oblikovala globalizaciju, danas važi za manje uračunljivog partnera, manje pouzdanog i manje efikasnog", navodi se u dokumentu Komore.

Ovakve ocene nimalo ne idu naruku realnoj privrednoj situaciji na Starom kontinentu. Inat koji je prisutan u Briselu i Berlinu još više otežava i smanjuje šanse da zapadnoevropske ekonomije uhvate propušteni priključak.

Foto Tanjug/AP

MAHNITO KUPUJU ZEMLjIŠTE

U EVROPI, pre svega u njenom istočnom delu, trenutno je na delu, kako kažu analitičari, mahnito kupovanje zemljišta. Prema podacima specijalizovane baze podataka "Lend matriks", Istočna Evropa je po broju akvizicija poljoprivrednog zemljišta trenutno druga u svetu, odmah iza Afrike. Ovakva "glad za zemljom" baš u ovom regionu ima više razloga, tumači portal "Agronjuz". Zemlja je plodna, a daleko jeftinija nego u Zapadnoj Evropi, odakle dolazi i najveći broj investitora. S druge strane, i same istočnoevropske države nadmeću se u privlačenju stranih ulaganja u poljoprivredu, podstaknute i zajedničkom boljkom - sve pustijih sela.

DOBRA ZARADA "BUŠI" EMBARGO

EMBARGO koji su zapadne zemlje uvele Ruskoj Federaciji zbog rata koji vodi u Ukrajini, nije omeo neke od njih da i dalje vode unosan biznis s ovom zemljom. Mnogi su pronašli rupe u sankcijama i to obilato koriste da nesmetano trguju. Među njima su Belgija, Francuska, Grčka...

I pored osam paketa sankcija koje je Brisel uveo Moskvi, i devetog koji se uveliko sprema, postoje određeni domeni koji su još van domašaja nametnutih restrikcija.

Pedantni statističari su izračunali da se više od hiljadu proizvoda i nusproizvoda našlo na crnoj listi. Ali, neki su od ogromnog značaja za pojedine zemlje, pa su uspeli da se provuku kroz sito sankcija.

Belgija, tako, ni po koju cenu ne želi da se odrekne ruskih dijamanata. Saopšteno je da se iz Rusije ka luci u Antverpenu godišnje dopremi ovog dragog kamena u vrednosti od 1,8 milijardi evra. Ništa nije vredelo ni to što je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na to skrenuo pažnju.

Amerikanci istovremeno optužuju Grčku da nesmetano nastavlja da izvozi rusku naftu na treća tržišta. Takođe, finske, mađarske, slovačke i francuske nuklearne centrale zavise od ruskog uranijuma.

Direktna posledica sankcija je pad ruskog izvoza na teritoriju EU od početka rata za više od 60 odsto i izvoza članica EU ka Rusiji za trećinu. Ipak, na osnovu ove računice, 40 odsto u jednom pravcu i više od 60 u drugom i dalje, očigledno, funkcionišu.    G. ČVOROVIĆ

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Ekonomija

0 5

DOGOVOR PUTINA I ERDOGANA: Ruski gas stiže u Evropu preko Turskog toka

28. 10. 2022. u 17:48

Ekonomija

2 2

EVROPSKA SKLADIŠTA GASA PUNA: Cena plavog energenta pala ispod nule, tankeri sa 2 milijarde vrednog LNG nemaju gde da istovare robu

28. 10. 2022. u 15:33

Ekonomija

1 3

ŠOLC I MAKRON PRETE BAJDENU TRGOVINSKIM RATOM: Nesuglasice na „medenom mesecu“ zbog nelojalne konkurencije

27. 10. 2022. u 22:47

Svet

5 2

KAČINjSKI PONIZIO BERLIN: Nemačka nije nikakva sila, Amerika može da je zgnječi jednim prstom

25. 10. 2022. u 19:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije